Na konfernciji za medije održanoj povodom ovog značajnog likovnog događaja, Irina Lebedeva, direktorka Tretjakovske galerije je rekla da "Iako je prošlo sto godina, do današnjeg dana se nastavljaju sporovi o nasleđu ruske avangarde koja je masovnoj likovnoj publici ostala nedovoljno poznata. Priredili smo u Tretjakovskoj izložbu Maljeviča 1989, a nakon nje su usledile postavke Tatlina, Kandinskog, Popove. I tada su to bili pravi događaji - svi su slušali o tim slikarima čiji se radovi čuvaju u depoima i nisu svi imali prilike da ih vide, čak ni istraživači."

Po njenim rečima, ova postavka će privući pažnju i zato "što je zabranjeno voće najslađe".

Direktorka Tretjakovske galerije, koja važi za jedog od vodećih specijalista za rusku avangardu, dalje je nastavila: "Nastupilo je vreme dugotrajnog, osmišljenog rada na izučavanju sačuvanog masivnog materijala koji je vezan sa stvaralaštvom tih slikara. Sada počinje druga etapa – period našeg osmišljavanja, izučavalja i sistematizovanja, koja treba da dovede do dubokog i ozbiljnog shvatanja i razumevanja šta se tada događalo i čime se to uticalo na danji razvoj umetnosti."

Tri toma "Enciklopedije ruske avangarde" obuhvataju sve likovne žanrove: slikarstvo, grafiku, fotografiju, skulpturu, arhitekturu i pozorište. Unikalnost Enciklopedije, naglašavaju njeni tvorci, sastoji se u velikom obimu sprovedenih naučnih istraživanja. Njeni autori, Vasilij Rakitin i Andrej Sarabjanov, radili su na ovom projektu duže od 12 godina.

U Enciklopediji je predstavljeno više od hiljadu i po slikarskih i grafičkoh radova iz zbirki Tretjakovske galerije, Ruskog i drugih muzeja kao i iz privatnih kolekcija. Slikarske radove prati više od hiljadu studija iz pera preko 200 autora među kojima su saradnici muzeja i arhiva kao i vlasnici privatnih zbirki i arhiva.

Uskoro će Enciklopedija dospeti u glavne ruske biblioteke kao i u prestižne knjižare. "Enciklopedija ruske avangarde" biće predstavljena i na Međunardnom sajmu intelektualne literature non/fiction koji će biti održan od 27. novembra do 1. decembra 2013. godine u Moskvi.

Branko Rakočević