Perić je predložio projekat pod nazivom "Horor Vakui", složeni ambijent sačinjen od dva segmenta: zidnog, koji reinterpretira elemente njegovih ranijih instalacija, i podnog, koji čine replike tabli popularnih društvenih igara. Projekat Tomića pod nazivom "Muzikalni dnevnici" sastoji se od niza video projekcija u kojima se vizuelno prati nastajanje raznorodnih zvučnih efekata nastalih fizičkom inerevencijom na predmete iz svakodnevice. Nastali zvuci se nadograđuju i nadopunjuju, stvarajući specifičnu audio-vizuelnu kompoziciju.

Iako su ova dva umetnika poslala nezavisne predloge, uočena je njihova kompatiblinost, koja se ogleda u "reartikulaciji predmeta i situacija, na način da se umetničkim gestom kritički artikuliše politika svakodnevnice", navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture.

"Rezultat združenog nastupa dvojice umetnika je potpuno novi, jedinstveni rad koji prostor paviljona tretira kao još jednu od svojih komponenti sa jasnim organičkim karakterom, gde se i objekti i već formirani i ranije prezentovani likovni artefakti tretiraju kao sirovi materijal u (re)komponovaju ovog utopijskog poduhvata", dodaje se u saopštenju.

Realizacijom ovog predloga ostvaruje se, kako je objašnjeno, celina koja bi svežinom, inovativnošću i celovitošću prostorne postavke ostvarila ambijent koji posmatračima demonstrira dijalog različitih generacija na srpskoj umetničkoj sceni.

Stručni savet i komesar su kao značajan parametar razmotrili izvodljivost na svim nivoima, a koja podrazumeva budžetsku skromnost, autentičnost autora i generacijsku raznolikost.

Uz saglasnost oba umetnika, komesar i Stručni savet su jednoglasno Ministarstvu kulture i informisanja ponudili predlog objedinjujućeg projekta, sa kojim se ministar Bratislav Petković složio.

Na poziv Ministarstva kulture i Stručnog saveta da dostave predlog idejnog rešenja za nastup Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, kojim bi odgovorili na ovogodišnju temu - "Enciklopedijska palata" (odnosi se na virtuelni muzej najvećih svetskih izuma i otkrića), od ukupno 20 predloženih i pozvanih, odgovorilo je 14 umetnika i kustosa.

Osim Perića i Tomića, na poziv su odgovorili umetnici Vladimir Nikolić, Siniša Ilić, Zoran Naskovski, Vesna Pavlović, Biljana Đurđević, Nikola Džafo, Bogomir Doringer, Dorijan Kolundžija i kustosi Zoran Erić, Saša Janjić, Ana Nikitović i Miroslav Karić.

Srbiju je na prošlom, 54. Bijenalu predstavljao Dragoljub Raša Todosijević, koji je za izložbu “Svetllost i tama simbola” dobio novoustanovljenu Unicreditovu Venecijansku nagradu, vrednu 150.000 evra. Bijenale u Veneciji privuklo je 2011. godine za šest meseci više od 440.000 posetilaca, što je za gotovo petinu više nego 2009. Pojedinačno je najposećeniji bio italijanski paviljon.

Pod umetničkim vođstvom Biče Curiger, koja je osmislila koncept "Iluminacije", 54. Bijenale je predstavilo rekordnih 89 nacionalnih paviljona (2009. bilo ih je 77) i 37 pratećih događaja širom Venecije, kao i 83 umetnika na centralnoj međunarodnoj izložbi, od kojih je 62 učestvovalo prvi put, a 35 je bilo žena. Četiri zemlje prvi put su učestvovale: Andora, Bangladeš, Haiti i Saudijska Arabija, a sedam se vratilo posle dužeg odsustva (Indija, Kongo, Irak, Zimbabve, Južna Afrika, Kostarika i Kuba).

Najboljim nacionalnim paviljonom proglašen je nemački, a Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi "Iluminacije" dobio je Christian Marclay iz SAD. Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haroon Mirza iz Londona. Specijalna priznanja dobili su litvanijski paviljon i švedska umetnica Klara Liden. Zvezde svečane ceremonije na Đardinima bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo: austrijski umetnik Franz West i američka umetnica Elaine Sturtevant.