Umetnost Mire Brtke je duboko ukorenjena u italijansku umetnost i rimski artistički milje. Tokom šezdesetih godina proteklog veka ova umetnica diplomira na Academia di belle arti u Rimu  i neposredno potom, uključuje se u aktuelna zbivanja na italijanskoj sceni. Tokom šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, Brtka je na rimskoj umetničkoj sceni delovala kao samostalni umetnik ali i kao članica dve slikarske internacionalne umetničke grupe "Illumination" i internacionalne aktivističke asocijacije "Biro za preventivnu imaginaciju" koji je osnovan februara 1973. godine.

Osnovna konceptualna ideja u delovanju Biroa je bila zasnovana na poziciji aktivnog (provokativnog, ironičnog, duhovitog, filozosko-intelektualnog) reagovanja i delovanja umetnika usred svakodnevnih zbivanja. Mira Brtka se, ne napuštajući kontinuitet svog slikarskog delovanja, upustila u stalnu komunikaciju sa Biroom za preventivnu imaginaciju. Ova umetnička asocijacija je vremenom ustanovila i svoje umetničke ispostave, ukupno 8,  od kojih su četiri sa sedištem u Rimu a po jedna u Nantu,  Njujorku, Rio de Žaneiru i – u Staroj Pazovi. Ogranak u Staroj Pazovi je naslovljen Bunker – biro za balkanizaciju umetnosti, a osnivač tog ogranka je, naravno, Mira Brtka u saradnji sa novosadskom istoričarkom umetnosti Grozdanom Šarčević.

Centrala Biroa za preventivnu imaginaciju u Rimu, sa svojim internacionalnim ograncima, dobila je poziv da učestvuje i predstavi svoj višedecenijski aktivizam na 53. Bienalu, na izložbi i u programu španskog paviljona. Italijanski umetnik Karmelo Romeo (Carmelo Romeo) pozvao je Miru Brtku da učestvuje na izložbi i u prezentaciji Crvenog kofera (formiranog 1994).

Danas je u tom nevelikom koferu sadevena i nabijena aktivistička umetnička energija usmerena ka kritičkom  sagledavanju  aktuelnosti sveta. Crveni kofer je Mira Brtka u vreme "embarga" tokom fatalnih devedesetih godina proteklog veka, za vreme ratnih sukoba u Jugoslaviji 1994. godine, "krijumčarila" preko granice, u vremenu kada je umetnost smatrana nekom vrstom protivrežimske "tempirane bombe" i kada je podlegala najstrožijoj administrativnoj kontroli.

Tokom smene prve dve decenije u XXI veku, politika je umetnost ponovo "neadekvatno" tretirala... Umesto ranijih burnih reakcija, restrikcija i konsekvencija u devedesetim godinama XX veka, posle 2000-te na sceni je potpuno zanemarivanje umetnosti, njenih potencijala i njenih poruka. U vreme aktuelnih egzistencijalnih kriznih manifestacija sadržaj Crvenog kofera o kojem se "brinula" Mira Brtka, ponovo je aktuelan, metaforički potentan i delotvoran.

Delovanje u "Birou za preventivnu imaginaciju" i učešće Mire Brtke na Venecijanskom bijenalu 2011. godine je izuzetno značajna činjenica njene umetničke biografije jer se na najvažnijem skupu svetske umetnosti računalo na njenu umetnost kojom već više decenija autoritativno učestvuje u aktuelnostima sveta i umetnosti.