CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 00
Noć muzeja 2014
Terra 28
Digital Art 08
Dunavski dijalozi 04
Digital Art 02
Videomedeja 17

Sponzor rubrike
Vek i po od rođenja Edvarda Munka Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do današnjeg dana još uvek ima više različitih tumačemja.ImageImage

Image

Sam Munk je, objašnjavajući zamisao platna, priznao da je želeo da izrazi "krik prirode". "Išao sam putem s prijateljima. Sunce je stalo. Nebo je postalo krvavo – crveno. Odjednom me uhvati tuga. Stajao sam smrtno umoran na fonu tamnog nebeskog svoda. Fjord i grad su visili na ognjenim jezicima plamena. Zaostao sam od prijatelja. Drhteći od straha, čuh krik prirode." Ove reči slikar je ugrarvirao na ramu jedne od verzije "Krika".

Istoričari umetnosti i likovni kritičari su različito tumačili ono što je naslikano na platnu "Krik". Po jednom od njih, krvavo – crveno nebo moglo je nastati zbog erupcije vulkana Krakatau do koje je došlo 1883. Vulkanski pepeo je obojio nebo u cveno. Ta pojava se mogla posmatrati u istočnom delu SAD, Evrope, Azije, od novembra 1883. pa sve do februara 1884. Mogao je videti i Munk.

Po drugom tumačenju, ovo ulje na platnu je nastalo kao plod slikarevog psihofizičkog rastrojstva. Poznato je da je Munk bolovao od manikalno - depresivne psihoze. Celog života su ga mučili strahovi i košmari, depresija i usamljenost. Svoju bolest je hteo da olakša i neutrališe alkoholom, narkoticima i konačno time što je četiri put preneo na platno.

"Bolest, bezumlje i smrt su crni anđeli koji su stajali na straži mog utočišta i prataili me celog života", pisao je Munk o sebi.

Egzistencijalni užas, ponižvajući i panični, eto šta je izraženo na slici, tvrde istoričari umetnosti.Taj užas je tako snažan da se bukvalno obrušava na gledaoca koji se i sam odjednom prtetvara u figuru na prednjem planu slike zaklanjajući glavu rukama – kako bi zaštitili sebe od "krika", realnog ili izmišljenog, svejedno.

Neki su skloni da u "Kriku" vide proročanstvo. Tako kopredsednik aukcione kuće Sotbi (Sothevy's), Dejvid Norman, kojemu se posrećilo da proda jednu verziju iz serije "Krika" za 120 miliona dolara, smatra  da je Munk u svojim radovima prorok XX veka sa njegova dva svetska rata, holokaustom, ekološkim katastrofama i nuklearnim oružjem.

Prisutno  je i verovanje da su sve verzije "Krika" proklete. Istoričar umetnosti Aleksanadr Prufrok, ekspert za Munkvo slikarstvo, smatra da je postojnje mistike potkrepljeno realnim  događajima. Desetak ljudi koji su  na ovaj ili onaj način došli u kontakt s platnima iz serije "Krik" se razbolelo, svađalo se s bliskim osobama, padalo u tešku depresiju ili je iznenada umiralo. Sve je to "Kriku" stvorilo lošu reputaciju.

Pred jednim službenikom muzeja slučajno se otkačilo platno "Krika" i palo. Neko vreme nakon toga službenik je osetio strašnu gavobolju, napadi su postali sve učestaliji i jači i na kraju krajeva je taj službenik izvršio samoubistvo.

Posetioci muzeja do dana današnjeg gledaju sliku sa strepnjom.

Sama figura ni čoveka, ni priviđenja na slici "Krik" i dalje izaziva mnoštvo  sporova. Godine 1978. istoričar umetnosti Robert Rozenbluim je izneo intersantnu pretpostavku da je bespolno biće sa prednjeg plana "Krika" možda inspirisano perunaskom mumijom koju je Munk video na Svetskoj izložbi u Parizu 1899. Neke druge komentatore to bespolno biće sa prednjeg plana "Krika" asocira na skelet, embrion pa čak i na spermatozoid.

Munkov "Krik" je našao primenu u masovnoj kulturi. Tvorac pozante maske iz filma "Krik" bio je inpsirisan remek – delom norveškog eskpresioniste.

Branko Rakočević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Iz kalendara art događaja
28.03.2024 - 10.09.2024 | 18.00
Vladan Radovanović - Retrospektivna izložba
10.05.2024 - 10.09.2024 | 19.00
Mikelanđelo Pistoleto - Preventivni mir
16.05.2024 - 08.09.2024 | 19.00
Dragan Zdravković - Slike
17.05.2024 - 01.07.2024 | 19.00
Srpsko i jugoslovensko slikarstvo 20. veka
18.05.2024 - 01.09.2024 | 19.00
Dunja Trutin - Skulptoralne instalacije

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Ciklus minijatura "Monolog" Lazara Šoševića (1992, Uroševac) može da se pogleda od 9. do 23. avgusta 2021....
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti, u prostoru Salon 77, predstavlja od 22. septembra do 9. oktobra 2020. slike Miloša...
BEOGRAD. Izložba "Hod sa vodom" umetnika Vladimira Nikolića, predstavnika Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji, biće otvorena 21. aprila 2022,...
NOVI SAD. Deseto izdanje Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi održaće se od 22. jula do 16. septembra 2022. u Novom Sadu u organizaciji ...
NOVI SAD. Tokom septembra 2020. godine održan je peti godišnji festival digitalne animacije "Supernova" u Denveru, u Sjedinjenim...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
KIKINDA. Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra odabrao je umetnike koji će...
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Muzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska)...
Knjige i časopisi
Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom...
Intervju
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada, sa privilegijom, kako sam kaže, da je zaposlen u instituciji, razvija ne samo sistem...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom