Poniranjem u sebe i osluškivanjem nesvesnog, dvojbi, sukoba i otpora, pokušala sam da intimnim monologom pročistim svakodnevni društveni upliv koji, evidentnim apsurdima, direktno utiče na svaki segment življenja čineći nas često nemoćnim jedinkama u postojećem političkom i kulturnom aparatu. U potrazi za unutrašnjim mirom, svesnom samoizolacijom kao i analizom onog što osećam i nalazim u svojim reakcijama, izgradila sam asocijativni jezik znakova – lični rečnik.

Svedenim geometrijskim formama nastojim da pronađene odgovore pretvorim u kratak i jednostavan iskaz, likovno apstraktan, ostavljajući dovoljno prostora i za drugačija tumačenja. Prisustvo rezova, preciznog zasecanja platna, ukazuje na težnju da se vidi dublje, zalaženjem iza vidljivog, pod kožu, zarivanjem i razapinjanjem, nastojanjem da se percepcija svakodnevice uzdigne stvaralaštvom do apsolutne tišine i dovoljnosti.

Ravan moje slike doživljava produženu psihološku tenziju mog bića: zatvaranjem i otvaranjem, rasporom i izvrtanjem, zatezanjem pronađenog balansa teži povratku u prvobitno stanje. Očigledno prisutna forma kruga simboličan je odraz nesvesnog htenja zaokruživanja sopstvene egzistencije. Proces razotkrivanja doveo me je, sada sasvim sigurno, do samosveta kojim sanjam šire prostore od onih koje imam. „Snovi o snu“ su moj način samovanja – način kojim modifikujem nametnute oklope i javno ogoljujem ranjivost svojim mentalnim izbeglištvom. Tu su pohranjena sva moja očekivanja, napori i nadanja, vodilje kroz život, zadržane u imaginaciji prvobitnog velikog sna s početka mog puta u stvaralaštvo. Vraćaju mi pročišćen vid, tih i punoćom zaokružen, moguć negde drugde, a razrešen u ovom svetu.

Izložba "Snovi o snu" predstavlja objedinjavanje mog rada u periodu 2011 - 2013. godine, zasnovano na konceptu introspektivnog karaktera sagledavanja i razotkrivanja unutrašnjih procesa prevedenih na likovni jezik. Postavka se sastoji od radova ustaljenih dimenzija, duži period negujem kvadrat kao okvir podloge za rad, manjih i većih platana koja se interakcijom grupišu u nove celine u izlagačkom prostoru. Kutijasta trodimenzionalnost slike otvara i zatvara ravan gledanja perforacijama i zategnutim konopima, uključujući površinu zida i pojavljivanje senki kao još jedan likovni element, dok samu sliku pretvara u omanji objekat. Postavku karakteriše sveden kolorit na dominantnost crvene, plave i neboja, crnu i belu, u sadejstvu sa akcentovanim linearnim izvijanjima, teksturalnim partijama ili fokusiranim detaljima zlata.

Snežana Grozdanović