CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 26
Terra 17
Terra 18
Noć muzeja 2014
Digital Art 08
Terra 23
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Jasna Gulan i Dragana B. Stefanović - Crteži Štampaj E-pošta
(5 glasanja)
ImageZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 3. do 20. marta 2014. crteže Jasne Gulan i Dragane B. Stefanović. Dragana B. Stevanović (1975, Beograd). Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Jasna Gulan (1976, Novi Sad). Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svojim izrazito ženskim umetničkim rukopisom Jasna Gulan i Dragana B. Stevanović suptilno ukazuju na probleme, potrebe, strahove koje proživljava svako od nas.Image

Image
Jasna Gulan. Iz ciklusa "Smrt i devojka", 2012.

U odnosu na decenije tokom dvadesetog veka, kada su kretanja u umetnosti bila jasnija, preglednija, a umetničke problematike određenije i lakše uočljivije i prepoznatljive, dvadeset i prvi vek je, čini se, doneo niz nepreglednih, subjektivnih, intimnih umetničkih poetika i strategija koje su nastale kao reakcija na promenjeni način sagledavanja opšte situacije u kojoj se našao savremeni svet. Filozofi poput Liotara i Dantoa smatraju da više ne postoji univerzalni, apstraktni, aistorijski subjekt lišen konteksta koji deluje na nivou apsolutnog. Za razliku od umetnika modernizma koji su utopistički verovali da svojim delima mogu da promene svet, umetnik danas bi trebalo da deluje u "odgovarajućim konkretnim pojedinostima, da razmotri specifičnosti odgovarajućih antropoloških konstelacija i da posredstvom empatije, i učestvovanjem, razvije nove odnose i nove perspektive". Ovakvo shvatanje umetnosti početkom dvadeset i prvog veka došlo je, u našoj sredini, do izražaja na velikim izložbama poput 48. oktobarskog salona 2007. godine i 38. novosadskog salona 2009. godine. Ove izložbe pokazale su da "u digitalnom dobu hiperrealnosti i HD tehnologija, potez perom, ili crtež, jesu anahronizmi, suptilne, nadasve zaboravljene i, čini se, danas nepotrebne tehnike, prepune prezrenih asocijacija na arhaične kategorije intimizma, osećajnosti, "impresije". Ipak ti i takvi zastareli medijumi opstaju i, u moru efemernosti i trivijalnosti, postaju subverzivna akcija, proces kojim se lične ispovesti i istorije spasavaju od zaborava".

Izložba crteža "Smrt i devojka i druga Odsustva" čine crteži iz ciklusa "Smrt i devojka" Jasne Gulan i "Odsustva" Dragane B. Stevanović. Po rečima samih umetnica ono što povezuje ova dva ciklusa jeste upravo crtež koji kao izabrani medij omogućava posvećenost temama koje se tiču unutrašnjeg života, usamljenosti, kontemplacije i smrti. To su upravo ona osećanja i razmišljanja koja ne samo što povezuju ova dva intimistička umetnička sveta koji se susreću u vizuelnom polju, prožimajući se i nadovezujući se svojim narativima, već su to zajednička osećanja i razmišljanja čitave jedne generacije bez obzira na kom delu zemaljske kugle živi, koja time istovremeno dokazuju i duboku svest o globalnim procesima i dešavanjima koji nas okružuju.

Ciklus "Smrt i devojka" Jasne Gulan, autorka posvećuje temi smrti kao nejasnoj slici sveta i predstavi onoga što neizbežno čeka svakoga od nas. Motiv "Smrt i devojka" prisutan je još u najranijoj umetnosti, u mitologijama različitih naroda, zatim u srednjevekovnim i renesansnim prikazima uglavnom sa jasnim moralističkim porukama koje su se odnosile na vanitas ili taštinu kao smrtni greh ili na memento mori, poruku koja takođe ukazuje na prolaznost odnosno na naizbežnost smrti, u baroknoj umetnosti kao motiv za kotemplaciju, itd. Ova tema opseda umetnike različitih profila tokom čitave istorije, od klasičnih dela visoke umetnosti, pa sve do savremenih holivudskih produkcija, među kojima su samo neki od primera sa istim naslovom čuvena slika Žorža de la Tura, kompozicija Franca Šuberta, a u naše vreme, naravno u savremenom kontekstu određene društveno-političke situacije koja se može sagledavati univerzalno jer suština poruke ostaje ista, Dorfmanova drama iz 1991. godine koju je ekranizovao Roman Polanski 1994, a danas se igra po pozorištima i u našoj zemlji. U ilustrativno-simbolističkom duhu crteži Jasne Gulan prihvataju tradicionalističko prikazivanje ove teme jer su na radovima predstavljeni crteži kostura koji personifikuje smrt i mlade devojke koja na nekim crtežima kao da koketira sa smrću ne bi li joj možda skrenula pažnju i odložila svoju neminovnu sudbinu. Ovi crteži istovremeno nose i eksplicitnu poruku, ali su i kontemplativni. Za autorku ovih crteža smrt je neshvatljiva koliko god se neko trudi da tu činjenicu prihvati i savlada. Iako nam je urođena, čovek ideju o smrti potiskuje i odbacuje konstantno je odlažući za kasnije. Ovaj ciklus radova predstavlja lični odnos autorke prema ovoj temi, odnosno njeno preispitivanje sopstvene smrtnosti.

