Njen likovni ise najpre ispoljio u grafikama i crtežima, koji i kao mediji nameću izvesnu metodičnost. Tokom svog umetničkog sazrevanja Ana prevazilazi okvire grafičke matrice i slika monumentalna platna kombinujući svoje grafičarsko umeće sa poletnom slikarskom emocijom.

U  savremenom svetu ispunjenim haosom ona pronalazi motive koji je svojom vizuelnom pojavom inspirišu, a u isto vreme iznosi stav o stvarnosti koja je okružuje, njenu istinu.

Kroz  ciklus slika "Grafitti", proizašlih iz čiste likovnosti ističe, pre svega, svu neminovnost i prolaznost života. Međutim, u njenim grafitima nema ni tragova vandalizma. Nalazeći lepotu u viđenom i kreirajući harmoniju na slici, Ana kao da iskazuje svoju ljubav prema svetu u kom živi. Koristeći sa lakoćom sve tajne slikarskog zanata, iako umetnik sklon promišljanju, Ana postepeno uvodi nove, poetičnije ideje.

Tokom  stvaralačkog procesa ponekad u čiste apstraktne motive unosi nove "realistične" elemente. Tako se u novijem opusu kao lajt motivi pojavljuju: miš, vrabac, Brajeva azbuka - samo kao neki od iznenađujućih, intrigantnih novina u njenom radu. Intimni svet Ane Bondžić pun je emocija artikulisanih rukom. Ljubav, nostalgija ili revolt govore bez zvuka. Sa dozom ironije i sarkazma, ona govori o "nerazumevanju", "nedostatku komunikacije" i uglavnom uz pomoć konceptualnog kontrasta postiže "A-HA" efekat, očekujući da će nakon njega da usledi razumevanje dela od strane posmatrača.

Iako na prvi pogled deluje drsko, njena osnovna namera je da na simboličan i provokativan način prevaziđe inicijalno "nerazumevanje" kojim se rado bavi.

Kada je o nazivima slika reč, kod Ane često postoji neraskidiva veza između naziva i same slike tako što naziv utiče na naše razumevanje onoga što gledamo, neretko podvlačeći ideju slike sarkazmom.

Direktna i iskrena po prirodi svoga bića, Ana Bondžić u poslednjim slikama svesno poništava svoj prepoznatljiv rukopis, otkrivajući neke nove sadržaje dajući prednost intelektu nad emocijom. Potrebom da bude jasna, minimizovala je sredstva u nameri da "sa malo reči kaže mnogo" ali bukvalno. Ona se tako služi tačkom, uz pomoć koje ispisuje tekst Brajevom azbukom, dok je izbor teksta  često – haiku. Zašto baš haiku? Zato što je haiku dovoljno slikovit sam po sebi tako da slika nastaje "u glavi".

Za Anu Bondžić slikarstvo predstavlja jednu uzbudljivu misiju u kojoj se premošćuju barijere, sredstvo kojim umetnik iskazuje sopstvene stavove. Slikarski čin za nju predstavlja široku kreativnu mogućnost da na bezbroj načina realizuje vlastite ideje, negujući paralelno i čistu likovnost dela.

Ističući svoj stav da se slika mora razumeti, deluje na  posmatrača koji ne sme ostati pasivan nego se mora uključiti u proces spoznaje i pronaći smisao na koji ona ukazuje. Za Anu Bondžić pojam videti jednak je u značenjskom smislu sa pojmom razumeti.

Radmila Kostić