U Rusiji  dosada nije bilo krupne izložbe jedne od najčuvenijih ruskih slikarki na Zapadu, a glavni razlog za to je bio što je 1924. godine nasleđe slikarke bilo razdvojeno gvozdenom zavesom na period do i posle njenog  odlaska u inostranstvo.

Na retropsketivnoj izložbi prezentovani su radovi rusko-ukrajinske avangardne slikarke pozajmljeni iz 13 muzeja među kojima su i oni najveći kao što su Ruski muzej, Tretjakovska galerija, Državni muzej "Puškin" ali i Pozorišni muzej "Bahrušin", iz kojeg je pozajmljeno preko 60 radova nacrta i skica za kostime i dekoraciju scene, zbirka iz Astrahana, Krasnodara, Rostova, Saratova i drugih ruskih gradova, od Moskve do Nižnjeg Tagila koji svi zajedno mogu da odgovaraju samo za rusko-ukrajinsku Ekster.

Ruski muzeji nemaju baš u izobilju dela iz njenog klasičnog, kubističkog i futurističkog perioda, a to su baš baš one slike koje najviše cene istraživači i kolkecionari. Samo oni kolekcionari i institucije koji su poslednjih godina mogli sebi priuštiti da kupe radove Aeksandre Ekster mogu da pokažu dela nastala u njenom pariskom periodu.

Kurator izložbe, glavni ruski specijalista za ukupni umetnički opus Aleksandre Ekster, Georgij Kovaljenko, tvrdi da je ova postavka prava retrospektiva sa širokim obuhvatom u okviru kojeg su prikazane ne samo njene slike i grafike, nego i mnoštvo pozorišnih radova kao i knjige, slikarkini ručni radovi. S druge strane, prikaz monografija o ovoj avangardnoj umetnici predstavlja velike probleme priređivačima izložbe, prenose ruski mediji, imajući u vidu veliki broj skandala povezanih s njom, a koji su je kao "opasnog junaka" pratili na zatvorenim izložbana i akuckijama.

Pretndujući na titulu najboljeg poznavaoca stvaralaštva svetske dame ruske avangarde, Aleksnadre Ekster, francuski istoričari umentosti i kustosi svađali su među sobom i gonili po sudovima. Desetine njenih slika proglašavane su za falsifikate i, što je najžalosnije u celoj stvari, i jesu  bili falsifikati. Otuda se javlja i ogromno nepoverenje koje se u poslednje vreme ispoljava skoro u svakoj novopronađenoj "Ekster" pa neka od tih podozrenja nisu mogla mimioći ni ovu restrospektivu u muzeju na Petrovki. Tu, dakle, nema mesta ni za kakvo "bez presedana", pošto je i u ovom slučaju skandal nešto što se podrazumeva kao prateći "program" svih atraktvinih umetničkih manifestacija.

Ruski izveštači sa ove retropsketive ukazuju da je skandalni "trend" na ovoj izložbi tužna pojava koja ometa da se u jednoj normalnoj izložbenoj atmosferi izuči stvaralaštvo Aleksadre Ekster. Njen burni, radikalni i u stvaralaštvu i u mislima, ne najsrećnije okončan život, nije zaslužio ni dugi zaborav niti pak stalne skandale.

Neki likovni kritičari smatraju da joj titula "svetske dame ruske avagarde" takođe ne pristaje. Kćerka nižeg državnog činovnika Aleksandra Grigoroviča, završila je gimnaziju i Umetničko učilište u Kijevu, a u 21. godini se udala za rođaka, advokata Nikolaja Ekstera i uputila se s njim, nije se tačno znalo da li na svadbeno ili artističko  putovanje u Minhen, da bi tamo ne bez uticaja Alekseja Javljenskog, postala poznata slikarka. Nakon toga su usledile studije u Parizu, poznanstvo s tamošnjim moskovskim i kijevskim radikalima, intezivna faza prelaska sa neoimpresionizma ka futurizmu, Pikaso, Apoliner, Larionov s Gončarovom kao prijatelji i sabesednici, svemoguće avagradne izložbe bilo u francuskoj bilo u ruskoj prestonici, emigracija, postepeno padanje u zaborav, smrt skoro u goloj bedi i siromaštvu.

Uradila je i nekoliko rešenja scenskog prostora za Tairovski kamerni teatr tako što je na realnu površinu prenela kubističko-futurističke modele scnske kutije, a nije zanemarljiva ni njena predavačka  delatnost u Odesi i Kijevu čiji je rezultat unikalni sistem nastave o nefigurativnom slikarstvu koju je sa velikom pažnjom i uspehom pratilo nekoliko desetina obdarenih polaznika.

Aleksandra Ekster nije bila osobito lepa i nije posedovala unikalni magntizam druge boginje ruske avangarde - Natalije Gončarove. Ona je, pre svega, bila gostioljubiva supruga imućnog kijesvkog advokata sa veoma uvažavanom u svim umetničkim krugovima Moskve i Pariza rusko-ukrajinskom kuhinjom koju je spremala kulinarska čarobnica, domaćica kuće Anuška.

Slikarkinom višespratnom kućom u Moskvi odjekivalao je bujni govor gromoglasnog Burljuka koji joj je bio privlačan zato što je sumnjao u sve i svakog da plagiraju Maljeviča. Ona sama u razgovru sa gostima i u društevnim raspravama, a još više u svojim, ponkad do paradoskalnosti "otkačenim" slikama, postajala je prava "amazonka".

Popularni nadimak "amazonka ruske avangarde" Eksterova je dobila posle svoje čuvene izložbe u Njujorku i njime se može mnogo toga objasniti u njenom stvaralaštvu. Ona nije vodila bitku za napuštanje doma i porodice nego je celog svog umetničkog veka hrabro vojevala, svojim delom, za parvo da govori ne tako kao što svi zbore, ne na istom jeziku kao i ostali, nego na svom sopstvenom, umetničkom jeziku i iskazu.

Branko Rakočević