Ciklus crteža "Odsustva" Dragane B. Stevanović nadovezuje se na prethodnu temu. Odsustvo može biti uzrokovano smrću, ali takođe postoje različite vrste odsustva u realnim, ali i emotivnim i psihološkim okvirima. Izrazito kontemplativnog i snažno emotivnog karaktera "odsustva" na ovim crtežima naglašena su praznim prostorima unutar kompozicija. Izolovane ljudske figure na belini hartije samo delimično komuniciraju. One su tu, ali kao da nisu prisutne, prepuštene su same sebi i svojoj izolovanosti, zamišljenosti i postojanju u svojim višeznačnim identitetima. Nekad se čini da su poput nekih simbola ili znakova upozorenja. Kao i crteži Jasne Gulan, osim ličnih preispitivanja, crteži Dragane B. Stevanović nose u sebi snažne univerzalne poruke.

Prisutnost i odsutnost prožimaju se u radovima ove dve umetnice. Prisustvo smrti označava odsustvo na prvom mestu telesnog, fizičkog, a ovo odsustvo zauzvrat donosi prisustvo usamljenog, izolovanog, tužnog. Ali dijalog ove dve umetnice vodi se na prvom mestu na duhovnom nivou. Prisustvo ili odsustvo određenih moralnih, etičkih, estetičkih i drugih vrednosti u savremenom društvu utiče na nas da se kao pojedinci povlačimo. Što je napredak u tehnološkom smislu veći, čovek je sve više otuđen, nestaje, plaši se. Iako smo tvorci društva u kojem živimo ono nas je, u globalnom smislu, nadvladalo. Ali naša razmišljanja, naši mali životi, naše male realnosti jesu nove strategije kojima se pojedinci izdižu iznad mase, iznad uniformisanosti. Svojim izrazito ženskim umetničkim rukopisom Jasna Gulan i Dragana B. Stevanović suptilno ukazuju na probleme, potrebe, strahove koje proživljava svako od nas. Krhkost, nežnost, ljubav, žudnja, ženstvenost sa jedne strane, a otuđenost, usamljenost, strah, smrt sa druge. Savremenu umetničku praksu upravo čine različite individualne, subjektivne strategije, akcije, relacije koje preispituju, ukazuju, podrivaju aktuelni društveno-politički sistem. Jedna od ovih strategija je upravo ova koju nam pružaju crteži Jasne Gulan i Dragane B. Stevanović, tihi, senzibilni, duboko intimistički koji izazivaju naše emocije, podstiču na razmišljanja i uvećavaju empatiju.

Sunčica Lambić Fenjčev

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Izložba "Mladi 2018" biće odtvorena 30. maja 2018. u Galeriji Filip Moris...
KIKINDA. Muzej Terra, autorski projekat Slobodana Kojića, biće svečano otvoren 5. decembra 2017....
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 28. Oktobar - 27. Novembar 2008.
...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Okotobar 2007
Osnovni element su tekstovi iz...
Klub - galerija "Izba", Novi Sad. Novembar - decembar 2006...
Galerija "Renata", Novi Sad. 14 - 31. maj 2009.
Na izložbi će biti...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Oktobar - novembar 2001.
Ovi crteži nose sa...
Restoran - Galerija "Cesla", Novi Sad. Maj 2002.
Jovan Bob je, imajući...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 9 - 21. jun 2008.
Ovu izložbu posvećujem uspomeni na moju...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImageNa tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom