CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2010
Terra 17
Terra 28
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2011
Terra 23

Sponzor rubrike
Close-Up & Blow-Up: Re-konstrukcija fotografske slike Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageMuzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 30 april – 30 maj 2013.
Izlažu: Selena Junačkov, Nemanja Delja, Marko Ercegović, Ivana Stojanović, Jelena Vladušić, Monika Sigeti, Petar Mirković, Aleksandar Ramadanović, Andrea Palašti & Kultura sećanja (Ratković / Vasić), Tijana Luković, Boris Lukić, Darija Medić, Miroslav Dajč, Slobodan Stošić.Image

Petar Mirkovic

Monika Sigeti Tijana Lukovic

Kada se 1888. na svetskom tržištu našla prva kamera Kodak, George Eastman je postavio osnovu za stvaranje fotografije dostupne svima. Pod reklamnim sloganom "Vi pritisnite dugme, a mi ćemo uraditi ostalo". Mala, laka za upotrebu - kamera kodak box promovisala je ideju da je fotografija krajnje jednostavna stvar.

Danas, nakon više od jednog veka, zahvaljujući digitalnoj (r)evoluciji, eri mobilnih telefona i interneta, fotografija se više od bilo kog drugog tekstualnog sistema nudi kao 'ponuda koja se ne može odbiti' (Burgin). S obzirom na neposrednost medija i njegovih automatskih kvaliteta, fotografija je našla svoje mesto u porodičnim albumima, u dokazima izvedenim na suđenjima i na zidovima galerija i muzeja. Sposobnost fotografije leži u njenoj nemogućnosti da fiksira značenje: tako je fotografija, između ostalog, opisana kao podsvest (Benjamin, 1939), halucinacija (Bart, 1980), memento mori (Sontag, 1977), društvo (Freund, 1980), tekst (Burgin, 1982) i/ili reprezentacija (Michaels, 2007).

Nema sumnje da se fotografija drastično promenila od pronalaska medija (1838), međutim ona je i danas, zbog svoje nestalnosti i promenjivog karaktera, medij koji izmiče fiksnim granicama i definicijama. Izložba CLOSE-UP&BLOW-UP: Re-konstrukcija fotografske slike fokusira se upravo na istraživanje 'prostora' fotografije i različitih načina pristupanja mediju.

Izložba pokazuje na koji način savremeni umetnici upotrebljavaju fotografiju, te se ti pristupi upoređuju s onima savremenih fotografa. Kako se medij fotografije konstantno transformiše, izložba zapravo postavlja pitanje šta znači napraviti (to make) fotografiju u 21. veku. Izložba je nastala iz potrebe za saradnjom i samoorganizacijom umetnika iz (približno) iste generacije i konteksta (obrazovnog sistema) sa ciljem da pokrene afirmaciju i pravilno razumevanje fotografskog medija putem infiltriranja u zvanične tokove 'institucionalnog sistema' kao zatvorenog – disciplinarnog polja umetnosti. Istraživanje i analiza sprovode se kroz prepoznavanje, pregled i raspravu o pojedinačnim praksama (ili ekscesima) fotografa-umetnika i umetnika koji koriste fotografiju koji, manje-više uspešno, funkcionišu u zajedničkom sistemu vrednosti. Nadovezujući se na ideju o neophodnosti samoorganizacije u datom kontekstu, izložba pokreće i pitanja o razlozima/uslovima (ne)postojanja fotografske prakse (i scene!) u Novom Sadu.

Sam izbor radova zasniva se na raznovrsnosti tema/žanrova i načina prezentovanja fotografije: likovnih i plastičkih kvaliteta i/ili njihovog intenziteta metoda, koncepata, namera, opsesija. Na izložbi su prikazani radovi umetnika-fotografa čije je školovanje usko povezano sa studijama fotografije ili filma, a koji predstavljaju dokumentarnu formu kroz koju sprovode svoja istraživanja u različitim psihološkim, društvenim ili političkim prostorima. Oni govore o moći i potencijalu dokumentarnog zapisa: o činjenicama ili fikcionalizaciji okolnosti, putem kojih direktno ili zaobilaznim putem tumače sopstvenu društvenu poziciju. Uporedo sa dokumentarnom praksom fotografa-umetnika, radovi umetnika koji koriste fotografiju proširuju definiciju fotografije kao ’prikazivačkog’ medija. Njihovi radovi istražuju fotografske procese/tehnologije i zamagljuju granice između fotografije i drugih umetničkih disciplina ili kustoskih praksi. Upotrebom konceptualnih modela, korišćenjem ’nađenih’ fotografija ili tretiranjem fotografije kao tradicionalnog likovnog medija ili čistog digitalnog zapisa, predstavljeni radovi bave se problemskim i/ili kritičkim preispitivanjem fotografije kao medija.

Svakako, zbog svog nestalnog karaktera, fotografski radovi ne spadaju nužno samo u jednu kategoriju/formu. Stoga, postavljena dihotomija služi samo kao poligon za preispitivanje i redefinisanje fotografije u formalnom i sadržajnom smislu, čime se otvara složeno pitanje o ulozi fotografije u kontekstu savremene umetnosti. Kao što i sam naslov aludira, close-up – kao fotografski i filmski plan – smešta jedan ili više likova u prvi plan ’kadra’ (izložba); blow-up – kao tehnika uvećanja snimka – u ovom kontekstu postavlja pitanje šta, u stvari, vidimo i šta pretpostavljamo da vidimo (značenje); dok re-konstrukcija podrazumeva ponovno tumačenje, (re)interpretaciju pozicije koju savremeni umetnici/fotografi zauzimaju pri reprezentaciji fotografske slike.

Andrea Palašti

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 30. avgusta do 15. ...
SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 15. decembra 2017. do 31. januara 2018....
NOVI SAD. Šesto izdanje Festivala Dunavski dijalozi održaće se od 28. avgusta do 15....
NOVI SAD. Najveći svetski festival elektronske i digitalne umetnosti "Ars elektronika"...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Novosadski Sajam - ulazni hol Master centra. Decembar 2006.
Projekat "Nova...

Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 27. mart - 15. arpril 2008.
Zahvaljujući...

Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Decembar 2005.
Poput dece u igri njene se...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Februar 2007. godine
Na početku završne godine...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April 2006.
Majin crtež je provokativan,...
Galerija FORMA (UPIDIV), Novi Sad. Oktobar - novembar 2007.
Tananim dizajnom ispredena,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2007
Dijalog sa Jovanovićevom slikom...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageAutori: Bela Duranci i Sava Stepanov. Decembar 2009.
    Umetnička kolonija Ečka je svojim celokupnim pedesetogodišnjim delovanjem konstantno podsticala razvoj savremene umetnosti u nas. Formirana je 1956. godine, kao logični sled tada aktuelnog procesa osnivanja vojvođanskih…
Intervjui
  • ImageSlikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom