Beogradski slikar Tafil Musović od 1988. godine živi i radi u Holandiji. Izvan trendova, silom prilika izopšten iz sredine u kojoj je odrastao i gde se školovao, silom prilika preseljen, shodno iskustvu stečenom posle Beograda u Rimu i Londonu, i najzad Amsterdam. Ovaj autor, čiji je likovni izraz iznedren osamdesetih godina u okviru beogradske nove slike, posle svoje samostalne izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1986, odlazi u egzil u Holandiju.

Mada je očigledno da on u velikoj meri duguje tadašnjoj opštoj atmosferi prepoznatiljive poetike beogradske figuracije, istovremeno je učinio i značajno pomeranje prema neoekspresionizmu ovog vremena i slikarstvu novog prizora. Njegov rad ne uveseljava niti opušta, ne uljuljkava nas skladnom igrom vizuelnih efekata, niti nas zavodi pričom na koju se oslanja. Ne krije da spram posmatrača ima čak i neka očekivanja koja možda izazivaju određenu nelagodnost. Za Tafila Musovića siže je povod da se svojim poznatim ironičnim komentarisanjem prepusti virtuelno-ekspresionističkom rešavanju postavljenog problema.

Novi ciklus, pod nazivom "Stanje raja", su postapokaliptičke slike sa tekstom koji možda više niko ne ume da pročita. Čovek je ostavio prljavi trag sebe, priroda je nanišanjena, sat se zaustavlja, obdukcioni stolovi su spremni... Na fragmentarizovanoj slici zemlja je i dole i gore, i ispod i iznad. Mi smo već pokopani, mrtvi... ubijene ubice. A put uvek skreće na desno... i nestaje.

Radonja Leposavić,
iz teksta predgovora u katalogu