|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Zita Šuhajda - Slike |
|
|
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2005.Autorka nam je svu problematičnost bezrezervno i potpuno iskreno pružila na uvid. Driping, apstraktni ekspresionizam i gestualnost tek su istorijske odrednice. Ono mnogo važnije je to da svojim delima snažno i upečatljivo ispisuje istoriju sopstvenog postojanja u razuzdanom postmodernom svetu. 
   Razmišljati o apstraktnom ekspresionizmu u slikarstvu je sve osim jednostavan proces. Poznavanje umetnosti i njene istorije nije dovoljno samo po sebi. Potrebna je prilična koncentrisanost, kompetentnost i, nadasve, dobra namera posmatrača da bi mogao da dostigne upravo ono stanje koje je nagnalo umetnika da stvori sliku baš tako i baš na taj način. Odnosno da se shvati i "uhvati" onaj trenutak koji slikara čini umetnikom. Sva ta gestualnost i postmodernistički potpuno osvojena sloboda omogućuju jedan vrlo bogat i složen likovni jezik ali su, istovremeno, i velika opasnost po samog umetnika. Ne u smislu da li će moći i umeti da iz tog svekolikog mnoštva prepozna ono što on sam jeste (lakši deo) već da li će moći i umeti da adekvatno likovno materijalizuje delove tog mnoštva tako da možemo da ih razumemo i prihvatimo. Doneti odluku da je fizički prostor platna tek jedan mali deo beskonačnosti ukupnih mogućnosti znači, pre svega, da umetnik veruje da poseduje toliko snage da se poduhvati stvaranja nečeg suštinskog i vrednog iz ničega. Poput astronomskog praparaska ili biblijskog stvaranja sveta. Otuda kod apstraktnog ekspresionizma, najčešće, i veliki formati slika. Sav taj dinamizam, razmahnutost, sirova gestualnost, snažan i iskren zanos traže prostor da se ono "nešto" izvan slike koliko - toliko stavi pod kontrolu koju zahteva materijalizacija primarnog impulsa. Zita Šuhajda nam je svu tu problematičnost bezrezervno i potpuno iskreno pružila na uvid. Driping, apstraktni ekspresionizam i gestualnost su tek istorijske odrednice. Ono mnogo važnije je to da Zita svojim delima snažno i upečatljivo ispisuje istoriju sopstvenog postojanja u razuzdanom postmodernom svetu. Luka Salapura, likovni kritčar Zita Šuhajda (1970, Subotica). Diplomirala je (1994) i završila postdiplomske studije (1996) na Fakultetu likovnih nauka u Budimpešti. Član je SULUV-a od 1999. Samostalno je izlagala u Subotici, Novom Sadu, Budimpešti i Parizu i učestvovala na brojnim kolektivnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Studijski boravak ostvarila je u Cite Internationale des Art u Parizu 2003. Dobitnik je nagrade Dr Ferenc Bodgovari za samostalnu izložbu u Likovnom susretu (Subotica) 2004. godine. Živi i radi na Paliću. |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
 |
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i "Vodeći liniju u šetnju". Ne bi se moglo reći da je svako putovanje slikara povod za novu stranicu istorije umetnosti ali se putovanje u…
Verujemo da će se, zahvaljujući sadržaju knjige Made in Novi Sad, uočiti naš cilj i naša želja da istaknemo univerzalni jezik kojim se zastupljeni umetnici obraćaju. Oni su, u stvari, tu neophodnu komunikaciju i sponu sa…
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
|
