CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 01
Dunavski dijalozi 08
Digital Art 02
Terra 23
Dunavski dijalozi 07
Videomedeja 22
Videomedeja 15

Sponzor rubrike
Otvoren 55. Bijenale u Veneciji Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageU Veneciji je 28. maja 2013. otvoren 55. bijenale savremene umetnosti kao trodnevno "pretpremijerno" razgledanje izložbi za predstavnike medija, teoretičare umetnosti, kolekcionare, dok će zvanično za publiku bijenale biti otvoren od 1. juna i trajaće do 24. novembra 2013. Ove godine za učešće je prijavljeno 88 nacionalnih paviljona, a prvi put će svoje nacionalne prezentacije između ostalih imati Vatikan i Kosovo.Image

Image

Paviljon Srbije otvara se 29. maja 2013. u 12.30 zajedničkom izložbom Vladimira Perića i Miloša Tomića naslovljenom "Nema ništa između nas".

Centralna izložba, čija je tema "Enciklopedijska palata", prema konceptu Masimilijana Đionija, glavnog kustosa ovogodišnjeg bijenala, održava se u centralnom paviljonu u Đardinima i u prostoru Arsenala, nekadašnjem lučkom skladištu. Na ovoj izložbi zastupljena su 150 umetnika iz 37 zemalja.

Masimilijano Đioni svoj koncept bazira na ideji i projektu "Enciklopedijska palata" koji je još 1955. osmislio italijansko-američki umetnik, autodidakt Marino Auriti. On je zamislio neku vrstu imaginarnog muzeja, kuću svih svetskih znanja i otkrića – od točka do satelita. U svojoj garaži, negde u Pensilvaniji, Auriti je napravio maketu zgrade od 136 spratova, 700 metara visoku, koja bi se prostirala na površini 16 blokova u Vašingtonu. Maketa ove palate biće predstavljena na izložbi u centralnom paviljonuu Đardinima.

Okosnicu venecijanske izložbe "Enciklopedijska palata" čini upravo ideja o svekolikom, univerzalnom znanju, uključujući i učenje Karla Gustava Junga, Rudolfa Štajnera, Alistera Kroulija...

Maja Ćirić, istoričarka umetnosti i kustos paviljona Srbije, u kratkoj izjavi za naš list, daje svoje viđenje Đionijevog koncepta:

– Đioni nije kustos koji je okrenut geopolitičkom kontekstu, nego  je kustos koji je u dijalogu sa umetničkim delom. Danas to nije dovoljno, jer se očekuje da se zauzme neka politička pozicija. Prema mojoj interpretaciji, Đioni je odlučio da to reši putem integrisanja spiritualnosti kao poziv na univerzalno u svetu umetnosti.

Kada su gledali njegovu listu umetnika, rekli su mu da ima prevashodno američke umetnike.

U svetu savremene umetnosti je uvek problem kako da ne budeš hegemonistički i prozapadno nastrojen. Đioni je to premostio tako što će integrisati različite epohe i različite spiritualne pravce koji se ne vezuju za religiju.

Usredsredio se na kvalitet radova da bi integrisao marginu i napravio iskorak u spiritualnost i ezoteriju, objašnjava Maja Ćirić.

Poznate su već i dobitnice "Zlatnog lava" za životno delo.

Ove godine  prestižno priznanje pripalo je austrijskoj umetnici Mariji Lasnig (1919) koja je više od 60 godina istraživala predstave tela i individualnosti. Ona se od početka karijere usredsredila na autoportret i njeni radovi su izrazito ekspresionistički. Na svojim slikama i crtežima, baziranim na figurativnoj tradiciji 20. veka,  Marija Lasnig istražuje emocionalna stanja, a granica između subjektivnog doživljaja tela i objektivne percepcije postaje nejasna. Marija Lasnig bila je predstavnik Austrije 1980. na bijenalu u Veneciji, a samostalne izložbe imala je u najvećim svetskim muzejima poput Centra "Pompidu" u Parizu, muzeja "Ludvig" u Beču i drugih.

Marisa Merc (1926), italijanska umetnica, takođe će primiti "Zlatnog lava" za životno delo. Marisa Merc bila je jedina žena u pokretu arte povera (siromašna umetnost) u Italiji šezdesetih godina prošlog veka.

Razvoj feminizma doprineo je da njena umetnost dospe u fokus interesovanja javnosti. Kroz radove ove umetnice provlače se teme privatnosti, individualnosti. Glave i ženska lica su čest motiv u njenim radovima, a materijali koje koristi su između ostalih bakar, aluminijum, vosak, glina... Marisa Merc nagrađena je 2001. godine na bijenalu u Veneciji specijalnom nagradom žirija.

Izvor: Politika

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Nacionalna galerija Umbrije u Peruđi (Italija) predstavlja od 23. jula do 25. oktobra 2015. izložbu "Srpske ikone između tradicije i...
BEOGRAD. Reprezentativna izložba ruske avangarde, uključujući dela Kazimira Maljeviča, biće održana 2015. godine u Beogradu, najavio je 20....
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 15 - 30. septembar 2014.
Godišnja izložba SULUV-a nema...
Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd. 1 - 8. oktobar 2014.
Radovi Vlade Kostova (Makedonija) su nastali u periodu 2008 -...
ZAGREB. Institut za istraživanje avangarde, Kolekcija Marinko Sudac i Valamar Riviera d.d. predstavljaju od 27. maja do 7. jula 2017. izložbe...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
Knjige o umetnosti
Svetozar Radojcic - Staro srpsko slikarstvo
Svetozar Radojčić
Staro srpsko slikarstvo
 
Intervju
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgraðen 1895. godine. Na simpozijumu "TERRA" svake…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom