CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 09
Terra 23
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2008
Digital Art 04
Terra 18
Digital Art 05

Ljubica Cuca Sokić - Slike Štampaj E-pošta
(17 glasanja)
ImagePoklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Avgust - septembar 2006.
Nakon kratkotrajnog postkubističkog perioda i iskustva u razgrađivanju predmeta na dvodimenzionalne površine započinje period odlučnog prečišćavanja plastičkog sloja dela. Istovremeno to je i utvrđivanje vlastite pozicije  u odnosu na tradiciju visokog modernizma i težnju ka čistoj pikturalnosti  kao suštini moderne slike.


Slikarstvo Ljubice Cuce Sokić  na primerima iz Zbirke MSU

Umetnički opus Ljubice Sokić (Bitolj, 1914) pruža savremenoj istoriji umetnosti višestruke mogućnosti iščitavanja, najpre mogućnost sagledavanja njenog individualnog  doprinosa  genezi intimističkog slikarstva  usvojenog svojevremeno u krugu intimista tridesetih godina prošlog veka a kasnije razvijanog u posleratnim decenijima na krajnje ličan  način;  potom  kao mogućnost istraživanja  jednog od aspekata  ženskog stvaralaštva;  zatim sagledavanjem kroz kratkotrajnu, ali važnu delatnost za ocenu stanja umetničke scene  uoči  Drugog svetskog rata, u grupi Desetorica, osnovanoj 1940. (Bogdan Šuput, Jurica Ribar, Danica Antić, Dušan Vlajić, Nikola Graovac, Bora Grujić, Milivoje Nikolajević, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović), a čiji su preživeli članovi u posleratnim  decenijima imali vidnu  ulogu u održavanju i funkcionisanju kontinuiteta međuratne i posleratne jugoslovenske umetnosti XX veka.

Baveći se prvom od navedenih mogućnosti sagledavanja ovog  opusa, uočavamo da je vreme nastanka, period sredine tridesetih godina, kad se domaća umetnost polarizuje i na ideološkoj osnovi raslojava između larpurlartističke linije oličene  kroz dominaciju ekspresionizma boje i nešto umereniju, više poetizovanu  liniju intimističke umetnosti, nasuprot društveno angažovanoj liniji slikarstva  koja odbacuje larpulartističku poetiku savremenika.  U ovako polarizovanom umetničkom kontekstu pojavljuje se  i slikarstvo Ljubice Cuce Sokić, viđeno na prvoj samostalnoj izložbi priređenoj 1939. u Paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, posle  trogodišnjeg  boravka u  Pariza  između 1936. i 1939.

Na ranim radovima Pijaca (1937) i Dvorište (1937), pored za intimizam  tematskog bogatstva koje Cuca donosi, zapaža se i diskretno zanimanje za socijalono okruženje, zaintresovanost za sam fizički rad  (Pijaca), ili pak kao na drugom primeru Dvorište, gde monotona tekstura zidova naglašava egzistencijalnu otuđenost, neku vrstu urbane klaustrofobije. Ta vrsta socijalne angažovanosti u posleratnim decenijama razvoja u   potpunosti će se  ne samo izgubiti, već sasvim učvrstiti u jednom sasvim suprotnom, parnasovskom odnosu prema  umetnosti.  I mada je to period formiranja ličnog izraza  period opreznog ispitivanja vlastite sposobnosti i granica usvajanja modernističke sintakse, a čija se postupnost može pratiti do 1956,  već na ovim ranim radovima Cuca u bitnoj meri definiše okosnicu daljih  likovnih istraživanja,  posvećenu pre svega uspostavljanju ravnoteže između racionalnog, strukturalnog pristupa  predmetu i sistematskog istraživanja  njegovih pikturalnih vrednosti.

Nakon kratkotrajnog, uslovno shvaćenog postkubističkog perioda ( Mrtva priroda sa stolom, 1960, Velika mrtva  priroda  ili pored prozora, 1961.) i iskustva u razgrađivanju predmeta na dvodimenzionalne površine, kao i redukovanje palete na suptilni izbor sivih, zelenih, smeđih i plavo-ljubičastih tonova, započinje period odlučnog prečišćavanja plastičkog sloja dela. Istovremeno to je i utvrđivanje vlastite pozicije  u odnosu na tradiciju visokog modernizma i težnju ka čistoj pikturalnosti  kao suštini moderne slike.

Potiskivanje predmeta, apstrahovanje  do nivoa postavljanja čistih bojenih površina, nedvosmisleno se može pratiti na seriji mrtvih priroda iz sedamdesetih godina   (Uspravna kompozicija u zeleno-plavom, 1971,Kompozicija A u plavom 1970), gde je proces apstrahovanja izveden redukcijom svega mimetičkog, stvrajući dela najbliža Grinbergijanskom formalizmu. Stroge površine odvojene su čvrstim ivicama, dosledno naglašavajući čistu formu. (Velika kompozicija, 1970).

Međutim slikarstvo Cuce Sokić nikada neće biti u potpunosti lišeno asocijativnosti, niti će proces apstrahovanja biti izveden do krajnjih granica i usvojen  kao isključivi umetnički  koncept,  a što se  podrazumeva pod odrednicom visokog modernizma.Brojni primeri  sa  motivom Sremskih Karlovaca, Ečke, Dorćola govore o intenciji autora, da se  jednom pronađena struktura  dela, zadrži i varira sa različitim pikturalnim  rešenjima (naročito je  karakteristična serija Dorćola rađena devedesetih godina, a koja je u posedu autora), i to vraćanje određenom motivu,  želja za  bogaćenjem asocijativnosti ispoljava se kao svojevrsna  bliskost i potreba da predmeti razviju međusobnu usredsređenost, bez obzira na odsustvo ljudske figure. Specifičnu vrstu bliskosti sa posmatračem, umetnica ostvaruje i upotrebom određenih formata dela,  (najčešće 50x46cm), ostajući u granicama srednjeg  formata, retko prelazeći u veće dimenzije.

Hronološki posmatrano slikarstvo Ljubice Sokić ispisuje evolutivnu liniju srpske moderne umetnosti XX veka, koja bi se najtačnije mogla odrediti terminom umerene apstrakcije.  Po svojoj suštini ono nosi odlike modernog projekta jer »estetski prostor postaje privilegovano mesto za kretanje individue prema punom samoostvarenju.Takav model  pruža  umetnička aktivnost, shvaćene sada kao postupak koji u sebi nalazi motivacije i svrhovitost  i koji preuzima, upravo zbog toga, značenje delanja u kojem se stvaralačke sposobnosti subjekta slobodno i potpuno razvijaju.» (Filiberto Mena)

Svetlana Jovanović,
viši kustos


Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 1914). Gimnaziju, u kojoj je profesor crtanja bila Zora Petrović, pohađa u Beogradu, da bi se 1930. godine upisala u Umetničku školu, a potom i na Akademski tečaj  kod profesora Bete Vukanović, Ljube Ivanović i Ivana Radovića.Od 1936. godine boravi u Parizu, gde 1937. godine prvi put izlaže sa grupom jugoslovenskih umetnika u Galerie de Paris. Po povratku iz Pariza, 1939. godine, prvi put samostalno izlaže  u  Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"u Beogradu. Jedan je od osnivača grupe "Desetorica".

Za  profesora Akademije za likovne umetnosti postavljena je 1948. godine gde je  radila  do penzionisanja, 1972.godine. Kao profesor osniva fond za nagrađene  studente "Mali format". Za dopisnog člana Srpske  akademije nauka i umetnosti izbarana je 1968. a za redovnog 1978. godine. Pored slikarstva  bavila se ilustracijom knjiga, pretežno za decu. Bila je  stalni  saradnik časopisa "Pionir", "Poletarac","Zmaj", Takođe je radila skice za nekoliko filmova.
 

Comments 

 
0 # mr Miomir Gatalović 2008-11-24 22:19
Želeo bih da naglasim da se Ljubica Cuca Sokić rodila u Bitolju 9. decembra 1914. godine sticajem ratnih okolnosti (Prvi svetski rat). Njena majka je, bežeći iz Beograda, preko Niša i Soluna stigla do Bitolja gde se porodila. Inače, slikarkin otac Manojlo Sokić je bio direktor uglednog beogradskog dnevnog lista "Pravda" između dva svetska rata.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Izložba grafika Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Miroa i Antonija Tapiesa, nazvana...
PANČEVO. Galerija Milorada Bate Mihailovića, Kulturnog centra Pančeva, predstavlja od 23. maja do...
BEOGRAD. Izložba grafika Ksenije Pantelić biće predstavljena od 25. maja do 8. juna 2017. u...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija Srbija, Niš. 21. avgust - 11. septembar 2012.
Bora Baruh (1911 - 1942)...
Foaje Centra za kulturu Pančevo. Mart 2007. godine
Na poziv kineskog Ministarstva...
Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. Jun - avgust 2001...
Mali likovni salon, Novi Sad. Decembar 2005.
Slučaj da tri autorke izlažu zajedno nije...
MP_art café galerija, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Motiv individualnog...
Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2006.
Pojava da dva autora zajedno izlažu...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
U tokove savremene...
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1998.
    Ovogodišnji Internacionalni simpozijum skulpture TERRA se vratio, na zadovoljstvo svih, svojim već utabanim putevima međunarodne slave. Sa uslovima za rad i boravak umetnika koje je retko sresti i…
Knjige i časopisi
  • ImageDragi i poštovani čitaoci, pred vama je sveska časopisa Gradina koja u "Novoj seriji" nosi broj 50-51. Ova jubilarna Gradina zbog tehničkih i finansijskih razloga neoprostivo kasni. Nadamo se da će obimom i kvalitetom sadržaja nadoknaditi…
Intervjui
  • ImageLikovni krug, udruženje umetnika Petrovaradinske tvrđave, ove godine obeležava šest decenija svog postojanja. Za pomenuto vreme, kroz ovu umetničku koloniju prošlo je više od stotinu umetnika najrazličitijih pravaca i senzibiliteta, iz najrazličitijih medija kroz koje su…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom