CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Videomedeja 14
Noć muzeja 2011
Dunavski dijalozi 04
Noć muzeja 2020
Dunavski dijalozi 08
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Aleksandra Aleksandrovna Ekster, amazonka ili svetska dama ruske avangarde Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageU Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je dosad najveća retrospektiva Aleksandre Aleksandrovne Ekster (1882 - 1949), svetske dame ili, kako su je posle jedne njene izložbe u Njujorku nazvali, "amazonka ruske avangarde", koja je pored ostalog kreirala i uniforme za Crvenu armiju. Posetioce već iz daleka poziva krupnim slovima napisana reklama "Retrospketivna izložba bez presedana dela Aleksandre Ekster".Image

Image

U Rusiji  dosada nije bilo krupne izložbe jedne od najčuvenijih ruskih slikarki na Zapadu, a glavni razlog za to je bio što je 1924. godine nasleđe slikarke bilo razdvojeno gvozdenom zavesom na period do i posle njenog  odlaska u inostranstvo.

Na retropsketivnoj izložbi prezentovani su radovi rusko-ukrajinske avangardne slikarke pozajmljeni iz 13 muzeja među kojima su i oni najveći kao što su Ruski muzej, Tretjakovska galerija, Državni muzej "Puškin" ali i Pozorišni muzej "Bahrušin", iz kojeg je pozajmljeno preko 60 radova nacrta i skica za kostime i dekoraciju scene, zbirka iz Astrahana, Krasnodara, Rostova, Saratova i drugih ruskih gradova, od Moskve do Nižnjeg Tagila koji svi zajedno mogu da odgovaraju samo za rusko-ukrajinsku Ekster.

Ruski muzeji nemaju baš u izobilju dela iz njenog klasičnog, kubističkog i futurističkog perioda, a to su baš baš one slike koje najviše cene istraživači i kolkecionari. Samo oni kolekcionari i institucije koji su poslednjih godina mogli sebi priuštiti da kupe radove Aeksandre Ekster mogu da pokažu dela nastala u njenom pariskom periodu.

Kurator izložbe, glavni ruski specijalista za ukupni umetnički opus Aleksandre Ekster, Georgij Kovaljenko, tvrdi da je ova postavka prava retrospektiva sa širokim obuhvatom u okviru kojeg su prikazane ne samo njene slike i grafike, nego i mnoštvo pozorišnih radova kao i knjige, slikarkini ručni radovi. S druge strane, prikaz monografija o ovoj avangardnoj umetnici predstavlja velike probleme priređivačima izložbe, prenose ruski mediji, imajući u vidu veliki broj skandala povezanih s njom, a koji su je kao "opasnog junaka" pratili na zatvorenim izložbana i akuckijama.

Pretndujući na titulu najboljeg poznavaoca stvaralaštva svetske dame ruske avangarde, Aleksnadre Ekster, francuski istoričari umentosti i kustosi svađali su među sobom i gonili po sudovima. Desetine njenih slika proglašavane su za falsifikate i, što je najžalosnije u celoj stvari, i jesu  bili falsifikati. Otuda se javlja i ogromno nepoverenje koje se u poslednje vreme ispoljava skoro u svakoj novopronađenoj "Ekster" pa neka od tih podozrenja nisu mogla mimioći ni ovu restrospektivu u muzeju na Petrovki. Tu, dakle, nema mesta ni za kakvo "bez presedana", pošto je i u ovom slučaju skandal nešto što se podrazumeva kao prateći "program" svih atraktvinih umetničkih manifestacija.

Ruski izveštači sa ove retropsketive ukazuju da je skandalni "trend" na ovoj izložbi tužna pojava koja ometa da se u jednoj normalnoj izložbenoj atmosferi izuči stvaralaštvo Aleksadre Ekster. Njen burni, radikalni i u stvaralaštvu i u mislima, ne najsrećnije okončan život, nije zaslužio ni dugi zaborav niti pak stalne skandale.

