 BEOGRAD. Umetničko-produkcijska grupa Noć muzeja najavljuje da će jubilarna 10. Noć muzeja biti održana u subotu 18. maja 2013. U Srbiji se, do sada, za učešće u 10. Noći muzeja prijavilo 68 gradova i mesta, 55 muzeja, galerija i izložbenih prostora Beograda i ukupno blizu 150 institucija kulture. Jubilarna Noć muzeja tako će se pridružiti većoj ali mlađoj, Evropskoj Noći muzeja, u kojoj će ove godine učestvovati 40 zemalja i više od 3.000 muzeja.
Noć muzeja u Novom Sadu, Muzej Vojvodine
Deseta Noć muzeja otvoriće vrata kulturnih institucija u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Užicu, Kruševcu, Zrenjaninu, Svilajncu, Nišu, Požarevcu, Somboru, Jagodini, Leskovcu...
"Želimo da muzeji postanu 'živa', centralna mesta za neformalno učenje, prostori u koje će mladi rado ići i gde će se dobro osećati. Zaista verujemo da muzeji mogu i treba da postanu popularno, savremeno i prijatno mesto susretanja" misli Mladen Petrović, osnivač Noći muzeja.
"Jubilarni deseti put se trudimo da pokažemo da muzeji imaju šta da ponude i želimo da se kod barem kod jednog dela nove publike probudi ljubav i radoznalost prema kulturnoj baštini. Ove godine slavimo ozbiljan jubilej - desetu Noć muzeja. Ponosni smo sto smo uspeli da opstanemo sve ove godine, borili smo se za mesto na kulturnom nebu Srbije, koje je malo i neprimetno. Mislim da smo kvalitetom osvajali posetioce pa će kreativnost ostati naše glavno obeležje i u budućnosti" dodaje Ana Jovanović, takođe osnivač Noći muzeja.
Prošlogodišnja, deveta, Noć muzeja u kojoj je učestvovalo 65 gradova je zabeležila skoro pola miliona poseta širom Srbije. U susret jubileju, Noć muzeja i ove godine prikazuje postojeće muzeje u novom svetlu, pokreće inicijative za osnivanje novih, ruši barijere i promoviše kulturnu baštinu.
Nacionalni sponzor ovogodišnje Noći muzeja je Viasat History Kanal. Prijatelj jubileja je kompanija MTS. Beogradski sponzor je Koka Kola kompanija.
Art magazin je i ove godine medijski sponzor Noći muzeja u Novom Sadu. |
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
