CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Terra 17
Digital Art 07
Noć muzeja 2011
Digital Art 06
Terra 26
Terra 23

Sponzor rubrike
Novosadska tapiserijska scena Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Muzej Vojvodine predstavlja od 14. marta do 1. aprila 2014, u okviru obeležavanja 53. godine postojanja Ustanove za izradu tapiserija "Atelje 61" sa Petrovaradinske tvrđave, izložbu "Novosadska tapiserijska scena". Autori tapiserija iz Novog Sada su značajno uticali na formulisanje načela nekadašnje jugoslovenske, a danas savremene srpske tapiserije, te ova izložba prikazuje presek razvoja umetničke misli novosadskih autora transformisane u tapiseriju.Image

Image
Lukić Ljubica. Ritam crvenog prostora, 1986. 200 x 273 cm

Saradnja "Ateljea 61" sa umetnicima novosadske likovne scene višestruko je značajna. Faktor uzajamnog uticaja, odnosno uzroka i posledica, upravo jeste ona okosnica koja ovu saradnju čini specifičnom, pre svega produktivnom. Naime, delom iz praktičnih razloga, dakle zbog blizine "Ateljea 61" koji je smešten na Petrovaradinskoj tvrđavi i neposredne saradnje sa tkaljama, umetnici iz Novog Sada unekoliko su privilegovani, između ostalog i zbog mogućnosti svakodnevnog kontakta sa svojim delom u nastajanju, a pamte se i takvi dani i takvi autori. Stoga je uvek potrebno naglašavati posebno negovan odnos između autora i izvođača, dakle između kartoniste i tkalje, koji su se međusobno izgrađivali i dopunjavali u procesu upoznavanja osobenosti tapiserijskog medija.

Presudan činiliac u formiranju novosadske tapiserijske scene kao specifikuma, naročito u prvim godinama rada "Ateljea 61", jeste potreba jednog broja umetnika da svoju likovnu znatiželju prenesu na medij tapiserije. Počeci rada "Ateljea 61" moraju se, dakle, posmatrati u okvirima visoko pozicionirane uloge Novog Sada na jugoslovenskoj likovnoj sceni, u kontekstu stanja i pojava u savremenoj umetnosti, što implicira modernizam u svojoj raznovrsnosti, bogatstvo i različitost poetika i estetika. Prve tapiserije izvedene u "Ateljeu 61" jesu upravo ostvarenja novosadskih umetnika "...koje je istorija umetnosti XX veka ocenila kao veoma značajne za pojave novih ideja..." (Irina Subotić) – Boška Petrovića, Aleksandra Lakića, Jovana Soldatovića, Jovana Kratohvila, Ankice Oprešnik, Stevana Maksimovića, Jovana Bikickog, Etelke Tobolke... Invazivniji prodor nove likovnosti i veće umetničke slobode u poletnim i oslobađajućim šezdesetim, istom snagom su se odražavali i na razmišljanja ovih umetnika o drugačijim dekorativnim vrednostima monumentalne umetnosti, podrazumevajući tapiseriju kao bitan činilac korelacije sa arhitekturom – u istoj ravni sa zidnim slikarstvom, vitrajem i mozaikom.

Pionirska energija ovih umetnika otvarala je prostor ambicijama drugih, koji su tokom narednih decenija, sa nejednakim uspehom i sa manje ili više ambicija, pratili ideju o tapiseriji kao respektabilnoj, raskošnoj i ekstravagantnoj vrsti monumentalne dekorativne umetnosti, najčešće primenjujući obrazac kojim su se potvrdili u slikarstvu, vajarstvu ili grafici, što je neminovno moralo problematizovati i pitanje autentičnosti ovog medija. Čvrsta gradivna komponenta u formulisanju likovnog jezika savremene tapiserije su upravo ostvarenja onih novosadskih umetnika koji su svoja idejna rešenja znali da prilagode zahtevnoj prirodi materijala i tehnika karakterističnih za klasičnu tkanu tapiseriju. Pri tom su ostvarenja Jožefa Ača, Vlade Bogdanovića, Rade Čupić, Branislava Dobanovačkog, Slobodana Kuzmanova, Ljubice Lukić, Anamarije Mihajlović, Petra Mojaka, Miodraga Nedeljkovića, Jaroslava Šimoviča, Dušana Todorovića, Isidora Vrsajkova, Vere Zarić... dobila na značaju i kao neophodna protivteža modernoj tapiseriji shvaćenoj u kontekstu umetnosti bez granica, kojoj se ozbiljno posvećuju umetnici srednje i mlađe generacije beogradskog kruga, prateći tokove razvoja na globalnoj tapiserijskoj sceni.

Posebnost Zbirke "Ateljea 61" svakako čine tapiserije malog broja novosadskih umetnika obrazovanih na akademijama i fakultetima primenjenih umetnosti, gde se tapiserija izučavala kao poseban predmet. Nada Poznanović Adžić i Nada Mančić jedine su autorke koje su po vokaciji tapiseristi. Na njihovim ostvarenjima evidentna je naglašena i potencirana introspekcija tapiserije kao autonomnog objekta tekstilne umetnosti, koja se u svojim pojavnim oblicima obraća vlaknu i niti kao instrumetima istraživanja u procesu građenja i opredmećivanja tapiserije. Gotovo ravnopravno, uz njih se, upravo zbog ozbiljnosti sa kojom o tapiseriji razmišljaju, može izdvojiti svega nekoliko umetnika likovnih i primenjenih umetnosti, sa izraženim ambicijama upravo prema tapiseriji: Borislava Nikolovska, Milica Mrđa, Smiljana Hadžić, Giga Đuragić, Maja Mišević. Dela ovih autora opravdavaju suštinu i smisao  autentične tapiserije, a svojim visokim umetničkim dometima svakako prednajče u definisanju identiteta novosadske tapiserijske scene.

Goranka Vukadinović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2019
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Pjer Ažavon je vizuelni umetnik, kompozitor i muzičar. Kao student sociologije...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Oficirski dom, predstavlja...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske, Nacionalna galerija za fotografiju Jeu de Paume iz Pariza i...
NOVI SAD. U galeriji Društva književnika Vojvodine, od 21. do 27. septembra 2019, biće...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
LONDON. Matju Slotover (Matthev Slotover) i Amanda Šarp (Amanda Sharp) su osnovali Friz...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je...
Intervju
Jedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava ...
Knjige i časopisi
Dok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. U snegu se najbolje vide...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 6 ─ 22. avgust 2013.
Zvonimir...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Mart 2007. godine
Čajnike Marije Stanojlović...
Galerija savremene umetnosti (Paviljon u Tvrđavi), Niš. 29. mart - 10. april 2011.
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Maj 2007.
U saznajnom smislu, Bora...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April - maj 2002.
Ovom izložbom svesnog...
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2006.
Kada radovima na ovoj izložbi...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 23. februar - 7. mart 2009.
Jovankina imanentna ljubav...
Reportaže
  • ImageRuski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama stvaralaštva Kazimira Maljeviča pre i posle "Crnog kvadrata", čuvenog rada iz 1915. godine kojim je započeta istorija suprematizma kao pokreta. Izložba "Kazimir Maljevič.…
Knjige i časopisi
  • ImageKako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi  i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Intervjui
  • ImageVlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom