 ZAGREB. U Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu stigla su Pikasova dela koja će biti izložena od 23. marta do 7. jula 2013. To je najskuplja izožba u hrvatskoj istoriji i koštaće oko devet miliona kuna, a dela su osigurana na 670 miliona evra. Biće izloženo 56 slika i skulptura i četrdeset fotografija. Dela su iz Muzeja Picasso u Parizu.
Predstavljanje radova i dokumenata počinje od slike četrnaestogodišnjeg Pikasa "Čovek s kapom" iz 1895, preko plavog, ružičastog i drugih razdoblja do autoportreta "Nedelja" koji je završen neposredno pred Pikasovu smrt, 1971.
"Nanizana u hronološkom sledu, od ranih radova do poslednjih godina umetnikovog života, dela Pikasovog plavog i ružičastog perioda, protokubizma i istraživanja Afrike, amblematski radovi analitičkog i sintetičkog kubizma, 'klasičnog' perioda, nadrealističke faze te kasne slike moći će se u Zagrebu videti do 7. jula 2013. Pikaso je pomerio granice umetnosti i uzdrmao tradicionalne slikarske žanrove. Vladao je svojom epohom bez premca. No, iza čoveka koji je postao mit i iza tržišne vrednosti njegovog potpisa ostaje složeno delo umetnika i slikara, svakako, ali pre svega stvaraoca", navodi se u saopštenju Galerije Klovićevi dvori.
Procenjuje se da će izložbu obići između osamdeset i sto hiljada posetilaca kao što je bio slučaj s najuspešnijim postavkama u tom prostoru.
Očekuju se i posetioci iz Srbije, BiH, Slovenije, Mađarske i Austrije. Uz sponzore i osiguranje izložbi će finansijsku podršku dati Ministarstvo kulture sa 250.000 evra, a isto toliko obezbediće i grad Zagreb.
Cena ulaznica za pojedinačne posete iznosi 70 kuna, a popust je obezbeđen za grupne i porodične posete, studente, penzionere...
Sve detalje o izložbi i pratećem programu možete pronaći na http://galerijaklovic.hr |
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i "Vodeći liniju u šetnju". Ne bi se moglo reći da je svako putovanje slikara povod za novu stranicu istorije umetnosti ali se putovanje u…
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
