 NOVI SAD. U galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 1. do 20. aprila 2013. godine mogu da se pogledaju slike Georga Redžeka (1965, Kragujevac). Diplomirao je i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Crteži i slike Georga Redžeka, bez obzira na stereotip tehničke uslovljenosti, nastaju istovremeno, sadržinski se dopunjuju i u porgoramskom pogledu podrazumevaju "reifikovanu" trajnost.
Predstavljaju zajednički put ka unutrašnjoj istinitosti sveta SLIKE (humanistička univerizalnost plasičke celine). Ona obavezuje slikara na kontemplaciju i usredsređenost, na odgovarajući sistem plastičkog iskaza koji objedinjava nameru i realizaciju. Zahteva emotivnu aktivnost subjekta kao "imaginarnog posmatrača" koji treba da pronađe sopstveni put sopstvenog doživljaja SLIKE. Njenu, plastičkim opsenama "prekrivenu" istinu koja ne želi da do karaja bude upoznata.
Istinu SLIKE Redžek objašnjava njom samom, njenom postojanošću u kontekstu tumačenja nekih, njegovim promišljanjima bliskih, u osnovi, univerzalnih vrednosti humanističke tradicije slikarstva/crteža. Sadržinsku osnovu čine izazovi "opštih značenja", shvaćenih kao ideala kojima se teži, koji se nikada ne mogu da dosegnu, koji su uvek novi i, nimalo paradoksalno, sve udaljeniji. U slikama/crtežima, slikar vodi samo njemu važan disput sa sopstvenom savešću i neprijatnim izazovima vremena, raspravlja o dobru i zlu, o lepom, o idealu uzvišenog, o melanholiji i, nadasve, o ljubavi i sreći.
Miloš Arsić
izvod iz kritike,
2005. |
Muzej modernih umetnosti, Kaoshiung (Tajvan). Decembar 2007.
Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
