U galeriji Saveza Udruženja Likovnih Umetnika Vojvodine otvorena je šesta samostalna izložba Borislava Nikolića, vajara iz Novog Sada, koji se predstavio skulpturama izvedenim u drvetu. Polje istraživanja ovog umetnika je u domenu revitalizacije naturalnog usmerenog u kompoziciju vertikalne ose na kojima je obrada materijala - u ovom slučaju drveta, odmerena onoliko koliko je potrebno da drvo kao materijal zadrži svoju primarnu toplinu, snagu i teksturu.

Na skulpturi koja je već izlagana na Godišnjoj izložbi udruženja prošle godine, prepoznaje se univerzalna simbolika stremeljenja kao i asocijacija na falus, raketu-kapsulu ili metak. Sastavljena iz dva ukrojena dela, koji se razlikuju po obradi, ova skulptura zapravo je stožer Nikolićeve izložbe oko koje se nižu drvene forme sa apliciranim metalnim elementima. U uopštenom smislu, drvo simbolizuje vezu između dva sveta, donjeg i gornjeg, pri čemu drvo raste iz zemlje (kao i sam čovek) i raste ka nebu, ka drugom svetu, ka višnjem.

U verovanju drevnih civilizacija i kultura unutar šuma nastanjena su božanstva i priče mitoloških predanja. U hrišćanskom smislu, drvo je izraz bogougodnosti i kao takvo prisutno je u svim civilizacijama sveta. Svetost drveta stara je koliko i čvrsta veza između drveta i čoveka. Borislav Nikolić pripada onim umetnicima koji svoja istraživanja posvećuje prirodi drveta i njegovih odnosa uprkos odsustvu prirodnih materijala u savremenoj umetničkoj produkciji. Svojim angažmanom u skulpturi, Borislav Nikolić koncetriše iskustva svog magistarskog rada i izložbe koja je priređena pre dve godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.