CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sonja svec spanjol

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 02
Terra 18
Digatal Art 01
Noć muzeja 2007
Terra 17
Digital Art 08
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Izložba vajara Srbije 2013. Štampaj E-pošta
(15 glasanja)
ImageMuzej železnice, Beograd. 20. maj - 5. jun 2013.
Ova izložba je stalna manifestacija na godišnjem nivou sa učešćem izlagača koji profesionalno obavljaju vajarsku delatnost na teritoriji Srbije. U ovogodišnju postavku uključeno je 75 vajara sa preko 120 skulptura najrazličitijih umetničkih izraza. Projekat predstavlja najznačajnija ostvarenja savremene umetničke skulpture u Srbiji nastale u periodu između dve izložbe.Image

Krstic Bojan

Popovic Marijana Gorski Kabadaja

Gracner Ivan Gerun Mihailo Dulic Grujic Jasna

Vasiljevic Milos Lackovic Ljubomir Aralica Djordje

Izložbu organizuje programski savet Vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije u saradnji sa muzejima, galerijama i ostalim kulturnim institucijama na prostoru Srbije, a u cilju predstavljana izuzetne produkcije iz oblasti vajarstva koju domaća scena ima i treba da prikaže na godišnjem nivou.

Učesnici: Aksentijević Dejan, Antonić Stanislav, Aralica Đorđe, Crnobrnja Marko, Cvetić Tamara, Dimitrijević Rabovjanović Irena, Đorđević Igor, Đorđević Predrag, Đukanović Slađana, Dragaš Nikola, Družetić Mirjana, Dulić Grujić Jasna, Gerun Mihajlo, Gligorijević Aleksandar, Gorski Kabadaja, Gračner Ivan, Ilić Ilija, Kanazir Mandić Ljubica, Kiš Viktor, Kojić Tijana, Kostadinovski Slobodan Boka, Kostić Jelena, Kostić Zvonimir Palanski, Koštica Jelena, Kovačić Predrag, Kresoja Marko, Krstić Bojan, Krstić Vladislava, Kulić Milan, Kuzmanović Slobodan, Kuzmanović Zoran, Lacković Ljubomir, Leiva Mayela, Ljubisavljević Vuk, Mandić Milanko (in memoriam), Marković Rade, Mihajlović jelena, Milanović Selenko, Milev Ivana, Milinković Zdravko, Milošević Sibinović Leposava, Nada Denić, Obradović Milena, Pantović Nikola, Pavlović Stanimir, Pečenović Goran, Perović Snežana, Pešić Evin, Popović Marijana, Prokopijević Andreja, Protić Julijana, Radojević Luka, Rajšić Dušan, Simić Mile, Simić Radoslav, Simijanović Nikola, Srb Aleksandar, Sremac Sanja, Stajčić Milorad Mića, Stanisavljević Milan, Stanisavljević Negić Ivana, Stanković Miloš, Stevanović Ljiljana, Stojadinović Marija, Stošić Milan, Stošović Mihailo, Svečak Dragomir, Šiljković Milun, Šurlan Duško, Terzić Božo, Vasić Dragan, Vasić Milanka, Vasiljević Andreja Baćo, Vasiljević Miloš, Vuksanović Nevena.

Proces sazrevanja naše savremene skulpture, kao samosvesne i autentične formacije  unutar savremene likovne umetnosti, јe relativno kratak, tek pola veka. Njegovo lociranje može se sa sigurnošću odrediti tek od druge polovine dvadesetog veka, pri tom ne zanemarujući činjenicu  da je deo kompleksne umetnosti  u bivšoj Jugoslaviji. Kao i u drugim likovnim disciplinama uočavaju se različiti izrazi, stilovi, principi i senzibiliteti.

Ipak je skulptura specifičan organizam, u čijim rubovima počiva njena primenljivost od spomeničke plastike do dodira sa dizajnom i arhitekturom, koji su u više navrata uticali da jenjava njena unutrašnja energija. I ne samo oni, Skoro u celom razvoju pratila ju je u kontinuitetu društvena, a naročito ekonomska kriza, koja je najviše atakovala na pojedinačnu skulpturalnu produkciju. Pored toga, revolucionarni avangardni imidž  postmodernizma, odnosno nove umetničke prakse privukao je veliki broj mladih umetnika, i kao da je skulptura postala manje privlačna. To se desilo u vreme kada su se povlačile sa scene velike vajarske figure (Ubavkić, Stijović), a zona uticajne sfere oslonila se na malobrojne vajare koji su funkcionisali kao zasebni umetnički kredibilitet (Јevrić, Bešlić, Jančić, Basara, Logo i dr).

Veliki pomak desio se početkom osamdesetih kada na scenu nastupa generacija čiju će okosnicu činiti upravo oni umetnici koji će kasnije biti profesori univerziteta i vrsni umetnici. Pomak se desio iznutra, kao posledica akumulirane energije. U tome je značajnu ulogu imalo priredjivanje bijenala skulpture u Pančevu, a potom delovanje vajarskih kolonija i simpozijuma (Beli venčac, Tera, Meander, Bakar). Od tada je ova savremena skulptura dobila obrise koje danas isčitavamo kao autentično i vitalno tkivo u našoj likovnoj umetnosti. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, unutrašnju energiju i naravno odličnim znanjem stečenim u veoma dobrom obrazovnom sistemu. Rasklopila se knjiga sa mnogobrojnim stranicama, različitih likovnih izraza od apstraktnih, geometrijskih, asocijativnih i ekspresnih formi, od jednostavnih, prefinjenih i čistih  do onih dinamičnih, britkih i ekspresivnih oblika, od naracije do figuracije, od duhovitih, sarkastičnih do grotesknih i britkih reakcija na savremeno društvo, kao i brojni prostori u kojima se istražuju odnosi unutrašnjeg i spoljnjeg, prostora, ambijenta, strukture, materije.

Iako je to za teoriju i istoriju umetnosti ponosna činjenica, ne može se reći za dosadašnju izložbenu praksu. Naime, kada se priredjuju velike izložbe likovne umetnosti, sa svim likovnim disciplinama,  skulpturalna dela se postavljaju stihijski, popunjavaju prostor, odnosno vizuelno dekorišu taj prostor. Potrebno je da ta dela deluju, dišu i da se razmahnu u prostoru. Kao što se u novije vreme dogadjau velike, Pojedinačne i grupne kreativne akcije koje podstiču skulpturalnu produkciju, tako i priredjivanje izložbi skulptura koa oblik adekvatne prezentacije, je njena realna percepcija u aktuelnoj likovnoj umetnosti.

Radmila Savčić

 

Comments 

 
+1 # Rajko Popivoda 2013-10-17 20:33
Utanjena skulptorska forma i tanki umentički radovi. Može to mnogo bolje.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
GORNJI MILANOVAC. Bijenale se održava od 21. aprila do 30. juna 2018. Na 14. Međunarodnom...
NOVI SAD. Na izmaku godine u kojoj je obeležila 170 leta trajanja, Galerija Matice srpske nizu do...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
NOVI SAD. Najveći svetski festival elektronske i digitalne umetnosti "Ars elektronika"...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Februar 2006.
Što...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 20. septembar - 2. oktobar 2010.
Ciklus grafika pod...
Savremena galerija, Zrenjanin. 13 - 31. oktobar 2008.
Na ovoj izložbi biće prikazani...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 3. novembar – 3. decembar 2009.
...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar 2007. godine
Autor ovom prilikom...
MP_art café galerija, Maj - jun 2007.
Izložba PRVA GODINA...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Decembar 2004...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageMultimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom