CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vladimir dimovski

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2013
Terra 28
Terra 18
Digatal Art 01
Noć muzeja 2014
Terra 17

Sponzor rubrike
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 18 Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageMože li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe ne može da vidi iako stalno gleda beskrajno mnoštvo slika, čini se da u takvom svetu nema tragike. Ima nesreće, ima i bola, svuda i na svakom koraku, ali tragičkog osećanja nema.Image

ImageNaše slepilo gleda.

Zamislimo ono jedno kiklopsko oko Sokratovo upereno u tragediju, ono oko u kojem nikad nije zaplamteo divni zanos umetničkog oduševljenja – zamislimo kako je tome oku bilo uskraćeno da sa uživanjem gleda u dioniske ponore – i šta je ono moralo da ugleda u uzvišenoj i proslavljenoj tragičkoj umetnosti, kako je naziva Platon? Nešto prilično nerazumno, s uzrocima koji kao da su bez posledica i s posledicama koje kao da su bez uzroka.

Za Ničea u Rođenju tragedije Sokrat je kiklopska figura, izdanak čkiljave i nakazna kulture koja proizilazi iz sofistike i nastavlja se sve do naših dana u obogotvorenom racionalizmu i agresivnom scientizmu, u vladavini lošeg posredovanja. Dakle, nije problem u oslanjanju na razum već u potrebi da se sve izvan razuma zbriše kao ne-razum. Ne samo da ništa ne može biti iznad razuma već ništa ne može biti doli on sam. Svako pitanje ima svoj odgovor a izvan pitanja i odgovora nema ničega. Protiv te vrste jednookog slepila, kiklopske bahatosti, ustaje Niče braneći tragičko.

Niče 1873. piše tekst pod nazivom O istini i laži u vanmoralnom smislu i u ovom mladalačkom tekstu postavlja pitanje o ulozi intelekta u celini svetu.

Šta je, dakle, istina? Pokretno mnoštvo metafora, metonimija, antropomorfizama, ukratko zbir ljudskih veza koje su poetski i retorski bile uznesene, prenesene, ukrašene, i koje nakon duge upotrebe, učvršćene, kanonizovane i obavezne, nalikuju na neki narod: istine su iluzije za koje smo zaboravili šta su, metafore, pohabane i sa izgubljenom čulnom snagom, novčići čiji je otisak istrven i sada se mogu jedino promatrati ne više kao novčići nego kao puki metal.

Nervni nadražaji u oku prenose se u sliku, to je jedno posredovanje koje Niče vidi kao metaforu, zatim se ta slika posredstvom glasa prenosi u reč. I to je medijalizacija koja nema osnovu u suštini stvari. Mi smo poput gluvog čoveka koji videvši raspored peščanih oblika koje proizvodi vibriranje zvuka zaključi da to jeste zvuk sam.

Verujemo da znamo nešto o samim stvarima govorimo li o drveću, bojama, snegu i cveću, a ipak ne posedujemo ništa sem metafora stvari, koje čak i ne odgovaraju izvornim suštastvima.

Niče pokušava da nam kaže da misliti znači posredovati a da posredovati znači nužno iskrivljavati. Jezik je puka nagodba o znakovima, ukupnost konvencija, utvrđivanje ubuduće važećih znakova. Čovek istraživač, pojmovni mislilac, misleći da staje na čvrsto tlo jezika zapravo lebdi nad provalijom proizvoljnosti daleko od suštine stvari.

Kad Kerolova Alisa zapita Hapti Damptija: Kako možeš naterati reči da znače tako mnogo stvari, on jednostavno odgovara: Pitanje je ko je gospodar i to je sve. A ko je danas gospodar reči? Rečima gospodari medij. Ali nemojmo zaboraviti ono što je još i Makluan isticao: i novac je medij. I kako je to rekao u jednom intervjuu Franko Berardi Bifo: novac i jezik imaju nešto zajedničko oni su ništa, a pokreću sve.

