Izvorno angažovan oko ove ideje, koja je poslednjih decenija evoluirala u kolektivnoj svesti čoveka i dostigla vrhunac u, već univerzalno formiranom osvešćenju o neophodnosti tzv. održivog razvoja, stoji umetnik pred javnošću sa svojim delima. Sa nadom da je njegov napor makar malo doprineo ovoj herojskoj i odgovornoj misiji umetnik poručuju da razvoj sredine mora da podrazumeva mudro korišćenje prirodnih izvora i tehnološki napredak usaglašen sa mogućnostima našeg prirodnog okruženja da taj stepen razvoja integriše bez narušavanja prirodne ravnoteže, tako da naše prirodno okruženje, našoj deci, od kojih smo ga pozajmili na izvesno (kratko) vreme, vratimo, ako ne bolje, a ono barem onoliko kvalitetno kakvo smo zatekli kada smo počeli njime da raspolažemo.

Ovi radovi refleksija su univerzalne težnje svekolikog čovečanstva da uspostavi ravnotežu sa prirodom koja ga okružuje, jedinom i jedinstvenom, i sa druge strane rastuće kolektivne svesti da samo uspostavljeni ekvilibrijum sa prirodnim okruženjem znači naš opstanak. Multimedijalni, i multidisciplinarni pristup u realizaciji ovih radova rezultovao je još jednom porukom od ništa manjeg značaja od one čisto umetničke, a to je ona o neophodnosti zaštite životne sredine, izrečena simboličkim jezikom ovih dela. Utoliko je i ovaj koncept diskretno i delikatno angažovan u našoj stvarnosti, kao uostalom i svaki drugi umetnički koncept...

Milan Matavulj