CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 07
Terra 17
Noć muzeja 2011
Terra 23
Digatal Art 01
Digital Art 09
Digital Art 05

Otvoren 55. Bijenale u Veneciji Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageU Veneciji je 28. maja 2013. otvoren 55. bijenale savremene umetnosti kao trodnevno "pretpremijerno" razgledanje izložbi za predstavnike medija, teoretičare umetnosti, kolekcionare, dok će zvanično za publiku bijenale biti otvoren od 1. juna i trajaće do 24. novembra 2013. Ove godine za učešće je prijavljeno 88 nacionalnih paviljona, a prvi put će svoje nacionalne prezentacije između ostalih imati Vatikan i Kosovo.Image

Image

Paviljon Srbije otvara se 29. maja 2013. u 12.30 zajedničkom izložbom Vladimira Perića i Miloša Tomića naslovljenom "Nema ništa između nas".

Centralna izložba, čija je tema "Enciklopedijska palata", prema konceptu Masimilijana Đionija, glavnog kustosa ovogodišnjeg bijenala, održava se u centralnom paviljonu u Đardinima i u prostoru Arsenala, nekadašnjem lučkom skladištu. Na ovoj izložbi zastupljena su 150 umetnika iz 37 zemalja.

Masimilijano Đioni svoj koncept bazira na ideji i projektu "Enciklopedijska palata" koji je još 1955. osmislio italijansko-američki umetnik, autodidakt Marino Auriti. On je zamislio neku vrstu imaginarnog muzeja, kuću svih svetskih znanja i otkrića – od točka do satelita. U svojoj garaži, negde u Pensilvaniji, Auriti je napravio maketu zgrade od 136 spratova, 700 metara visoku, koja bi se prostirala na površini 16 blokova u Vašingtonu. Maketa ove palate biće predstavljena na izložbi u centralnom paviljonuu Đardinima.

Okosnicu venecijanske izložbe "Enciklopedijska palata" čini upravo ideja o svekolikom, univerzalnom znanju, uključujući i učenje Karla Gustava Junga, Rudolfa Štajnera, Alistera Kroulija...

Maja Ćirić, istoričarka umetnosti i kustos paviljona Srbije, u kratkoj izjavi za naš list, daje svoje viđenje Đionijevog koncepta:

– Đioni nije kustos koji je okrenut geopolitičkom kontekstu, nego  je kustos koji je u dijalogu sa umetničkim delom. Danas to nije dovoljno, jer se očekuje da se zauzme neka politička pozicija. Prema mojoj interpretaciji, Đioni je odlučio da to reši putem integrisanja spiritualnosti kao poziv na univerzalno u svetu umetnosti.

Kada su gledali njegovu listu umetnika, rekli su mu da ima prevashodno američke umetnike.

U svetu savremene umetnosti je uvek problem kako da ne budeš hegemonistički i prozapadno nastrojen. Đioni je to premostio tako što će integrisati različite epohe i različite spiritualne pravce koji se ne vezuju za religiju.

Usredsredio se na kvalitet radova da bi integrisao marginu i napravio iskorak u spiritualnost i ezoteriju, objašnjava Maja Ćirić.

Poznate su već i dobitnice "Zlatnog lava" za životno delo.

Ove godine  prestižno priznanje pripalo je austrijskoj umetnici Mariji Lasnig (1919) koja je više od 60 godina istraživala predstave tela i individualnosti. Ona se od početka karijere usredsredila na autoportret i njeni radovi su izrazito ekspresionistički. Na svojim slikama i crtežima, baziranim na figurativnoj tradiciji 20. veka,  Marija Lasnig istražuje emocionalna stanja, a granica između subjektivnog doživljaja tela i objektivne percepcije postaje nejasna. Marija Lasnig bila je predstavnik Austrije 1980. na bijenalu u Veneciji, a samostalne izložbe imala je u najvećim svetskim muzejima poput Centra "Pompidu" u Parizu, muzeja "Ludvig" u Beču i drugih.

Marisa Merc (1926), italijanska umetnica, takođe će primiti "Zlatnog lava" za životno delo. Marisa Merc bila je jedina žena u pokretu arte povera (siromašna umetnost) u Italiji šezdesetih godina prošlog veka.

Razvoj feminizma doprineo je da njena umetnost dospe u fokus interesovanja javnosti. Kroz radove ove umetnice provlače se teme privatnosti, individualnosti. Glave i ženska lica su čest motiv u njenim radovima, a materijali koje koristi su između ostalih bakar, aluminijum, vosak, glina... Marisa Merc nagrađena je 2001. godine na bijenalu u Veneciji specijalnom nagradom žirija.

Izvor: Politika

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 12. decembra 2016. do 19. januara 2017....
MOSKVA. Deseta, jubilrna dodela nagrada Kandinskog u oblasti ruskog savremenog slikarstva održana...
BEOGRAD. U Kući legata, od 6. decembra 2016. do 5. januara 2017, može da se pogleda izložba ...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2005.
Autorka nam je...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Saša Pančić doista prima svoj...
MP_art café galerija, Novi Sad. April - maj 2007.
Zagovara kontroverzni metod...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageRuski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama stvaralaštva Kazimira Maljeviča pre i posle "Crnog kvadrata", čuvenog rada iz 1915. godine kojim je započeta istorija suprematizma kao pokreta. Izložba "Kazimir Maljevič.…
Knjige i časopisi
  • ImageMonografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.Image
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom