Po rezultatima ovog istraživanja, odnosno odgovorima ispitanika, najposećenije kulturne manifestacije u Vojvodini su Noć muzeja (40 odsto), Sterijino pozorje (31,4odsto), novosadski Salon knjiga (25,8 odsto), Egzit (20,2 odsto), Filmski festival Palić (15,6 odsto) i Novosadski džez festival (10,4 odsto) iako džez nije među popularnom muzikom, što je ovo istraživanje utvrdilo.

Najslabije posećene kulturne manifestacije u Vojvodini su Međunarodni festival kamernih horova u Adi (0,2 odsto), Festival improvizovane džez muzike u Kanjiži (1,4 odsto), Dani Isidora Bajića u Kuli (1,8 odsto) i Festival poezije mladih u Vrbasu (2,2 odsto). Kada je u pitanju posećenost kulturnih manifestacija, zabrinjavajući podaci su, po rečima Žolta Lazara, da na koncertu džez muzike nikad nije bilo skoro 70 odsto ispitanih, na operskoj predstavi skoro 60 odsto, baletskoj 61,5 odsto, a na koncertu ozbiljne muzike nije nikad bilo 48,5 ispitanih. Uz ove podatke treba dodati i da toga i nema često u ponudi kulturnih programa.

Bolji su podaci za muzej, gde nikad nije bilo samo 7,4 odsto, 49,5 odsto ga je posetilo pre više od godinu dana, a 23,6 odsto pre više od mesec dana.Vrlo mali broj ljudi (1,4 odsto) nikad nije bio u bioskopu (ipak ih je u ranijim vremenima bilo dosta i u manjim mestima), kao ni u pozorištu (4,2 odsto), koje je u prethodnih mesec i više dana posetilo 20 odsto ispitanih. Likovna umetnost je takođe u nešto boljem položaju i više se prati, dosta njih je izložbe obišlo u prethodnom periodu, a nikad nije 20, 8 odsto ispitanih. Međutim, pomalo je iznenađujuće što izložbe primenjene umetnosti, kojih inače dosta ima i po manjim mestima, nisu popularne, te na njima nije bilo skoro 50 odsto ispitanih.

Kada bi se istovremeno organizovalo više događaja 53,5 odsto bi otišlo na pozoršnu predstavu, 5,6 odsto na koncert ozbiljne muzike, 5 odsto na balet, 1,6 odsto u operu, 8,6 odsto na književno veče, 4,2 odsto na performans, a 5,4 odsto ni na jedan događaj. Kada bi se istovremeno organizovali koncerti 33,6 odsto ispitanih bi otišlo na zabavnu muziku, 7,2 odsto na ozbiljnu, 8,9 odsto na džez, 17,7 odsto na izvornu narodnu muziku, svega 5,2 odsto na turbo folk, što je po rečima Lazara, ohrabrujuće, a 5, 4 odsto se nije opredelilo ni za jedan koncert.

Među više izložbi u ponudi, za fotografije bi se opredelilo 20,6 odsto, za likovnu 29,9 odsto, za muzejsku postavku 25,1 odsto, za primenjenu umetnost 10,1 odsto, a 14,3 odsto ni za jednu.Oko 20 odsto ispitanih je zadovoljno kulturno – umetničkim događajima u svom mestu, 33,1 odsto samo delimično, 30, 1 odsto ima nezadovoljnih, a 16 odsto ne može da proceni. Na pitanje koja kulturna ustanova najviše nedostaje u njihovom mestu, 30,8 odsto ispitanih je reklo da je to koncertna dvorana, 28,9 odsto bioskop, 26,3 odsto pozorište, 8,4 odsto muzej, a 5,7 odsto galerija.

Ovo istraživanje dogovoreno je preko oko godinu dana, podsetio je Milorad Đurić, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje, dodajući da je namera bila da se proveri da li ono što radi i ovaj sekretarijat i ostale kulturne institucije ima veze sa stvarnim kulturnim potrebama. Rezultati ovog istraživanja su, po njegovim rečima, relevatni podaci o kojima će se svakako razmišljati u daljim koracima koje će preduzimati kulturne institucije.

Izvor: Dnevnik