Foto Tanjug / M. Jelesijević

Pre svečanog otvaranja Veličković je rekao da su emocije jake, jer je prošlo dosta vremena. Deset godina koje su prošle kao tren i da mu se čini da je prethodna izložba bila pre neki dan. "Susret s beogradskom publikom je jako uzbudljiv, interesantan, dinamičan. Volim ovde da izlažem i da se predstavim u najboljem mogućem svetlu", istakao je Veličković, dodavši da su opet prisutni gavrani na slikama, koji su ovog puta raširili krila "dominantna ličnost u njegovoj drami".

Izložbu je otvorio akademik Ljubomir Simović koji je pored istoričarke umetnosti Ljiljane Ćinkul napisao tekst pod nazivom "Gavranov plen" u katalogu izložbe. "Na Veličkovićevim slikama čovek je prikazan isključivo kao plen. Suočeni sa tom činjenicom, neminovno se pitamo šta u svetu u kome je čovek samo plen može da predstavlja slika, šta pesma, šta umetnost uopšte? Može li slika u životu čoveka koji je samo plen da ima ikakvo značenje, ikakvu vrednost, ikakav smisao?", pita se Simović u svom tekstu u katalogu.

"Čini se da u naslućivanju najtežih pitanja niko nije otišao toliko daleko kao Veličković. Toliko daleko da se pitamo da li posle saznanja da čovek nije ništa više nego plen nevidljivih dželata, ptica, pasa i pacova, vredi postavljati ikakava pitanja", dodao je on.

Simović je istakao da je Veličković i sam kasnije rekao odakle inspiracije za te prizore koje slika: "Nasilje, agresivnost ljudska bila je uvek moja prevashodna briga i preokupacija. Nisam je ja izabrao. Nametnula mi se i do danas me nije ostavila na miru". Akademik Simović je zaključio da Veličković ima veliko pokriće za to što slika nabrojavši koji su ratovi bili vođeni od njegovog najranijeg detinjstva do danas.

Prisutnima se na izložbi obratio i direktor Francuskog instituta u Srbiji Žan Lik-Gister, istakavši da bilo da govorimo o Veličkoviću kao srpskom, francuskom ili srpsko-francuskom slikaru, govorimo o jednom "planetarnom slikaru". "Vaša dela sa vešalima, leševima, gavranima s agresivnim kljunovima, s glodarima za koje kažete da su naša budućnost jedna su univerzalnost. Ova strašna pozornica, vešala, lestvice to je celokupnost našeg sveta", ocenio je Lik-Gister.

Veličković je umetnik koji se, pored slike, bavi i grafikom, skulpturom, ilustracijom, scenografijom, profesurom, a na umetničkoj sceni, svetskoj i našoj prisutan je duže od 50 godina.

Kakva mu je slava i značaj dokazuju njegova dela razvejana po mnogim svetskim i domaćim muzejima i kolekcijama, ogroman broj samostalnih izložbi na svim kontinentima sveta kao i učešće, po pozivu, na neprebrojivim grupnim izložbama, mnogobrojne nagrade i priznanja od kojih su najveće izbor za člana Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Akademije umetnosti u Francuskoj.

Objavljeno je mnogo monografija o ovom umetniku, a kao kruna nedavno se pojavila monumentalna monografija iz pera Bernar Noela i Alin Avila "Velickovic, peinture 1954-2013", u izdanju Galeri Samantha Sellem iz Pariza.

Izložba u Galeriji SANU će trajati do prve nedelje jula, a u Muzeju "Cepter" do 23. juna.