 ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 3. do 20. marta 2014. crteže Jasne Gulan i Dragane B. Stefanović. Dragana B. Stevanović (1975, Beograd). Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Jasna Gulan (1976, Novi Sad). Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svojim izrazito ženskim umetničkim rukopisom Jasna Gulan i Dragana B. Stevanović suptilno ukazuju na probleme, potrebe, strahove koje proživljava svako od nas.
Jasna Gulan. Iz ciklusa "Smrt i devojka", 2012.
U odnosu na decenije tokom dvadesetog veka, kada su kretanja u umetnosti bila jasnija, preglednija, a umetničke problematike određenije i lakše uočljivije i prepoznatljive, dvadeset i prvi vek je, čini se, doneo niz nepreglednih, subjektivnih, intimnih umetničkih poetika i strategija koje su nastale kao reakcija na promenjeni način sagledavanja opšte situacije u kojoj se našao savremeni svet. Filozofi poput Liotara i Dantoa smatraju da više ne postoji univerzalni, apstraktni, aistorijski subjekt lišen konteksta koji deluje na nivou apsolutnog. Za razliku od umetnika modernizma koji su utopistički verovali da svojim delima mogu da promene svet, umetnik danas bi trebalo da deluje u "odgovarajućim konkretnim pojedinostima, da razmotri specifičnosti odgovarajućih antropoloških konstelacija i da posredstvom empatije, i učestvovanjem, razvije nove odnose i nove perspektive". Ovakvo shvatanje umetnosti početkom dvadeset i prvog veka došlo je, u našoj sredini, do izražaja na velikim izložbama poput 48. oktobarskog salona 2007. godine i 38. novosadskog salona 2009. godine. Ove izložbe pokazale su da "u digitalnom dobu hiperrealnosti i HD tehnologija, potez perom, ili crtež, jesu anahronizmi, suptilne, nadasve zaboravljene i, čini se, danas nepotrebne tehnike, prepune prezrenih asocijacija na arhaične kategorije intimizma, osećajnosti, "impresije". Ipak ti i takvi zastareli medijumi opstaju i, u moru efemernosti i trivijalnosti, postaju subverzivna akcija, proces kojim se lične ispovesti i istorije spasavaju od zaborava".
Izložba crteža "Smrt i devojka i druga Odsustva" čine crteži iz ciklusa "Smrt i devojka" Jasne Gulan i "Odsustva" Dragane B. Stevanović. Po rečima samih umetnica ono što povezuje ova dva ciklusa jeste upravo crtež koji kao izabrani medij omogućava posvećenost temama koje se tiču unutrašnjeg života, usamljenosti, kontemplacije i smrti. To su upravo ona osećanja i razmišljanja koja ne samo što povezuju ova dva intimistička umetnička sveta koji se susreću u vizuelnom polju, prožimajući se i nadovezujući se svojim narativima, već su to zajednička osećanja i razmišljanja čitave jedne generacije bez obzira na kom delu zemaljske kugle živi, koja time istovremeno dokazuju i duboku svest o globalnim procesima i dešavanjima koji nas okružuju.
Ciklus "Smrt i devojka" Jasne Gulan, autorka posvećuje temi smrti kao nejasnoj slici sveta i predstavi onoga što neizbežno čeka svakoga od nas. Motiv "Smrt i devojka" prisutan je još u najranijoj umetnosti, u mitologijama različitih naroda, zatim u srednjevekovnim i renesansnim prikazima uglavnom sa jasnim moralističkim porukama koje su se odnosile na vanitas ili taštinu kao smrtni greh ili na memento mori, poruku koja takođe ukazuje na prolaznost odnosno na naizbežnost smrti, u baroknoj umetnosti kao motiv za kotemplaciju, itd. Ova tema opseda umetnike različitih profila tokom čitave istorije, od klasičnih dela visoke umetnosti, pa sve do savremenih holivudskih produkcija, među kojima su samo neki od primera sa istim naslovom čuvena slika Žorža de la Tura, kompozicija Franca Šuberta, a u naše vreme, naravno u savremenom kontekstu određene društveno-političke situacije koja se može sagledavati univerzalno jer suština poruke ostaje ista, Dorfmanova drama iz 1991. godine koju je ekranizovao Roman Polanski 1994, a danas se igra po pozorištima i u našoj zemlji. U ilustrativno-simbolističkom duhu crteži Jasne Gulan prihvataju tradicionalističko prikazivanje ove teme jer su na radovima predstavljeni crteži kostura koji personifikuje smrt i mlade devojke koja na nekim crtežima kao da koketira sa smrću ne bi li joj možda skrenula pažnju i odložila svoju neminovnu sudbinu. Ovi crteži istovremeno nose i eksplicitnu poruku, ali su i kontemplativni. Za autorku ovih crteža smrt je neshvatljiva koliko god se neko trudi da tu činjenicu prihvati i savlada. Iako nam je urođena, čovek ideju o smrti potiskuje i odbacuje konstantno je odlažući za kasnije. Ovaj ciklus radova predstavlja lični odnos autorke prema ovoj temi, odnosno njeno preispitivanje sopstvene smrtnosti.
Ciklus crteža "Odsustva" Dragane B. Stevanović nadovezuje se na prethodnu temu. Odsustvo može biti uzrokovano smrću, ali takođe postoje različite vrste odsustva u realnim, ali i emotivnim i psihološkim okvirima. Izrazito kontemplativnog i snažno emotivnog karaktera "odsustva" na ovim crtežima naglašena su praznim prostorima unutar kompozicija. Izolovane ljudske figure na belini hartije samo delimično komuniciraju. One su tu, ali kao da nisu prisutne, prepuštene su same sebi i svojoj izolovanosti, zamišljenosti i postojanju u svojim višeznačnim identitetima. Nekad se čini da su poput nekih simbola ili znakova upozorenja. Kao i crteži Jasne Gulan, osim ličnih preispitivanja, crteži Dragane B. Stevanović nose u sebi snažne univerzalne poruke.
Prisutnost i odsutnost prožimaju se u radovima ove dve umetnice. Prisustvo smrti označava odsustvo na prvom mestu telesnog, fizičkog, a ovo odsustvo zauzvrat donosi prisustvo usamljenog, izolovanog, tužnog. Ali dijalog ove dve umetnice vodi se na prvom mestu na duhovnom nivou. Prisustvo ili odsustvo određenih moralnih, etičkih, estetičkih i drugih vrednosti u savremenom društvu utiče na nas da se kao pojedinci povlačimo. Što je napredak u tehnološkom smislu veći, čovek je sve više otuđen, nestaje, plaši se. Iako smo tvorci društva u kojem živimo ono nas je, u globalnom smislu, nadvladalo. Ali naša razmišljanja, naši mali životi, naše male realnosti jesu nove strategije kojima se pojedinci izdižu iznad mase, iznad uniformisanosti. Svojim izrazito ženskim umetničkim rukopisom Jasna Gulan i Dragana B. Stevanović suptilno ukazuju na probleme, potrebe, strahove koje proživljava svako od nas. Krhkost, nežnost, ljubav, žudnja, ženstvenost sa jedne strane, a otuđenost, usamljenost, strah, smrt sa druge. Savremenu umetničku praksu upravo čine različite individualne, subjektivne strategije, akcije, relacije koje preispituju, ukazuju, podrivaju aktuelni društveno-politički sistem. Jedna od ovih strategija je upravo ova koju nam pružaju crteži Jasne Gulan i Dragane B. Stevanović, tihi, senzibilni, duboko intimistički koji izazivaju naše emocije, podstiču na razmišljanja i uvećavaju empatiju.
Sunčica Lambić Fenjčev |