Neki likovni kritičari smatraju da joj titula "svetske dame ruske avagarde" takođe ne pristaje. Kćerka nižeg državnog činovnika Aleksandra Grigoroviča, završila je gimnaziju i Umetničko učilište u Kijevu, a u 21. godini se udala za rođaka, advokata Nikolaja Ekstera i uputila se s njim, nije se tačno znalo da li na svadbeno ili artističko  putovanje u Minhen, da bi tamo ne bez uticaja Alekseja Javljenskog, postala poznata slikarka. Nakon toga su usledile studije u Parizu, poznanstvo s tamošnjim moskovskim i kijevskim radikalima, intezivna faza prelaska sa neoimpresionizma ka futurizmu, Pikaso, Apoliner, Larionov s Gončarovom kao prijatelji i sabesednici, svemoguće avagradne izložbe bilo u francuskoj bilo u ruskoj prestonici, emigracija, postepeno padanje u zaborav, smrt skoro u goloj bedi i siromaštvu.

Uradila je i nekoliko rešenja scenskog prostora za Tairovski kamerni teatr tako što je na realnu površinu prenela kubističko-futurističke modele scnske kutije, a nije zanemarljiva ni njena predavačka  delatnost u Odesi i Kijevu čiji je rezultat unikalni sistem nastave o nefigurativnom slikarstvu koju je sa velikom pažnjom i uspehom pratilo nekoliko desetina obdarenih polaznika.

Aleksandra Ekster nije bila osobito lepa i nije posedovala unikalni magntizam druge boginje ruske avangarde - Natalije Gončarove. Ona je, pre svega, bila gostioljubiva supruga imućnog kijesvkog advokata sa veoma uvažavanom u svim umetničkim krugovima Moskve i Pariza rusko-ukrajinskom kuhinjom koju je spremala kulinarska čarobnica, domaćica kuće Anuška.

Slikarkinom višespratnom kućom u Moskvi odjekivalao je bujni govor gromoglasnog Burljuka koji joj je bio privlačan zato što je sumnjao u sve i svakog da plagiraju Maljeviča. Ona sama u razgovru sa gostima i u društevnim raspravama, a još više u svojim, ponkad do paradoskalnosti "otkačenim" slikama, postajala je prava "amazonka".

Popularni nadimak "amazonka ruske avangarde" Eksterova je dobila posle svoje čuvene izložbe u Njujorku i njime se može mnogo toga objasniti u njenom stvaralaštvu. Ona nije vodila bitku za napuštanje doma i porodice nego je celog svog umetničkog veka hrabro vojevala, svojim delom, za parvo da govori ne tako kao što svi zbore, ne na istom jeziku kao i ostali, nego na svom sopstvenom, umetničkom jeziku i iskazu.

Branko Rakočević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Iz kalendara art događaja
04.09.2024 - 14.10.2024 | 19.00
Vladimir Ilić - Zadnje Dvorište
05.09.2024 - 23.11.2024 | 18.00
Venija Vučinić Turinski - Skulpture
05.09.2024 - 05.11.2024 | 20.00
Umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama
07.09.2024 - 16.10.2024 | 16.00
Vida Stanisavac Vujčić - Surovi barok
11.09.2024 - 18.10.2024 | 19.00
Jelena Bulajić - Slike

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PEKING. Kulturni centar Srbije "Ivo Andrić" u Pekingu predstavlja od 4. do 30. novembra 2023. godine izložbu "Evergreen". Ova...

NOVI SAD. Aleks Ingersol (1984) je američki filmski stvaralac koji radi u oblastima videa, fotografije, zvuka, crteža i animacije. Njegovi radovi...

NOVI SAD. Deveto izdanje Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi održaće se od 7. do 28. septembra 2021. u Novom Sadu u organizaciji...

NOVI SAD. Osvaldo Sibils rođen je 1961. u Urugvaju, a živi i stvara u Barseloni. Bavi se crtežom, umetnošću zvuka i video-performansima....

NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Paviljon u Tvrđavi, predstavlja izložbu italijanskih i srpskih umetnika...
Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
NOVI LUVAN. Specijalno za Art magazin. U belgijskom gradu Novi Luvan (Louvain-la-Neuve) od 6....
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016....
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Ni kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine gde...
Knjige i časopisi
Kolaž tekstova različitih žanrova i nastalih u različito vreme sakupljeni u jedinsvenu zbirku. Knjiga sadrži vrlo različite Juditine introspektivne poglede na društvo, književnost i njen intimni doživljaj života. Sa druge strane, knjigu...
Intervju
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom