"Nagrada mi je pomogla utoliko što sam imao priliku da odem, samo ta činjenica je dovoljna da se promeni neki doživljaj stvari. U tih šest nedelja verovatno sam više naučio nego za četiri godine školovanja na Akademiji. U Njujorku me je zadesila oluja. Boravak tamo mnogo je više uticao na mene nego bilo šta drugo", kaže Stošić.

Umetnik za svoju izložbu kaže da je "od aplauza" i da je uslov da publika prisustvuje u prostoru je da aplaudira. Takođe, Stošić kaže da je teško objasniti šta je ono što će publika moći da vidi na izložbi.

"Posetioci će kroz niz zadatih stavova, činjenica, pitanja i priloženog teksta moći da stvaraju svoju sliku izložbe, mada je i nazivati to izložbom možda pogrešno. Verovatno je to neki (uzaludan) pokušaj održavanja u laži. Svaki dan u toku trajanje "izložbe" određene tematike i pitanja će se prikazivati. Pozvani su i drugi ljudi da se uključe, prostor je otvoren, ko se tu nađe biće uključen.

Dokumentovanje neće biti dozvoljeno, mora biti svedeno na trenutni doživljaj i prepušteno pukoj neizvesnosti. Sve će, naravno, biti propraćeno aplauzom. Ovu 'izložbu' publika treba i da zaboravi", objašnjava umetnik.

Ideja za naziv svoje izložbe u DOB-u potekla je još od rada sa kojim se prijavio za učešće za nagradu Mangelos.

"Rad sa kojim sam se prijavio za nagradu prošle godine, nosio je naziv 10 i po. Od 10 rečenica izvučenih iz tekstova prošlogodišnjih dobitnika nagrade, sastavio sam teorijsko obrazloženje jednog crnog papira. Polovina u nazivu je odluka žirija, sve što nisam znao da će se desiti pa i ova izložba, koja traje 11 dana, sad je u kontekstu te polovine, da je popuni i otvori neke druge krhotine", zaključuje Stošić.