Zato je ova mala monografija Izbinog desetogodišnjeg delovanja na umetničkoj sceni Novog Sada, Srbije, užeg i šireg regiona ujedno i poziv svim autorima, organizacijama i institucijama sa kojima smo sarađivali, a čiji su programi izostavljeni, da nam naknadno dostave sačuvanu građu koju bismo uvrstili u neko od sledećih reizdanja knjige. I to zapravo nije sve. Ideja je, naime, da se svakih deset godina radi osvrt na programska dešavanja u Izbi, te, shodno tome, 2020. očekujemo i drugi deo ove ilustrovano-dokumentarne hronike.

Od Izbinog osnivanja 2000. pa do danas na osmišljavanju i uređivanju programa nisu radili samo njeni urednici (osnivači Svetozar i Mileta Poštić 2000 – 2003, potom Nebojša Marić), već je Izba, na radost svih, programski uvek bila otvorena za sve ljude koji su imali kreativnu „zaraznu” viziju. Zbog toga, koristimo ovu priliku da se za veliki doprinos u realizaciji Izbinih aktivnosti zahvalimo: Silviji Čamber, Biljani Tutorov, Staniši Dautoviću, Draganu Matiću, Jovanu Gveri, Banetu Petriću, Danijelu Babiću, Gordani Nikolić, Dragani Garić, zapravo svima koji su u datom momentu došli u Izbu i rekli: "Imam ideju..."

Tokom svog dugogodišnjeg delovanja Izba je ostvarila saradnju sa skoro svim umetničkim organizacijama i institucijama Novog Sada. Izbini partneri u realizaciji pojedinih programskih segmenata bili su Kulturni centar, SKC, Kuda org, Ogledalo, Per Art, Zmaj Jovine dečje igre, Galerija Tableau, Festival uličnih svirača, Videomedeja, Akademija umetnosti, Sinema siti, EXIT, Kultura Nova, Francuski kulturni centar, Katedra za slavistiku Filozofskog fakulteta, Im prostorom... U Izbinom fokusu uvek su bila i umetnička dešavanja izvan Novog Sada, pa je, shodno tome, ostvarivala saradnju kako sa organizacijama i pojedincima iz skoro svih država Evrope, tako i sa mnogima van evropskog kontinenta.

Za veliku pomoć u realizaciji Izbinih programa, pa i za štampanje ove knjige, zahvalnost dugujemo Sekretarijatu za kulturu grada Novog Sada koji je sufinansirao više od 80% ovde pomenutih programskih aktivnosti. Bez lažne skromnosti, na ovom mestu možemo reći i da Izba nije veliki "gutač" gradskog novca namenjenog kulturi, već da spada u kategoriju onih udruženja koja sa minimalnim godišnjim iznosom odobrenih sredstava, zahvaljujući pre svega velikoj fleksibilnosti, volonterističkom duhu i entuzijazmu, uspeva da izvuče maksimum kvaliteta i kvantiteta svojih programa uvek prateći najaktuelnija umetnička dešavanja i pojave. Sve ovo i zahvaljujući Ecosession d. o. o. koji Izbi ustupa prostor, tehničku opremu i novčana sredstva za realizaciju programa.

I na kraju, i naravno, najveću i najiskreniju zahvalnost Izba upućuje upravo onima koji trenutno čitaju ovu knjigu, svima koji dolaze u Izbu i prate njene programe, jer, kako je Mileta Poštić jednom rekao: "Izba formalno nije nikad ni postojala. Izba je umrla i pre nego što se rodila, jer subjekat ne postoji. Izba je podeljena i isključivo se bavila drugima. Drugi su objekat i samo oni postoje."

Nebojša Marić,
urednik