CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 18
Noć muzeja 2012
Digital Art 08
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2010
Digital Art 06
Noć muzeja 2014

Muzej loše umetnosti - Nedarovitost koja privlači pažnju Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageMuzej loše umetnosti je klinička dijagnoza savremnog društva. To čak i nije muzej nego panoptikum savremene umetnosti. Ljudi su spremni ne samo da odobravju nešto slično nego i da plate silan novac da se od toga naprave kolekcije. Na adresi Dedhem, država Masačusets (SAD), nalazi se neobični muzej. U  njegeovoj kolekciji je više od 400 eksponata uključujući i sliku "Lucy in the field with flowers“ (Lusi sa poljskim cvećkama), najpozantije ovdašnje "remekdelo".Image

Image

Da bi neka slika bila svsrstana među eksponate ovog muzeja neophodno je da odgovara prostom pravilu: da bude toliko loše urađena da je svi koji je pogledaju odmah ignorišu. Tada vi dospevate u zonu  neprestane pažnje organizatora Muzeja loše umetnosti (MOBA) zato što su oni, naprotiv, uvereni da neobdarenost ne treba ignorisati. Nju treba znati, videti, podržati i afirmisati.

Osnovna ideja jednog od osnivača muzeja, Skota Vilsona, sastoji se u želji da se prikažu najodvratnija i kičerska dela likovne umetnosti. U principu bi se moglo reći da ta ideja ne spada baš u najrazumnije. Cela teritorija planete je nedovljna da bi se sav slikarski šljam izložio kako bi bio dostupan  publici.

Muzej loše umetnosti je realtivno mlad muzej: osnovan je 1994. Blagodareći svetskoj podršci istomišljenika, osnovači MOBA uspešno ostvaruju svoju misiju u poptunosti prezentujući altertnativni pogled na kulturno samoizražavanje nekih stvaralaca. Radi ispunjenja svoje dužnosti, direktor muzeja Majkl Frennk obavlja i neke poslove koji obično nisu u opisu radnog mesta glavnog kuratora: obilazi "buvlje pijace" i prodavnice "sekond-hend" tragajući za odgovarajućim primercima za popunu muzejske zbirke.

Jedna od osnivača  muzeja, Luiza Raji Zako (Luise Reily Sacco), je izjavila da se ideja o osnivanju rodila još 1994. kad je njen brat Džeri doneo iz antikvarnice jednu sliku. Trgovac je bio zainteresovan  samo za ram, a sliku je je ionko bila odabačena na smetlište. Zato se većini gostiju tog prazničnog dana koji su bili prisutni u porodici Zaso slika na svoj način svidela. U smislu da su svi gosti na sliku maltene pljuvali ali sama pažnja prema njoj bila je nepodeljena.

Snalažljivo društvo se dosetilo da se na neobdarenosti i kiču može dobro zaraditi pa su nedaleko od Bostona otvoril dve izložbene galerije, a televizjski kanali povremeno objavljuju konkurse za popunu postvke novim "talentima".

Muzej se samofinansira, sam sebe izdržava bez ikakave pomoći iz državnih, društevnih ili privatnih fondova. On kao takav privlači najnepozntije autore na koje se ozbiljnija likovna kritika ne obazire kao na bezveznjake nego, naprotiv, brzo bacaju senku na platna i u stanju su da vas začas zatrpaju raznim izmima. Ruku na srce, nijedan normalan čovek ne može baš tako lako uočiti skoro nikakvu razliku između "Crnog kvadrata" (1915) Kazimira Maljiviča od "Prvog čoveka na Mesecu" (1987) Endija Vorhola...

Muzej loše umetnosti nije mogao da se pojavi u epohi Renesanse. Ne samo zbog toga toga što u to doba njije bilo loših umetničkih dela (loše kao antipod dobrom). Jednostavno ga nije bilo zbog toga što nie imao ko da ga osnuje, nije se osećala potreba za njim, nije bilo podrške za njegovo osnivanje.

Muzej loše uemtnosti privlači samim tim što ga ranije nikad nije bilo i nije ga moglo biti. U vreme afiše su pozivale na izložbe nepatvrone umetnosti. Reklame su potenciralie imena, značaj, dostojanstvo umetničkog čina. Sada je sasvom drugačije: ide se na skandal, provokaciju, na performans.

Vremenom "loše" prerasta u klasiku. Tako je ples "deklasiranih elemanta" - tango - prerasato u šou za bogate, borbe rimskih gladijatora su "transformisane" u špansku koridu, spasavanje utopljenika u  turističku atrakciju. Moguće je da i Muzej loše umetnosti jednog dana postane obična likova galerija.

Branko Rakočević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Galerija ULUS predstavlja od 9. do 23. februara 2017. slike Marka Kusmuka (1985, ...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 26. maja do 1. jula 2017. ...
NIŠ. Galerija savremene umetnosti u Nišu predstavlja od 2. do 22. marta 2017....
GROCKA. Galerijski prostor Centra za kulturu Grocka, Rančićeva kuća, pdredstavlja od 26. maja do ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 20. maj - 14. jun 2009.
Na našu likovnu...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 29. mart - 10. april 2010.
Snežana Petrović (1977, Novi...
Galerija savremene umetnosti (Paviljon u Tvrđavi), Niš. 29. mart - 10. april 2011.
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Okotobar 2007
Osnovni element su tekstovi iz...
Galerija SANU, Novi Sad. 17 - 30. septembar 2008.
Poznati novosadski slikar Petar...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2006.
Veliki digitalni print...
Savremena galerija, Zrenjanin. 16. februar - 6. mart 2009.
Ova izložba svojom...
Reportaže
  • ImageMajstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Knjige i časopisi
  • ImageLikovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sande i Gorana Vuletića, umetnika iz Niša. Korice časopisa i kolori na početku  rubrika proze i teorije i kritike ilustrovane su slikama Gorana Vuletića, a kolori rubrika…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom