---

Ništa manje od samih crteža Tanje Balać, pažnju privlače i njihovi naslovi. "Lavirint", "Molitveno veče", "Pariski vitraž", "Šetnja kroz plavi predeo", "Savršena zamisao" samo su neka od imena kojima ova slikarka definiše svoja dela, nastojeći da njihovim značenjem istovremeno odredi složene odnose između realnog i likovnog vizuelnog prosedea. Mada svoje radove u podjednakoj meri imenuje odrednicama koje ukazuju na konkretne, kao i na apstraktne pojmove, put ka njihovoj vizualizaciji odvija se na sličan način. Sam postupak predstavljanja oblika mogao bi se u najkracem okarakterisati kao geometrijska stilizacija.

Znakovni sistem kojim se izražava Tanja Balać ostvaruje svoj izraz krivuljom, sukobom oštrih pravih linija, modulima, simbolima, svetlo-tamnim relacijama i kombinacijama navedenih oblika. U mnoštvu varijacija jedinstveno je odsustvovanje rigidne geometrizacije, ali je geometrijska konstrukcija sve vreme prisutna, kao neka vrsta strukture, ili kostura na kom počiva kompozicija. Očigledno je da početna zamisao u sebi nosi sasvim određen predmet, predeo ili živo biće koje Tanja Balać postepeno oslobađa njegovog sopstvenog izgleda, kao neke višeslojne ljušture, u potrazi za suštinom, konkretnim oblikom sakrivenim u najudaljenijim sferama postojanja.

U procesu trasformacije, sve faze ostaju u okviru slike i, kroz različite vizuelne aspekte pretvaraju se u fantastične forme prisutne samo u autorkinoj mašti. Kao razbacani delovi tela ili uskovitlani tragovi silovitog kretanja, ovi segmenti ukazuju na simultanost procesa, njihovu ritmičku prirodu. Bilo da prikazuju neobične građevine ili čudesna bića čije telo podseća na ljudsko, a glava na masku sa ptičjim kljunom, crteži Tanje Balać ukazuju na kompleksnu vezu između različitih vidova realnosti, pre svega one životne i one umetničke.

Stvarnost razložena na gemetrizovana polja jakih, oštrih kontura ispunjena intenzivnim bojama ujednačenog tonaliteta doživljava svoju povrdu ubacivanjem zapisa i pseudo-zapisa koji, poput kvačica i čvorića ispunjavaju pojedine oblike. Njihovim uklapanjem u pojedine segmente crteža (stubove, dijagonale), minijaturne arabeske u izvesnoj meri razbijaju geometrijsku strukturu i daju crtežima dekorativnu notu. Tim postupkom, kao i partijama istaknutim intenzivnim koloritom, Tanja Balać razvija svojevrstan komunikacioni sistem uz čiju pomoć njeni radovi prestaju da funkcionišu kao geometrijske strukture same za sebe i pretvaraju se u zaokružena dela koja govore jezikom složene umetničke realnosti.

Jasna Jovanov,
istoričar umetnosti