CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 23
Dunavski dijalozi 07
Videomedeja 22
Digital Art 01
Digital Art 09
Videomedeja 18
Videomedeja 15

Sponzor rubrike
Aleksandra Aleksandrovna Ekster, amazonka ili svetska dama ruske avangarde Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageU Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je dosad najveća retrospektiva Aleksandre Aleksandrovne Ekster (1882 - 1949), svetske dame ili, kako su je posle jedne njene izložbe u Njujorku nazvali, "amazonka ruske avangarde", koja je pored ostalog kreirala i uniforme za Crvenu armiju. Posetioce već iz daleka poziva krupnim slovima napisana reklama "Retrospketivna izložba bez presedana dela Aleksandre Ekster".Image

Image

U Rusiji  dosada nije bilo krupne izložbe jedne od najčuvenijih ruskih slikarki na Zapadu, a glavni razlog za to je bio što je 1924. godine nasleđe slikarke bilo razdvojeno gvozdenom zavesom na period do i posle njenog  odlaska u inostranstvo.

Na retropsketivnoj izložbi prezentovani su radovi rusko-ukrajinske avangardne slikarke pozajmljeni iz 13 muzeja među kojima su i oni najveći kao što su Ruski muzej, Tretjakovska galerija, Državni muzej "Puškin" ali i Pozorišni muzej "Bahrušin", iz kojeg je pozajmljeno preko 60 radova nacrta i skica za kostime i dekoraciju scene, zbirka iz Astrahana, Krasnodara, Rostova, Saratova i drugih ruskih gradova, od Moskve do Nižnjeg Tagila koji svi zajedno mogu da odgovaraju samo za rusko-ukrajinsku Ekster.

Ruski muzeji nemaju baš u izobilju dela iz njenog klasičnog, kubističkog i futurističkog perioda, a to su baš baš one slike koje najviše cene istraživači i kolkecionari. Samo oni kolekcionari i institucije koji su poslednjih godina mogli sebi priuštiti da kupe radove Aeksandre Ekster mogu da pokažu dela nastala u njenom pariskom periodu.

Kurator izložbe, glavni ruski specijalista za ukupni umetnički opus Aleksandre Ekster, Georgij Kovaljenko, tvrdi da je ova postavka prava retrospektiva sa širokim obuhvatom u okviru kojeg su prikazane ne samo njene slike i grafike, nego i mnoštvo pozorišnih radova kao i knjige, slikarkini ručni radovi. S druge strane, prikaz monografija o ovoj avangardnoj umetnici predstavlja velike probleme priređivačima izložbe, prenose ruski mediji, imajući u vidu veliki broj skandala povezanih s njom, a koji su je kao "opasnog junaka" pratili na zatvorenim izložbana i akuckijama.

Pretndujući na titulu najboljeg poznavaoca stvaralaštva svetske dame ruske avangarde, Aleksnadre Ekster, francuski istoričari umentosti i kustosi svađali su među sobom i gonili po sudovima. Desetine njenih slika proglašavane su za falsifikate i, što je najžalosnije u celoj stvari, i jesu  bili falsifikati. Otuda se javlja i ogromno nepoverenje koje se u poslednje vreme ispoljava skoro u svakoj novopronađenoj "Ekster" pa neka od tih podozrenja nisu mogla mimioći ni ovu restrospektivu u muzeju na Petrovki. Tu, dakle, nema mesta ni za kakvo "bez presedana", pošto je i u ovom slučaju skandal nešto što se podrazumeva kao prateći "program" svih atraktvinih umetničkih manifestacija.

Ruski izveštači sa ove retropsketive ukazuju da je skandalni "trend" na ovoj izložbi tužna pojava koja ometa da se u jednoj normalnoj izložbenoj atmosferi izuči stvaralaštvo Aleksadre Ekster. Njen burni, radikalni i u stvaralaštvu i u mislima, ne najsrećnije okončan život, nije zaslužio ni dugi zaborav niti pak stalne skandale.

