CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2012
Digital Art 06
Digital Art 05
Noć muzeja 2014
Digital Art 09
Digital Art 04
Noć muzeja 2011

Sponzor rubrike
Monografija Emerika Feješa Štampaj E-pošta
(5 glasanja)
ImageMonografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.Image

Image

ImageU nizu umetničkih pojava, koje se mogu definisati kao važne za formiranje umetničke scene u Vojvodini posle Drugog svetskog rata, najčešće se pominju sledeće: umetnost akcionista i dadaista iz perioda dvadesetih godina dvadesetog veka, marginalna ili autsajder umetnost, visoki modernizam u periodu između pedesetih i sedamsedetih godina kao i eksperimentalna neoavangarda šezdesetih. U jednom dinamičnom periodu, kakav je period ranih pedesetih godina u multikulturalnoj sredini kakva je vojvođanska, kao jedna izolovana pojava nastaje i razvija se slikarski opus Emerika Feješa.

Posmatranje umetničkog opusa Emerika Feješa, kao primera naivne umetnosti, bio je pristup "primeren vremenu u kojem je ovaj umetnički pokret posmatran kao "alternativa otuđenom građanskom profesionalizovanom modernizmu ili ekskluzivnim radikalnim modernizmima i neoavangardama" (Miško Šuvaković, Umetnost XX veka u Vojvodini: kontradikcije i hibridnosti umetnosti XX veka u Vojvodini, iz: Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2008, 178), a istaknuti kritičari Dimitrije Mića Bašičević i Oto Bihalji Merin aktivno zastupali ideju o ravnopravnoj poziciji ove grupe umetnika sa dominantnom akademskom umetnošću.

Međutim, argumentovanim se ispostavlja posmatranje umetnosti Emerika Feješa kao zasebne pojave u okviru modernističkog slikarstva na našim prostorima. Njegove kompozicije prikaza arhitekture gradova teoretičari opisuju kao modernističke (M. Šuvaković, Naivna umetnost: izvornost, ideologija i tržište, u: Istorija umetnosti u Srbiji XX vek, II tom: Realizmi i modernizmi oko hladnog rata, Orion Art, Beograd, 2012, 762). Kod Feješa je izrazita geometrizacija izvedena preciznim linijama i jasnim bojama što je još jedan elemenat modernističkog u njegovim slikama.

Ako posmatramo umetnost u duhu reči Oto Bihalji Merina: "... njeno (naive – prim.au.) postojanje učvršćuje u nama ubeđenje da tiho rastenje njenih bezazlenih travki i maštovitih cvetova može biti sačuvano i u klimi optičkih aparatura i kibernetskih tvorevina." (Oto Bihalji Merin, Primitivna, narodna i naivna umetnost, u: Jedinstvo sveta u viziji umetnosti, Nolit, Beograd, 1974, 263), Feješ se može opisati kao osvežavajuća slikarska pojava pogotovo danas u eri performansa i video umetnosti.

Opisivano je često Feješevo slikarstvo kao primitivni ekspresionizam. Ekspresija izvire iz njegovih boja i obrisa građevina koje Feješ izuzetno precizno i posvećeno iscrtava. Urbani motivi najčešći su motivi u njegovom opusu i stoga se sreće još jedan termin u opisu njegovog slikarstva a to je "urbani pejzažista". Fascinira posmatrače ali i kritiku još od same pojave ovog slikara njegova posvećenost arhitekturi i to gradova koje sam nije ni video. Feješevo oko je lepotu tih građevina videlo na razglednicama i ta je lepota za njega nepresušan izvor inspiracije. Iako smo upoznati sa arhitekturom Venecije, Firence, Pariza, Beča, Minhena, Budimpešte, Moskve, Vašingtona, Kaira i mnogih gradova, na Feješevim slikama ta arhitektura nas iznova zadivi a i podseti na lepote njenih linija i struktura. Iako je slikareva logika pri isrctavanju ovih slika geometrijska, oseća se snažan emotivni pristup toj naizgled ne-emotivnoj, hladnoj tematici. Upravo u tome, po mom mišljenju, nalazi se izrazita vrednost ovog slikarstva.

dr Ivana Bašičević Antić,
iz teksta monografije

Emerik Feješ (1904, Osijek). Rođen je kao deveto od četrnaestoro dece u porodici Stefanović. Godine 1918. porodica menja prezime u Feješ. Otac mu je bio zanatlija i od njega je Emerik naučio da pravi dugmad i češljeve te je veoma rano počeo da radi da bi doprineo izdržavanju porodice. Kasnije je menjao zanate kojima se bavio i od kojih se izdržavao, kao i gradove u kojima je živeo, radeći u fabrikama u Zagrebu, Beogradu, Mariboru, Osijeku, Celju, Puli, Pešti i Nađvaradu. Usled bolesti, astme i išijasa, koji su ga često "vezivali" za krevet, Feješ rano odlazi u invalidsku penziju. Ono što je predano mogao da radi, i u takvim uslovima, bilo je slikanje. Strast kojoj se posvetio od 1949. pa do smrti 1969. Kritičar Dimitrije Mića Bašičević je video radove Emerika Feješa na izložbi amaterskih umetnika Vojvodine u Subotici 1955. i nakon toga, 1956. organizovao ovom slikaru prvu samostalnu izložbu u Zagrebu. O ovom slikaru piše i Oto Bihalji Merin svrstavajući ga u vrhunske umetnike naivne umetnosti.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
22.12.2017 - 31.12.2018 | 20.30
Galerija Matice srpske - Nova stalna postavka
17.05.2018 - 20.07.2018 | 19.00
Presecanje medija: muzika i vizuelnost - Grupna izložba
31.05.2018 - 30.07.2018 | 19.00
Izazovi postmoderne - Grupna izložba
07.06.2018 - 10.09.2018 | 19.00
Majstori severa
28.06.2018 - 28.07.2018 | 19.00
Dragana Lalović - Kolaži

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstavlja od 16. novembra do 24. decembra 2017. izložbu...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2004...
Galerija SULUV.a, Novi Sad. 19. april - 1. maj 2010.
Jedan od nekoliko upravo...
Galerija SULUV, Novi Sad. 11 - 23. novembar 2013.
Danilo Vuksanović (1973, Sombor)...
Spomen - zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. Septembar - novembar 2006.
Risto Stijović...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar 2007. godine
Autor ovom prilikom...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2005.
Serije slika koje variraju...
Katolička porta, Novi Sad. Jul 2007.
Živi u Novom Sadu gde radi kao grafički urednik,...
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageOvu svesku Gradine urednički posvećujem Zdenku Hlavačeku, rano preminulom prijatelju iz detinjstva. Mislim da bi ga radovalo da može da vidi kako me snovi koje smo delili u detinjstvu o promeni sveta u bolji i pravedniji…
Intervjui
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom