CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 25
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2013
Digital Art 06
Noć muzeja 2011
Digital Art 05

Sponzor rubrike
Izložba savremene srpske umetnosti u Ženevi Štampaj E-pošta
(6 glasanja)
ImageNOVI SAD. U Ženevi (Švajcarska), u Nest galerijama, od 28. januara do 9. februara 2014, galerija Bel Art i Fondacija Mali princ (Novi Sad, Srbija) predstavljaju izložbu "Srpska savremena umetnost: Srbija 2014, Culture escape: ka boljem svetu". Umetnici: Mrđan Bajić, Milan Blanuša, Mira Brtka, Jelena Bulajić i Aleksandar Bunčić diSTRUKTURA, Andrea Ivanović, Stevan Kojić, Bosiljka Zirojević Lečić , Boris Lukić, Goran Mitrović Nataša Teofilović, Ljubomir Vučinić.Image

Image
Mrđan Bajić, Working Class Goes to Paradise, 2013, 40 x 30 x 30 cm

Srpska savremena umetnost se već više od dve decenije odvija u uslovima dugotrajne društvene tranzicije. Proces promene sistema traje predugo te se kriza (koja je, inače, obavezno prolazni fenomen) transponovala u - stanje. Tako duboka kriza permanentno generiše poremećaj uobičajenih društvenih normi, slabi standarde, smanjuje vrednosti kriterijuma u svim životnim oblastima. U vreme miloševićevske Jugoslavije, u postmodernističkim osamdesetim i potom, umetnost i umetnici su bili pod stalnim nadzorom, njihova ostvarenja su najčešće omalovažavana, kritikovana a u brojnim slučajevima i sankcionisana. Nažalost, ni posle demokratskih promena od oktobra 2000-te, nisu stvoreni uslovi za uspostavljanje redovnog sistema o kojem je svojevremeno pisao Oliva (umetnička praksa, delo – kritika – galerija – medij – tržište) a koji bi umetničkoj delatnosti obezbedio dignitet i funkcionalizaciju. Iako je u tim fatalnim devedesetim godinama XX veka u srpskoj umetnosti bilo niz zapaženih aktivističkih umetničkih pokreta, iako su tada u Srbiji bile izrazito snažne tendencije obnove modernizma, iako su političkoj praksi ponuđene reafirmisane progresističke ideje modernističke svesti, iako je umetnost tog perioda svojim stavovima i porukama itekako doprinela procesu demokratizacije – vladajuće strukture su veoma brzo "zaboravile" na sve te ostvarene estetske i etičke principe. Istini za volju, posle 2000-te umetnost više nije kontrolisana ili sankcionisana, ali je potpuno – ignorisana. Već skoro punu deceniju su, zbog navodnog renoviranja, zatvoreni dva najznačajnija nacionalna umetnička muzeja Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, dok Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu već skoro pola veka radi u "privremenim" prostorima, bez svoje zgrade.  Galerijska infrastruktura je ispod očekivanih standarda i nije u stanju da na pravi način prati i eksponira umetnička zbivanja i domete. Uz to, nade u brzi "oporavak" nema jer je u aktuelnom državnom budžetu za kulturu izdvojeno jedva primetnih 0,6% državnih sredstava.

No, uprkos svemu, u Srbiji i u aktuelnom trenutku pulsira živa umetnička aktivnost. Savremenom umetniku je, u uslovima epohalne krize, veoma bliska ideja svojevrsnog bega (culture escape) – ka normalnosti. Skulptor Mrđan Bajić, svoju postavku na Bijenalu u Veneciji 2008 je jednostavno naslovio: "Reset" nastojeći da izrazi neophodnost poništavanja dotadašnje egzistencijalne zbilje te političke i kulturološke prakse. Takav postupak, baš kao i aktuelna nastojanja u srpskoj umetnosti, na tragu su filozofskih stavova već citiranog Edgara Morena (Edgar Morin) koji u jednom svom novijem spisu konstatuje: "Naravno, najpre se treba odupreti varvarstvima koja nam dolaze. Ali ''ne'' u tom protivljenju mora da odgoji jasno ''da'' naših težnji. Otpor prema svemu što vodi degradiranju čoveka od strane čoveka, podjarmljivanju, preziru i ponižavanju se pretvara u nastojanja, ne ka najboljem od svih svetova već ka boljem svetu. Ova nada, koje se oduvek rađala iznova tokom istorije, ponovo će se roditi." Stoga su koncept i postavka izložbe Culture escape: ka boljem svetu ustanovljeni na sinergijskom prepletu estetskih i etičkih kategorija, na principima umetničke autonomnosti, na načelima socio-kulturološke kontekstualnosti, te na smislenoj umetničkoj funkcionalizaciji umetnosti u specifičnim okolnostima jedne dugotrajne i iscrpljujuće krize, ka pojavljivanju nove nade.

Sava Izložbom Culture escape: ka boljem svetu nastoji se ukazati na rad nekolicine umetnika koji se mogu smatrati zastupnicima aktuelnog stanja umetnosti u Srbiji. Radi se o autorima koji svoje reakcije na impusle sveta i vremena definišu na autentično (pro)modernistički način. Ta umetnost deluje u uslovima globalne "ikonosfere", usred svog tog komunikacijskog galimatijasa, u specifičnim socio-kulturološkim relacijama. Iako se radi o ostvarenjima najrazličitijih medijskih osobenosti, u ovim opusima postoje jasno izrečene estetske i etičke, sasvim personalizovane napomene. No, svaki od ovih umetnika, sasvim hotimično i svesno, poštuje i čuva autentičnost i zasebnost plastičke strukture koja je "nosilac" njegove filozofirane reakcije na aktuelnu stvarnost, na okružje, na kontekstualna zbivanja. Jer, "umetnost ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi svojim modelom bila primer drugim znanjima i drugim praksama" (Filibert Menna).

Sava Stepanov

Kustos izložbe je likovni kritičar Sava Stepanov. Autorke koncepta su Vesna Latinović i Aleksandra Vegezzi Boškov.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Oficirski dom, 4 - 23. april 2019. Izložba "Dizajn iz doba Juge" predstavlja...
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
NOVI SAD. Multimedijalni kineski umetnik Žang Šaotao (1970) predstavnik je savremene kineske...
NOVI SAD. Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 22. jula do 5. avgusta 2019....
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard...
Široko priznata kao jedna od najvažnijih zbirki moderne i savremene umetnosti i dizajna u ...
BEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno...
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. Februar - mart 2007.
Ove slike-crteži...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Januar - februar 2007.
Ova...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Jun - septembar 2007.
Mario Maskareli je...
Galerija / Atelje "Čardak", Sremski Karlovci. Jun 2007.
Poseban sadržaj dela...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar - oktobar...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 18 - 30. maj 2009.
U slučaju Vlade Njaradija crtež nije...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 13. mart 2010.
Marta Kiš Butterer (1961,...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageNa reci Čitanja podignuti su gradovi od naslova. Evo nekih koji leže na rukavcu Čitanja Gradine: Forme raskrivanja niške Gradine; Švarceneger vas vodi kroz tajne časopisa; Prvo žene i deca, zatim muškarci, na kraju kapetan; Da…
Intervjui
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom