Na fleksibilnosti crteža, kao medija, temelji se vizuelni iskaz Uroša Pavlovića. Pre samo nekoliko godina njegov crtački izraz beležimo na ivici apstrakcije, u grafitnim „mirnim“ iluzionističkim zidnim instalacijama. Nakon toga su usledile "zidne aplikacije" zabeleški u maniru ironično-humorističnog proto-stripa. Dok rad Berza podataka funkcioniše kao proces kontinuiranog beleženja mladog vizuelnog umetnika inficiranog digitalnim tehnologijama.

Uporedo sa produkovanjem sopstvene umetnosti, Pavlović kao i velika većina mlađih vizuelnih umetnika, upražnjava bavljenje isplativim kreativnim industrijama (grafički, web dizajn). Od umetnosti se, nažalost (danas i ovde) ne živi (!). Svet dizajna i vizuelnih komunikacija podrazumeva brz protok informacija, razmenu, naredbe, zahteve klijenta, rejtinge… Generalno uzevši, i gotovo svi ostali sаvremeni društveno-prihvаtljivi oblici ponаšаnjа diktirаju neprekidаn prijem ogromne količine informаcijа nа svesnom ili nesvesnom plаnu. A svako izlaganje mozga prevelikom broju utisaka i informacija, garancija je njegove disfunkcije. Posebno visok rizik predstavljaju digitalne tehnologije i internet kao oruđe za rad. Njihovo hronično konzumiranje zahteva selekciju primljenog sadržaja filterima posebne finoće za dalju humanu upotrebu. O tome nam govori i Berza podataka Uroša Pavlovića.

Prvi deo rada Berzа podаtаkа u vizuelnom smislu predstаvljа obilje znаkovа, nаredbi, piktogrаmа koji postаvljeni u haotičnim vertikаlnim i horizontаlnim nizovimа, jedni pored drugih, nikаko ne mogu biti jednаko dobro sаgledаni i spoznаti. Celina od preko 1500 crteža manjih dimenzija, nastala je od motiva preuzetih iz sveta digitalnih tehnologija. Stvoreni su grafizmi koji svoju estetsku ulogu prepuštaju potrebi da se o informacijskom prezasićenju (information overloading) govori u kritičkom kontekstu. Korak dalje predstavljaju printovi opremljeni i postavljeni poput tradicionalnih grafičkih listova, kojima se ispoljava potreba samog umetnika da primljene i zabeležene informacije, obradi i klasifikuje u izvesne estetske grafizme. Nasuprot automatizmu prisutnom u primarnom beleženju informacija, ovakvo grupisanje i vizuelno skiciranje informacija predstavlja viši nivo kreativne preraspodele. U nastavku, u okviru kolaborativnog rada na animaciji i audio montaži, svaki pojedinačni piktogram biva oživljen, čime se ideja o selekciji i prenameni odbačenog materijala produbljuje i pokazuje obilje varijacija. Potrebu umetnika da primljenu informaciju obradi, zabeleži i grupiše na sebi svojstven način, iščitavamo kao ideju o održavanju stanja pribranosti, kao ideju o slobodi izbora. Svaki crtež jeste mentalna vežba i borba da se, možda paradoksalno zvuči, umetničkim alatima sačuva zdrav razum. I sa ove berze, kao i sa svake birajmo samo ono što nam je potrebno. Ne dajmo se zbuniti!

Slađana Petrović Varagić