CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 25
Digital Art 07
Digatal Art 01
Noć muzeja 2012
Noć muzeja 2013
Digital Art 06
Noć muzeja 2007

Izložba vajara Srbije 2013. Štampaj E-pošta
(14 glasanja)
ImageMuzej železnice, Beograd. 20. maj - 5. jun 2013.
Ova izložba je stalna manifestacija na godišnjem nivou sa učešćem izlagača koji profesionalno obavljaju vajarsku delatnost na teritoriji Srbije. U ovogodišnju postavku uključeno je 75 vajara sa preko 120 skulptura najrazličitijih umetničkih izraza. Projekat predstavlja najznačajnija ostvarenja savremene umetničke skulpture u Srbiji nastale u periodu između dve izložbe.Image

Krstic Bojan

Popovic Marijana Gorski Kabadaja

Gracner Ivan Gerun Mihailo Dulic Grujic Jasna

Vasiljevic Milos Lackovic Ljubomir Aralica Djordje

Izložbu organizuje programski savet Vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije u saradnji sa muzejima, galerijama i ostalim kulturnim institucijama na prostoru Srbije, a u cilju predstavljana izuzetne produkcije iz oblasti vajarstva koju domaća scena ima i treba da prikaže na godišnjem nivou.

Učesnici: Aksentijević Dejan, Antonić Stanislav, Aralica Đorđe, Crnobrnja Marko, Cvetić Tamara, Dimitrijević Rabovjanović Irena, Đorđević Igor, Đorđević Predrag, Đukanović Slađana, Dragaš Nikola, Družetić Mirjana, Dulić Grujić Jasna, Gerun Mihajlo, Gligorijević Aleksandar, Gorski Kabadaja, Gračner Ivan, Ilić Ilija, Kanazir Mandić Ljubica, Kiš Viktor, Kojić Tijana, Kostadinovski Slobodan Boka, Kostić Jelena, Kostić Zvonimir Palanski, Koštica Jelena, Kovačić Predrag, Kresoja Marko, Krstić Bojan, Krstić Vladislava, Kulić Milan, Kuzmanović Slobodan, Kuzmanović Zoran, Lacković Ljubomir, Leiva Mayela, Ljubisavljević Vuk, Mandić Milanko (in memoriam), Marković Rade, Mihajlović jelena, Milanović Selenko, Milev Ivana, Milinković Zdravko, Milošević Sibinović Leposava, Nada Denić, Obradović Milena, Pantović Nikola, Pavlović Stanimir, Pečenović Goran, Perović Snežana, Pešić Evin, Popović Marijana, Prokopijević Andreja, Protić Julijana, Radojević Luka, Rajšić Dušan, Simić Mile, Simić Radoslav, Simijanović Nikola, Srb Aleksandar, Sremac Sanja, Stajčić Milorad Mića, Stanisavljević Milan, Stanisavljević Negić Ivana, Stanković Miloš, Stevanović Ljiljana, Stojadinović Marija, Stošić Milan, Stošović Mihailo, Svečak Dragomir, Šiljković Milun, Šurlan Duško, Terzić Božo, Vasić Dragan, Vasić Milanka, Vasiljević Andreja Baćo, Vasiljević Miloš, Vuksanović Nevena.

Proces sazrevanja naše savremene skulpture, kao samosvesne i autentične formacije  unutar savremene likovne umetnosti, јe relativno kratak, tek pola veka. Njegovo lociranje može se sa sigurnošću odrediti tek od druge polovine dvadesetog veka, pri tom ne zanemarujući činjenicu  da je deo kompleksne umetnosti  u bivšoj Jugoslaviji. Kao i u drugim likovnim disciplinama uočavaju se različiti izrazi, stilovi, principi i senzibiliteti.

