CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 07
Noć muzeja 2011
Digital Art 06
Digital Art 05
Videomedeja 14
Digital Art 08
Digital Art 09

Sponzor rubrike
Novosadska tapiserijska scena Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Muzej Vojvodine predstavlja od 14. marta do 1. aprila 2014, u okviru obeležavanja 53. godine postojanja Ustanove za izradu tapiserija "Atelje 61" sa Petrovaradinske tvrđave, izložbu "Novosadska tapiserijska scena". Autori tapiserija iz Novog Sada su značajno uticali na formulisanje načela nekadašnje jugoslovenske, a danas savremene srpske tapiserije, te ova izložba prikazuje presek razvoja umetničke misli novosadskih autora transformisane u tapiseriju.Image

Image
Lukić Ljubica. Ritam crvenog prostora, 1986. 200 x 273 cm

Saradnja "Ateljea 61" sa umetnicima novosadske likovne scene višestruko je značajna. Faktor uzajamnog uticaja, odnosno uzroka i posledica, upravo jeste ona okosnica koja ovu saradnju čini specifičnom, pre svega produktivnom. Naime, delom iz praktičnih razloga, dakle zbog blizine "Ateljea 61" koji je smešten na Petrovaradinskoj tvrđavi i neposredne saradnje sa tkaljama, umetnici iz Novog Sada unekoliko su privilegovani, između ostalog i zbog mogućnosti svakodnevnog kontakta sa svojim delom u nastajanju, a pamte se i takvi dani i takvi autori. Stoga je uvek potrebno naglašavati posebno negovan odnos između autora i izvođača, dakle između kartoniste i tkalje, koji su se međusobno izgrađivali i dopunjavali u procesu upoznavanja osobenosti tapiserijskog medija.

Presudan činiliac u formiranju novosadske tapiserijske scene kao specifikuma, naročito u prvim godinama rada "Ateljea 61", jeste potreba jednog broja umetnika da svoju likovnu znatiželju prenesu na medij tapiserije. Počeci rada "Ateljea 61" moraju se, dakle, posmatrati u okvirima visoko pozicionirane uloge Novog Sada na jugoslovenskoj likovnoj sceni, u kontekstu stanja i pojava u savremenoj umetnosti, što implicira modernizam u svojoj raznovrsnosti, bogatstvo i različitost poetika i estetika. Prve tapiserije izvedene u "Ateljeu 61" jesu upravo ostvarenja novosadskih umetnika "...koje je istorija umetnosti XX veka ocenila kao veoma značajne za pojave novih ideja..." (Irina Subotić) – Boška Petrovića, Aleksandra Lakića, Jovana Soldatovića, Jovana Kratohvila, Ankice Oprešnik, Stevana Maksimovića, Jovana Bikickog, Etelke Tobolke... Invazivniji prodor nove likovnosti i veće umetničke slobode u poletnim i oslobađajućim šezdesetim, istom snagom su se odražavali i na razmišljanja ovih umetnika o drugačijim dekorativnim vrednostima monumentalne umetnosti, podrazumevajući tapiseriju kao bitan činilac korelacije sa arhitekturom – u istoj ravni sa zidnim slikarstvom, vitrajem i mozaikom.

Pionirska energija ovih umetnika otvarala je prostor ambicijama drugih, koji su tokom narednih decenija, sa nejednakim uspehom i sa manje ili više ambicija, pratili ideju o tapiseriji kao respektabilnoj, raskošnoj i ekstravagantnoj vrsti monumentalne dekorativne umetnosti, najčešće primenjujući obrazac kojim su se potvrdili u slikarstvu, vajarstvu ili grafici, što je neminovno moralo problematizovati i pitanje autentičnosti ovog medija. Čvrsta gradivna komponenta u formulisanju likovnog jezika savremene tapiserije su upravo ostvarenja onih novosadskih umetnika koji su svoja idejna rešenja znali da prilagode zahtevnoj prirodi materijala i tehnika karakterističnih za klasičnu tkanu tapiseriju. Pri tom su ostvarenja Jožefa Ača, Vlade Bogdanovića, Rade Čupić, Branislava Dobanovačkog, Slobodana Kuzmanova, Ljubice Lukić, Anamarije Mihajlović, Petra Mojaka, Miodraga Nedeljkovića, Jaroslava Šimoviča, Dušana Todorovića, Isidora Vrsajkova, Vere Zarić... dobila na značaju i kao neophodna protivteža modernoj tapiseriji shvaćenoj u kontekstu umetnosti bez granica, kojoj se ozbiljno posvećuju umetnici srednje i mlađe generacije beogradskog kruga, prateći tokove razvoja na globalnoj tapiserijskoj sceni.

Posebnost Zbirke "Ateljea 61" svakako čine tapiserije malog broja novosadskih umetnika obrazovanih na akademijama i fakultetima primenjenih umetnosti, gde se tapiserija izučavala kao poseban predmet. Nada Poznanović Adžić i Nada Mančić jedine su autorke koje su po vokaciji tapiseristi. Na njihovim ostvarenjima evidentna je naglašena i potencirana introspekcija tapiserije kao autonomnog objekta tekstilne umetnosti, koja se u svojim pojavnim oblicima obraća vlaknu i niti kao instrumetima istraživanja u procesu građenja i opredmećivanja tapiserije. Gotovo ravnopravno, uz njih se, upravo zbog ozbiljnosti sa kojom o tapiseriji razmišljaju, može izdvojiti svega nekoliko umetnika likovnih i primenjenih umetnosti, sa izraženim ambicijama upravo prema tapiseriji: Borislava Nikolovska, Milica Mrđa, Smiljana Hadžić, Giga Đuragić, Maja Mišević. Dela ovih autora opravdavaju suštinu i smisao  autentične tapiserije, a svojim visokim umetničkim dometima svakako prednajče u definisanju identiteta novosadske tapiserijske scene.

Goranka Vukadinović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 2. do 30. septembra 2014. izložbu "Iskustvo prostora – Pejzaž u...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji...
Nacionalna galerija Umbrije u Peruđi (Italija) predstavlja od 23. jula do 25. oktobra 2015. izložbu "Srpske ikone između tradicije i...
NIŠ. Galerija "Srbija" u Nišu predstavlja od 6. decembra 2016. seriju radova Slobodanke Stupar koju čine fotografije...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936....
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageIK "Prometej", Novi Sad. Novembar 2005.
    Dodatak "Umetnost XX veka u Srbiji". Čuvena Istorija umetnosti H. V. Jansona 40 godina je cenjena kao najbolja i najsveobuhvatnija istorija umetnosti. Prvi put kod nas ovo kapitalno izdanje izlazi…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom