CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2011
Digital Art 03
Terra 28
Noć muzeja 2012
Terra 17
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Noa Triester Filipović - Objekti i instalacije Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jul - avgust 2006.
Autorka u svom umetničkom radu, otvara pitanje starog i novog, preživelog i transformisanog. Ona načinje pitanje mesta i uloge tradicije kroz odnos zanata i umetnosti kao i mesto žene u savremenom društvu. To se pre svega odnosi na situaciju u Izraelu, a moglo bi se primeniti i na našu, jer postoje i izvesne sličnosti.


Sadržaj umetničkog prtljaga Noe Treister Filipović raznovrsan je i slojevit. Asocijacija na kovčeg sa devojačkom spremom u našoj tradiciji je neizbežna i moguća. Ustvari, ona je i poželjna jer univerzalna tradicija ženskog ručnog rada u formi tkanja, pletenja, veza ili šivenja je izuetno bogata kod nas... A ta "škrinja" sa rukotvorinama ove konceptualne umetnice ponudiće nam ručno istkane i vezom od žice definisanu Ručnu izradu realnosti ali i fragmente te iste realnosti u Naboru, Privremenom ili Praktičnom...

Noa Treister Filipović u svom umetničkom radu, otvara pitanje starog i novog, preživelog i transformisanog. Ona načinje pitanje mesta i uloge tradicije kroz odnos zanata i umetnosti kao i mesto žene u savremenom društvu. To se pre svega odnosi na situaciju u Izraelu, a moglo bi se primeniti i na našu, jer postoje i izvesne sličnosti. Prošavši brzi put od tradicionalnog, preko industrijskog do informatičkog društva sa entuzijazmom i zamahom radnog elana stvaranja mlade države u nestabilnom, incidentnom okruženju, izraelsko društvo je umetnici pružilo zanimljivo i bogato iskustvo. Da bi neke fakte istakla, Noa konceptualno promišlja, koristeći se u krajnjoj realizaciji artefakata, različitim materijalima. /sve od žice, prozorska okna, majčina venčanica, fotografija, printovi.../

Njen najomiljeniji materijal je žica, bilo glatka, bodljikava ili žičana mreža. Žica kod Noe preuzima ulogu prediva, potke ali i linije vodilje. Noa klasičnim tehnikama tkanja i veženja realizuje žičane instalacije koje kao centralni motiv fiksiraju teme sa fotografija iz ranih 60-tih godina koje beleže u soc. realističkom maniru, elan u svakodnevici izgradnje mlade izraelske države. U fokusu pažnje umetnice je žena, radnica, trudbenica koja na banderi povezuje elektro vodove ili je za plugom na njivi ali je i u drugim radnim ambijentima... Ovim sekvencama retrospekcije /crteži žicom ili grafitom na karo papiru, pausu/ Noa suprotstavlja fotografije iz svakodnevice savremenog Izraela, aplicirajući obične, amaterske fotofakte realnih uličnih scena savremenog Izraela. Iste teme su i bazični motiv velikih instalacija koje su radjene poput tapiserija, umetanjem žičanih niti u paus papir ili na žičane mreže...

O višeznačnosti žice kao materijala i asocijaciji koji on proizvodi možemo suditi na nekoliko načina. Bez potrebe za banalizacijom i sama autorka ističe da je žica sveprisutan /fizički i mentalno/ gradivno-odbrambeni element jevrejskog okruženja...

Glavno izražajno likovno sredstvo u radovima Noe Treister Filipović je crtež. U likovno-vizuelnom smislu, žica kod Noe tvori grafizam kao olovka na papiru ili na žičanoj mreži. Glavni – centralni motiv pokreće osnovna pitanja smisla i mesta originala, rukom rađenog danas/zanat - umetnost, dok štampane bordure, sa ponavljanjem simbola čuvenih filmskih produkcionih kuća /Columbia pictures ili Tri-star pictures/ postavljaju isto pitanje filmskoj umetnosti - masovnoj kulturi i industriji...

Ivona Rajačić Barandovski,
istoričar umetnosti
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
NOVI SAD. Ove godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je...
PARIZ. Galerija Matice srpske u okviru programa obeležavanja 180 godina diplomatskih odnosa Srbije...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard...
BEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umenosti Vojvodine, Novi Sad. Avgust - septembar 2007.
Umetnička praksa...
Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. 25. novembar - 5. decembar 2009.
Nakon...
Mali likovni salon, Novi Sad. Septembar 2007.
Ovde nije reč o ontološkom...
Savremena galerija, Zrenjanin. 3 - 21. novembar 2008.
Koristeći tradicionalnu tehniku,...
Savremena galerija, Zrenjanin. 30. jun - 18. jul 2008.
Projekat WATERMARK(ED) je...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Decembar 2005.
Danas se ljudi uglavnom...
Galerija Srbija, Niš. 21. avgust - 11. septembar 2012.
Bora Baruh (1911 - 1942)...
Reportaže
  • ImageJavno kupatilo, Beograd. April - maj 2007.
    Na izložbi učestvuje oko 200 umetnika sa preko 250 radova iz različitih oblasti primenjene umetnosti. Provokativna tema "Ubrzanje" podstakla je stvaraoce da svojstvenim jezikom opišu ili jenostavno primete karakteristike…
Knjige i časopisi
  • ImagePoslednjeg dana aprila, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana umro je argentinski pisac, Ernesto Sabato. U toj noći u vrtlogu besmislenih vesti jedna kratka crta o smrti stogodišnjaka, o okončanju života dugog jedan vek, postavi…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom