 BEOGRAD. "Uspeh srpskih strip autora na frankofonskoj sceni je logičan. Autori ovde nemaju šta da traže, a Francuzi su ih prigrlili, tamošnja publika ih je prihvatila", kaže Zoran Janjetov (51), jedan od naših najuglednijih strip crtača koji skoro tri decenije radi na francuskom tržištu. "Stripa nema tamo gde nema ni ostalih kulturnih oblika, kao kod nas. On je pao kao žrtva nepostojanja srednje klase. Ali to ne čudi. Recite mi jednu oblast u kojoj ovde nije loše".
I u tako nezahvalnim uslovima Srbija godinama daje kvalitetne strip crtače koji uspešno rade na frankofonskom tržištu. Njima je posvećena izložba u Francuskom institutu u Beogradu "Nastaviće se..." (otvorena do 13. aprila 2013) koja predstavlja tri generacije savremenog srpskog stripa.
"Saradnja srpskih autora sa francuskim izdavačima vuče korene još iz tridesetih godina prošlog veka, a prava prekretnica desila se 1986. kada je u Srpskom kulturnom centru u Parizu organizovana izložba naših strip autora", kaže Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti i strip kritičar "Nina".
Tom prilikom je Žan Žiro Mebijus, tada najavangardniji i najprominentniji autor, odabrao za svog saradnika i nastavljača popularnog ciklusa o Inkalu Zorana Janjetova, koji i dan danas sarađuje sa scenaristom Alehandrom Žodorovskim (Mebijus je preminuo 2012).
Međutim, o tome šira javnost ne zna mnogo. "Ovde se malo priča o zanimljivim stvarima, mračne su mnogo interesantnije ljudima", kaže Janjetov.
"Ja sam, recimo, imao sreću ali i dar da nešto radim boje od drugih. Francuzi su to čak prepoznali i pre mene. Sa njima sarađujem preko 25 godina i ne posustajem. Vezao sam se za najboljeg crtača i scenaristu, kultnu figuru francuske strip scene - Mebijusa, a preko njega i sa Žodorovskim. On u svetu stripa nije mega zvezda kao Madona, više je čovek iz senke, osobenjak i čudak poput Dejvida Bouvija".
Umetnici poput Janjetova, Enkija Bilala, Željka Paheka i ostalih, otvorili su vrata i mlađim generacijama za prodor na francusko tržište.
Za ovako kvalitetan "rasadnik" strip autora zaslužna je i duga tradicija vizuelne naracije u Srba, duboko ukorenjena u naše kolektivno podsvesno, smatra Slobodan Ivkov.
"Narod je bio nepismen i predstavljanje ideja putem likovnih narativa i senkvencne umetnosti – na freskama i ikonama - bilo je ključno za širenje religije i očuvanje nacionalne kulture".
Ta veza zadržana je i danas. Dvojica đakona Nenad Ilić (scenarista) i Milorad Milosavljević (crtač) uz blagoslov crkve koriste kanonski omeđene konvencije ove vrste slikarstva i do sada su kreirali tri stripska žitija: Sv. Jovana Krstitelja, Sv. Nikole i Sv. Simeona (Stefana Nemanje).
Cilj izložbe u Francuskom institutu je da i u Srbiji strip bude sistemski potpomognut kao punopravna umetnost, što je status koji već decenijama ima u zemljama sa dugom stripskom tradicijom, poput Francuske.
Izvor: Blic |
Muzeji i galerije, Novi Sad. 17. maj 2008. 18 - 02 h
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Comments