Neki likovni kritičari smatraju da joj titula "svetske dame ruske avagarde" takođe ne pristaje. Kćerka nižeg državnog činovnika Aleksandra Grigoroviča, završila je gimnaziju i Umetničko učilište u Kijevu, a u 21. godini se udala za rođaka, advokata Nikolaja Ekstera i uputila se s njim, nije se tačno znalo da li na svadbeno ili artističko  putovanje u Minhen, da bi tamo ne bez uticaja Alekseja Javljenskog, postala poznata slikarka. Nakon toga su usledile studije u Parizu, poznanstvo s tamošnjim moskovskim i kijevskim radikalima, intezivna faza prelaska sa neoimpresionizma ka futurizmu, Pikaso, Apoliner, Larionov s Gončarovom kao prijatelji i sabesednici, svemoguće avagradne izložbe bilo u francuskoj bilo u ruskoj prestonici, emigracija, postepeno padanje u zaborav, smrt skoro u goloj bedi i siromaštvu.

Uradila je i nekoliko rešenja scenskog prostora za Tairovski kamerni teatr tako što je na realnu površinu prenela kubističko-futurističke modele scnske kutije, a nije zanemarljiva ni njena predavačka  delatnost u Odesi i Kijevu čiji je rezultat unikalni sistem nastave o nefigurativnom slikarstvu koju je sa velikom pažnjom i uspehom pratilo nekoliko desetina obdarenih polaznika.

Aleksandra Ekster nije bila osobito lepa i nije posedovala unikalni magntizam druge boginje ruske avangarde - Natalije Gončarove. Ona je, pre svega, bila gostioljubiva supruga imućnog kijesvkog advokata sa veoma uvažavanom u svim umetničkim krugovima Moskve i Pariza rusko-ukrajinskom kuhinjom koju je spremala kulinarska čarobnica, domaćica kuće Anuška.

Slikarkinom višespratnom kućom u Moskvi odjekivalao je bujni govor gromoglasnog Burljuka koji joj je bio privlačan zato što je sumnjao u sve i svakog da plagiraju Maljeviča. Ona sama u razgovru sa gostima i u društevnim raspravama, a još više u svojim, ponkad do paradoskalnosti "otkačenim" slikama, postajala je prava "amazonka".

Popularni nadimak "amazonka ruske avangarde" Eksterova je dobila posle svoje čuvene izložbe u Njujorku i njime se može mnogo toga objasniti u njenom stvaralaštvu. Ona nije vodila bitku za napuštanje doma i porodice nego je celog svog umetničkog veka hrabro vojevala, svojim delom, za parvo da govori ne tako kao što svi zbore, ne na istom jeziku kao i ostali, nego na svom sopstvenom, umetničkom jeziku i iskazu.

Branko Rakočević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Iz kalendara art događaja
28.03.2024 - 10.09.2024 | 18.00
Vladan Radovanović - Retrospektivna izložba
26.04.2024 - 17.06.2024 | 19.00
Ana Knežević - VR i svetlosno-zvučne instalacije u prostoru
10.05.2024 - 10.09.2024 | 19.00
Mikelanđelo Pistoleto - Preventivni mir
15.05.2024 - 15.06.2024 | 19.00
Boris Burić - Ispod asfalta kaldrma
16.05.2024 - 19.06.2024 | 19.00
90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija SULUV predstavlja od 17. do 28. februara 2020. izložbu slika Monike Sigeti (Novi Sad). Završila je osnovne studije...
NOVI SAD. 24. Međunarodni video festival Videomedeja u produkciji i organizaciji Udruženja za video umetnost Videomedeja održaće se u periodu od...
NOVI SAD. Izložba "Dijafragmenti / izbor iz mnoštva" Danila Vuksanovića biće predstavljena od 10. do 16. decembra 2019. u Malom...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
NOVI SAD. Novom izložbom, od 24. oktobra 2020. do 17. januara 2021, Galerije Matice srpske "Matrica. Monologija Danila Vuksanovića", autor...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
LONDON. Matju Slotover (Matthev Slotover) i Amanda Šarp (Amanda Sharp) su osnovali Friz...
Kada razmišljamo o konzervatorsko restauratorskim postupcima moramo biti svesni složenih ...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Novosadski multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić svoj umetnički izraz nalazi u proširenom...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko...
Knjige i časopisi
Sastavni deo izložbe "Dimitrije Avramović. Umetnik evropskih okvira i srpskog konteksta" je publikacija u kojoj su autori različitih profilacija (dr Igor Borozan, dr Mirjana D. Stefanović, dr Vladimir Simić, dr Milan Popadić, Evgenija...
Intervju
"Život je kompozicija različitih tonova i ritmova koja nas vodi u vrtlog radoznalosti, nesigurnosti, strahova, ushićenja", tako glasi autopoetski iskaz novosadskog slikara i multimedijalnog umetnika Janoša Tarka. I njegove su...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom