 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Decembar 2005.
Poput dece u igri njene se breze hvataju za ruke ili odvraćaju jedna od druge, motreći nas svojim čvorovima-očima. Ili se na snežnoj mekanoj tek daškom sivila osenčenoj podlozi hartije formira povorka koja bi mogla zamaći negde iza horizonta gornje ivice.
  
"Njeno poimanje prirode isijava iz prefinjenog poteza, a svaki od radova zrači, ukazujući na izlazeće sunce. Pažljivom analizom stabala i njihove asocijativnosti, Dunja Nedeljković usađuje ljudsku dušu drvetu. Takva ohumanjenost pejzaža i drveta u njemu postignuta je odstranjivanjem narativnog. Ove likovne zapise možemo okarakterisati i kao "haiku pejzaže" u kojima su glavni junaci drvo, horizont i sunce. Stabla se izvijaju i odslikavaju jedinstven ples prirode. Neutralan i umeren kolorit je u senci motiva drveta. Kao i haiku poezija, radovi Dunje Nedeljković nose nit mističnosti i nanovo potvrđuju veliku mističnost prirode."
Danilo Vuksanović,
slikar
Poput dece u igri njene se breze hvataju za ruke ili odvraćaju jedna od druge, motreći nas svojim čvorovima-očima. Ili se na snežnoj mekanoj tek daškom sivila osenčenoj podlozi hartije formira povorka koja bi mogla zamaći negde iza horizonta gornje ivice.
Ta antropomorfnost deo je i igre naslovljavanja: Dunjin Par čine dva stabla koja se dodiruju, vezuju i prožimaju, odišući snažnom erotičnošću, pri čemu se eros ostvaruje kao tvorački impuls prirode, koji prelazi granice ljudskog.
"Stanje, misao i emocija, sažeti su u formu svedenu i čistu, ali složenih i slojevitih značenja, koja ostvaruje ne samo vizuelnu, već i taktilnu upečatljivost. Prividno s lakoćom, ovi radovi osvetljavaju neke unutrašnje, podsvesne i nesvesne slojeve, opažanja i preživljavanja slikarke, a, istovremeno, što je možda jednako važno, otelovljuju i neke impulse unutrašnjeg sveta onih koji ih gledaju. I tu negde, u toj tananoj, teško uhvatljivoj komunikaciji oni se ostvaruju, nesumnjivo, kao bogat i podsticajan jezik umetnosti."
Ljiljana Pešikan - Ljuštanović
Dunja Nedeljković (1978, Novi Sad). 1997. godine završila srednju školu za dizajn "Bogdan Šuput" u Novom Sadu. Diplomirala 2002. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grafičkom odseku u klasi prof. Živka Đaka. Član je SULUV-a i ULUS-a. Trenutno apsolvent na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, klasa prof. Slobodana Kneževića. Izlagala više puta samostalno i kolektivno. Nagrađivana. |
U restauriranom Šuvalovksom dvorcu na obali Fontanke, bivšem Domu prijateljstva, u Sankt Petrerburgu, otvoren je prvi privatni muzej u Rusiji, posvećen čuvenom juveliru Karlu Faberžeu. Muzej još nije otovren za slobodnu posetu ali će to biti…
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe…
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
