U Šuvalovskom dvorcu za Muzej  Faberže je restaurirano ukupno 11 izložbenih dvorana od kojih su 2 na prvom, a 9 na drugom spratu, a tu su i prostrana garderoba, svetsloni park, toaleti, prostorije za depoe...

Jedna od karakteristika je da nije svima dozvoljeno da se primaknu bliže k dragocenim Faberžeovim prozovodima, od kojih je najskupocenija zbirka uskršnjih jaja u vlasništvu ruskog biznismena Viktora Vikselberga koja predstavlja glavni muzejski eksponat. Sada u muzej puštaju samo grupe lica koja uživaju nepokolebljivo poverenje Gradskog saveta za društvenu zaštitu.

Prema sazananjima dobro obaveštenih ruskih medija još jedno, sada svetsko, otvaranje Muzeja Faberže planirano je za 12. decembar 2013.

Karl Gustavovič Faberže (1846 - 1921), koji je umro u Lozani 1921. važi ja juvelirnog Aleksnadra Sergejeviča Puškina. Drugim rečima, Faberže je najdragocenije i najvrednije sunce ruske najskupocenije dekorativno-primenjene umetnosti i njegova lična uloga u njoj je veoma visoka.

Faberže i časovničar Abraham - Luj Brege bili su ne samo juveliri, nego i talentovani biznismeni koji su uspeli pod svojim imenom da okupe velike ruske zanatlije. Firma Faberže sa svojim filijaljalama u Sankt-Peterburgu, Moskvi, Odesi, Kijevu i Londnu, pojvljivala se sa svojom raznovrsnom produkcijom od juvelirnih ukrasa čija je prodavnica bila pod kontrolom samog Fabrežea na Velikoj morskoj ulici, a od kojih se do naših dana sačuvani samo sef-lift, časovnici, predmeti interijera, predmeti za pisaći sto i posuđe.

Faberže je raspolagao stvarima najvišeg muzejskog kvalietta ali i proizvodima čistog kičeraja. Najvažniji, pa i najsudbonosniji proizvodi Faberžea, koji su mu donosili svetsku slavu, bila su uskršnja jaja koja su, od kad su postala carska marka od 1880-ih goidna, rađena samo za porodicu Romanovih.

U muzejskoj postavci na Fontanki je čak 4.000 eksponata, od kojih je su devet najvrednijih eksponata carska jaja izložena u Plavom salonu okrenutom prozorima prema Fontanki. Harizmatska Faberžeova jaja po artističkim zakonima urađena na monetarnim osnovama dobila su najveću i najreprezentativniju dvoranu Šuvalovskog dvorca.

Tu je i treperavo, skoro prozračno, vazdušno jaje, sa ptičicom, nazvano "Drvo lovorovo" ( 1911) koje se sastoji od 325 tankih listića izrezanih iz nefrita, zlatna noga, kadica od porcelana, briliajnta i dragog kamena. Pored njega je senimentalno, nežno, damsko jaje urađeno u francuskom duhu, "Đurđice" (1898), sa tananom zaštititom, emajlom, zlatom, okruglim belim biserima. Tu je i "Koronaciono" jaje (1897) s minijaturnom carskom kočijom Nikolaja II: fantastična dragacena mini igračka, juvelirni dragulj.

U Plavom salonu je izloženo i zagonetno jaje "Renesansa"(1894), minijaturni dargoveni sarkofag rad Mihaila Perihina, najboljeg juvelira Karla Faberžea sa očekivanim iznenađenjem - iseckanim kristalnim jajem "Vasksrenje". Jaje iz 1911. nazvano "Petnaestogidišnjica carevanja" urađeno je u ampirnom duhu sa višeslojnim emajlom, a izloženo je i jaje nazvano "Orden svetog Georgija" (1916) sa georgievskom lentom   koje deluje magičnom snagom svoje uzvišene svečanosti i velikog državnog dostojanstva .

Muzej  Faberže na Fontanki je blistava stoprocentna turistička atrakcija, jednodušni su u oceni ruski mediji i portali. To je najuzvišenija kota u programima putnika koje žele da u punoj meri uživaju u znamenitostima bivše prestonoce carske Rusije. I to tim više što su dragulji Farbežea okruženi sjajnim delima dekoratvno-primenjene umetnosti kao što je srebrno posuđe Hljebnjikova, te delima Ovčinikova, Boljina i Rikerta, platnima Makovskog, ikonama (među kojima i onima sa Faberžeovim rizama), porcelanom Impertorskog zavoda, časovnicima, dragocenostima Fabrežea, legendarbimn stonim samorezanim figurama, među kojima je glavna "Mužik koji igra" iz 1910...

Branko Rakočević