Ipak je skulptura specifičan organizam, u čijim rubovima počiva njena primenljivost od spomeničke plastike do dodira sa dizajnom i arhitekturom, koji su u više navrata uticali da jenjava njena unutrašnja energija. I ne samo oni, Skoro u celom razvoju pratila ju je u kontinuitetu društvena, a naročito ekonomska kriza, koja je najviše atakovala na pojedinačnu skulpturalnu produkciju. Pored toga, revolucionarni avangardni imidž  postmodernizma, odnosno nove umetničke prakse privukao je veliki broj mladih umetnika, i kao da je skulptura postala manje privlačna. To se desilo u vreme kada su se povlačile sa scene velike vajarske figure (Ubavkić, Stijović), a zona uticajne sfere oslonila se na malobrojne vajare koji su funkcionisali kao zasebni umetnički kredibilitet (Јevrić, Bešlić, Jančić, Basara, Logo i dr).

Veliki pomak desio se početkom osamdesetih kada na scenu nastupa generacija čiju će okosnicu činiti upravo oni umetnici koji će kasnije biti profesori univerziteta i vrsni umetnici. Pomak se desio iznutra, kao posledica akumulirane energije. U tome je značajnu ulogu imalo priredjivanje bijenala skulpture u Pančevu, a potom delovanje vajarskih kolonija i simpozijuma (Beli venčac, Tera, Meander, Bakar). Od tada je ova savremena skulptura dobila obrise koje danas isčitavamo kao autentično i vitalno tkivo u našoj likovnoj umetnosti. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, unutrašnju energiju i naravno odličnim znanjem stečenim u veoma dobrom obrazovnom sistemu. Rasklopila se knjiga sa mnogobrojnim stranicama, različitih likovnih izraza od apstraktnih, geometrijskih, asocijativnih i ekspresnih formi, od jednostavnih, prefinjenih i čistih  do onih dinamičnih, britkih i ekspresivnih oblika, od naracije do figuracije, od duhovitih, sarkastičnih do grotesknih i britkih reakcija na savremeno društvo, kao i brojni prostori u kojima se istražuju odnosi unutrašnjeg i spoljnjeg, prostora, ambijenta, strukture, materije.

Iako je to za teoriju i istoriju umetnosti ponosna činjenica, ne može se reći za dosadašnju izložbenu praksu. Naime, kada se priredjuju velike izložbe likovne umetnosti, sa svim likovnim disciplinama,  skulpturalna dela se postavljaju stihijski, popunjavaju prostor, odnosno vizuelno dekorišu taj prostor. Potrebno je da ta dela deluju, dišu i da se razmahnu u prostoru. Kao što se u novije vreme dogadjau velike, Pojedinačne i grupne kreativne akcije koje podstiču skulpturalnu produkciju, tako i priredjivanje izložbi skulptura koa oblik adekvatne prezentacije, je njena realna percepcija u aktuelnoj likovnoj umetnosti.

Radmila Savčić

 

Comments 

 
+1 # Rajko Popivoda 2013-10-17 20:33
Utanjena skulptorska forma i tanki umentički radovi. Može to mnogo bolje.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
SOMBOR. Na ovoj izložbi, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", predstavljeni su...
NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstavlja od 15. do 27....
BEOGRAD. Žiri za nagradu Veliki pečat u sastavu: Nevenka Stojsavljević, grafičarka, Radonja...
VENECIJA. Najboljim paviljonom na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji proglašen je nemački,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Januar 2006.
Ratko Karanović svojim...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Decembar 2004.
Ova serija izložbi...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Maj 2007.
Ova izložba...
Savremena galerija, Zrenjanin. 12 - 31. januar 2009.
Poslednje tri godine Umetnička...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Izložba je...
Savremena galerija, Zrenjanin. 24. novembar - 12. decembar 2008.
Započeti 1980. godine...
Srpska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad. Okotobar 2007.
Nagovešteni...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi samo portreti Pola Sezana. Portret je bio jedna od okupacija ovog slikara. Mogućnost susreta sa velikim brojem njegovih portreta (za života…
Knjige i časopisi
  • ImageNa reci Čitanja podignuti su gradovi od naslova. Evo nekih koji leže na rukavcu Čitanja Gradine: Forme raskrivanja niške Gradine; Švarceneger vas vodi kroz tajne časopisa; Prvo žene i deca, zatim muškarci, na kraju kapetan; Da…
Intervjui
  • ImageVajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom