Kao konzervator i restaurator radio je na lokalitetima u Nišu, mozaici na Medijani, u Poreču i Gamzigradu. Poslednju deceniju do penzionisanja bavio se i pedagoškim radom radeći kao prof likovne umetnosti u Srednjoj Građevinskoj školi. Njegova glavna preokupacija bilo je slikarstvo. Samostalno je izlagao u Beogradu, Nišu, Sarajevu, Pirotu, Užicu, Zaječaru, Gadžinom Hanu i u inostranstvu: Parizu, Pragu, Sofiji, Varni, Ćustendilu...

Denkov se svrstava u red umetnika koji su zagovarali povratak slici praveći sintezu iskustva renesansnih majstora, uklapajući je sa svojim doživljajima sveta. Magični realizam uključivši fantazmagorične figure oslikane u prigušenoj gami jesu činioci stvarnosti ali i vizije njegovih snova i maštarije. Slika nastaje u enterijeru, stil je mekan i senzualan. Boja je fina, zvučnih tonova. Elementi koji se pojavljuju na slici su Figura žene, stena, kamen, prozor, predeo, draperija koja viori ili je prosuta po podu, scenografija njegovog sna... Moglo bi se reći da je slikarstvo Veselina Denkova ispunjeno izvesnim zanosom, ekstazom. On vešto ukršta i kombinuje dramatičnost sa lirskim, prateći dešavanja na slici.

Umetnikov lajtmotiv je produhovit čak i prozaičan pejzaž, transformišući ga u promenljivu kompoziciju. Impresivni su dometi koje postiže u koloritu sa širokim rasponom valerskih vrednosti.

Uobličivši sopstveni svet sa tananim osećajem za boju, iznijansirane i magličaste prozirnosti dodatno stvara mističan fluid umetnikove sanjalačke duše. Njegovi pejzaži govore i o njegovom rodnom kraju, malom seocetu sa Stare Planine. O tome svedoče dela pod nazivom "Stubovi vremena", "Slavinje", "Obrisi prošlosti", "Igra senki" ali svakako i "Raj", "Večnost"...

Slika je beskonično ogledalo na kome se sve menja zavisno od ugla gledanja. Jedno vreme, jedan život, jedno sećanje, ostalo je zabeleženo na mentalnoj mapi jednog umetnika, bez cinizma i ironije ne zadovoljavajući se onim što postoji već stvarajući novi svet večnosti i beskraja.

Sonja Vukašinović