"Njeno poimanje prirode isijava iz prefinjenog poteza, a svaki od radova zrači, ukazujući na izlazeće sunce. Pažljivom analizom stabala i njihove asocijativnosti, Dunja Nedeljković usađuje ljudsku dušu drvetu. Takva ohumanjenost pejzaža i drveta u njemu postignuta je odstranjivanjem narativnog. Ove likovne zapise možemo okarakterisati i kao "haiku pejzaže" u kojima su glavni junaci drvo, horizont i sunce. Stabla se izvijaju i odslikavaju jedinstven ples prirode. Neutralan i umeren kolorit je u senci motiva drveta. Kao i haiku poezija, radovi Dunje Nedeljković nose nit mističnosti i nanovo potvrđuju veliku mističnost prirode."

Danilo Vuksanović,
slikar

Poput dece u igri njene se breze hvataju za ruke ili odvraćaju jedna od druge, motreći nas svojim čvorovima-očima. Ili se na snežnoj mekanoj tek daškom sivila osenčenoj podlozi hartije formira povorka koja bi mogla zamaći negde iza horizonta gornje ivice.

Ta antropomorfnost deo je i igre naslovljavanja: Dunjin Par čine dva stabla koja se dodiruju, vezuju i prožimaju, odišući snažnom erotičnošću, pri čemu se eros ostvaruje kao tvorački impuls prirode, koji prelazi granice ljudskog.

"Stanje, misao i emocija, sažeti su u formu svedenu i čistu, ali složenih i slojevitih značenja, koja ostvaruje ne samo vizuelnu, već i taktilnu upečatljivost. Prividno s lakoćom, ovi radovi osvetljavaju neke unutrašnje, podsvesne i nesvesne slojeve, opažanja i preživljavanja slikarke, a, istovremeno, što je možda jednako važno, otelovljuju i neke impulse unutrašnjeg sveta onih koji ih gledaju. I tu negde, u toj tananoj, teško uhvatljivoj komunikaciji oni se ostvaruju, nesumnjivo, kao bogat i podsticajan jezik umetnosti."

Ljiljana Pešikan - Ljuštanović