Niče je shvatio da se počevši od Sokrata značajno smanjilo vidno polje mišljenja, da se ono svelo na hipertrofiju pojma. Uprkos njegovoj, u mladalačkim radovima još nerazvijenoj argumentaciji i nekoj implicitnoj psihologijskoj vizuri, njegova intuicija pogađa metu.

Reč je o oku, pogledu koji tako usamljen postaje slep. Gledati slepo, izvorni paradoks. Jer ono tragičko dolazi iz pogleda ali drugačijeg. Od ne-ljudskog pogleda. Sokrat je prvi put Homera, Pindara, Eshila, Dioniza, gledao kao usamljeni pojedinac. Od tada pogled je uvek usamljen, on čini stvari nedodirljivim. On nužno isključuje dodir, miris, ukus... Oko je važnije od kože, nepca, njuha. Trezvenost je važnija od transa i ekstaze. Postali smo ono što gledamo i sami nedodirljivi.

U jednom čudnom fragmentu iz zaostavštine Helderlin će reći: U tragičkom je, pak, znak sam po sebi beznačajan, bez dejstva, ali se on izvorno direktno ispoljava. Direktno i bez posredništva, bez medijalizacije. U Empedoklu, nikad dovršenoj Helderlinovoj tragediji, progovara volja za probojem u Nevidljivo, ona je želja da se pogled učini nevažnim, da se ide ravno ka Elementima i da se sa njima sjedini. Žudnja za preokretom je žudnja za tragičkom izvornošću. Kao i Niče i Helderlin je ovo žudnju za preokretom skupo platio i već negde prekriven velom ludila napisao: Da li bih hteo da sam kometa? Da. Jer one imaju brzinu ptica, cvetaju vatrom i u čistoti su kao deca.

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Iz kalendara art događaja
21.09.2019 - 20.01.2020 | 19.00
Marina Abramović - Retrospektiva
11.10.2019 - 25.11.2019 | 19.00
Tamara Parks Hebert - Fotografije
24.10.2019 - 05.12.2019 | 19.00
Evropski fenomeni iz kolekcije Galerije Matice srpske
29.10.2019 - 01.12.2019 | 18.00
Vuk Vidor - 20.000 dana na Zemlji
01.11.2019 - 30.11.2019 | 19.00
Fluksni identitet - Grupna izložba, Kanada - Srbija

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 24. april - 20. maj 2019. "Ovo je...
KIKINDA. Ovogodišnji učesnici simpozijuma su Rozmari Lukaser (Austrija), Muzi (Sibongiseni)...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja od 6. do 24. juna 2019. u Paviljonu...
NOVI SAD. Ove godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
NOVI BEČEJ. U periodu od 17. do 23. avgusta 2010. godine u Domu kulture opštine Novi Bečej...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
Ulica Laze Telečkog, Novi Sad. Maj 2005.
Odabrali smo ovu ulicu jer nam je draga,...
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 26. oktobar – 19. novembar 2009.
Veliki broj...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 21. april - 3. maj 2009.
Autorku kao primarna i dominantna...
Muzej savremene umenosti Vojvodine, Novi Sad. Avgust - septembar 2007.
Umetnička praksa...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - arpirl 2007.
Predrag Inić (1970,...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 20. mart - 20. april 2007. godine
Kao slikar, Popović...
Galerija "Podrum", Novi Sad. 25. mart - 19. april 2010.
Novosadska galerija...
Mali likovni salon, Novi Sad. 8 - 27. april 2009.
Najnoviji opus, koji Jelena...
Reportaže
  • ImageNOVI SAD. Na 40 lokacija u Novom Sadu u jubilarnoj Noći muzeja zabeleženo je 120 hiljada poseta. Prijatna majska noć izmamila je na ulice građane koji su strpljivo čekali kako bi posetili premijerne sadržaje: unutrašnjost sata…
Knjige i časopisi
  • ImageGradina broj 23, kao i prethodne, donosi nova istraživanja umetnika, književnika, pesnika i kritičara o granicama ljubavi, duše, ljudskosti, istorije, umetnosti... Korice i kolorne strane u časopisu, koje odvajaju pojedine rubrike, obgrlile su tekstualni deo časopisa…
Intervjui
  • ImageDa bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom