CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2019

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2011
Terra 23
Noć muzeja 2013
Digital Art 09
Terra 25
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Novosadska tapiserijska scena Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Muzej Vojvodine predstavlja od 14. marta do 1. aprila 2014, u okviru obeležavanja 53. godine postojanja Ustanove za izradu tapiserija "Atelje 61" sa Petrovaradinske tvrđave, izložbu "Novosadska tapiserijska scena". Autori tapiserija iz Novog Sada su značajno uticali na formulisanje načela nekadašnje jugoslovenske, a danas savremene srpske tapiserije, te ova izložba prikazuje presek razvoja umetničke misli novosadskih autora transformisane u tapiseriju.Image

Image
Lukić Ljubica. Ritam crvenog prostora, 1986. 200 x 273 cm

Saradnja "Ateljea 61" sa umetnicima novosadske likovne scene višestruko je značajna. Faktor uzajamnog uticaja, odnosno uzroka i posledica, upravo jeste ona okosnica koja ovu saradnju čini specifičnom, pre svega produktivnom. Naime, delom iz praktičnih razloga, dakle zbog blizine "Ateljea 61" koji je smešten na Petrovaradinskoj tvrđavi i neposredne saradnje sa tkaljama, umetnici iz Novog Sada unekoliko su privilegovani, između ostalog i zbog mogućnosti svakodnevnog kontakta sa svojim delom u nastajanju, a pamte se i takvi dani i takvi autori. Stoga je uvek potrebno naglašavati posebno negovan odnos između autora i izvođača, dakle između kartoniste i tkalje, koji su se međusobno izgrađivali i dopunjavali u procesu upoznavanja osobenosti tapiserijskog medija.

Presudan činiliac u formiranju novosadske tapiserijske scene kao specifikuma, naročito u prvim godinama rada "Ateljea 61", jeste potreba jednog broja umetnika da svoju likovnu znatiželju prenesu na medij tapiserije. Počeci rada "Ateljea 61" moraju se, dakle, posmatrati u okvirima visoko pozicionirane uloge Novog Sada na jugoslovenskoj likovnoj sceni, u kontekstu stanja i pojava u savremenoj umetnosti, što implicira modernizam u svojoj raznovrsnosti, bogatstvo i različitost poetika i estetika. Prve tapiserije izvedene u "Ateljeu 61" jesu upravo ostvarenja novosadskih umetnika "...koje je istorija umetnosti XX veka ocenila kao veoma značajne za pojave novih ideja..." (Irina Subotić) – Boška Petrovića, Aleksandra Lakića, Jovana Soldatovića, Jovana Kratohvila, Ankice Oprešnik, Stevana Maksimovića, Jovana Bikickog, Etelke Tobolke... Invazivniji prodor nove likovnosti i veće umetničke slobode u poletnim i oslobađajućim šezdesetim, istom snagom su se odražavali i na razmišljanja ovih umetnika o drugačijim dekorativnim vrednostima monumentalne umetnosti, podrazumevajući tapiseriju kao bitan činilac korelacije sa arhitekturom – u istoj ravni sa zidnim slikarstvom, vitrajem i mozaikom.

Pionirska energija ovih umetnika otvarala je prostor ambicijama drugih, koji su tokom narednih decenija, sa nejednakim uspehom i sa manje ili više ambicija, pratili ideju o tapiseriji kao respektabilnoj, raskošnoj i ekstravagantnoj vrsti monumentalne dekorativne umetnosti, najčešće primenjujući obrazac kojim su se potvrdili u slikarstvu, vajarstvu ili grafici, što je neminovno moralo problematizovati i pitanje autentičnosti ovog medija. Čvrsta gradivna komponenta u formulisanju likovnog jezika savremene tapiserije su upravo ostvarenja onih novosadskih umetnika koji su svoja idejna rešenja znali da prilagode zahtevnoj prirodi materijala i tehnika karakterističnih za klasičnu tkanu tapiseriju. Pri tom su ostvarenja Jožefa Ača, Vlade Bogdanovića, Rade Čupić, Branislava Dobanovačkog, Slobodana Kuzmanova, Ljubice Lukić, Anamarije Mihajlović, Petra Mojaka, Miodraga Nedeljkovića, Jaroslava Šimoviča, Dušana Todorovića, Isidora Vrsajkova, Vere Zarić... dobila na značaju i kao neophodna protivteža modernoj tapiseriji shvaćenoj u kontekstu umetnosti bez granica, kojoj se ozbiljno posvećuju umetnici srednje i mlađe generacije beogradskog kruga, prateći tokove razvoja na globalnoj tapiserijskoj sceni.

Posebnost Zbirke "Ateljea 61" svakako čine tapiserije malog broja novosadskih umetnika obrazovanih na akademijama i fakultetima primenjenih umetnosti, gde se tapiserija izučavala kao poseban predmet. Nada Poznanović Adžić i Nada Mančić jedine su autorke koje su po vokaciji tapiseristi. Na njihovim ostvarenjima evidentna je naglašena i potencirana introspekcija tapiserije kao autonomnog objekta tekstilne umetnosti, koja se u svojim pojavnim oblicima obraća vlaknu i niti kao instrumetima istraživanja u procesu građenja i opredmećivanja tapiserije. Gotovo ravnopravno, uz njih se, upravo zbog ozbiljnosti sa kojom o tapiseriji razmišljaju, može izdvojiti svega nekoliko umetnika likovnih i primenjenih umetnosti, sa izraženim ambicijama upravo prema tapiseriji: Borislava Nikolovska, Milica Mrđa, Smiljana Hadžić, Giga Đuragić, Maja Mišević. Dela ovih autora opravdavaju suštinu i smisao  autentične tapiserije, a svojim visokim umetničkim dometima svakako prednajče u definisanju identiteta novosadske tapiserijske scene.

Goranka Vukadinović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Art magazin je medijski partner Videomedeje
videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
NOVI SAD. Francuski reditelj i fotograf Valentin Peti rođen je 1990. u Buržu. Završio je...
NOVI SAD. Izložba "Poklon-zbirka Save Stepanova" biće predstavljena u Galeriji Matice...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Mirjane ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. Oktobar - novembar 2007.
Nezavisno od avangardnih...
Galerija FORMA, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Tanja Dukić je predstavnik mlađe...
Galerija SULUV, Novi Sad. 11 - 23. novembar 2013.
Danilo Vuksanović (1973, Sombor)...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Septembar 2007.
"Anders al simmer -...
Mali likovni salon, Novi Sad. 4 - 20. septembar 2008.
Sve na grafikama Stoje Džebrić...
Mali likovni salon, Novi Sad. 1998.
Radojkovićev svet "dinamičnih formi i...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 23. februar - 7. mart 2009.
Jovankina imanentna ljubav...
Reportaže
  • ImageU "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i "Vodeći liniju u šetnju". Ne bi se moglo reći da je svako putovanje slikara povod za novu stranicu istorije umetnosti ali se putovanje u…
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImageVlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom