CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digatal Art 01
Terra 17
Digital Art 07
Digital Art 02
Digital Art 03
Terra 25
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Jovan Balov - Slike Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar - oktobar 2006.
Svojim šetnjama kroz Berlin, nalazeći se između anonimnosti i izgradnji novih poznastava, vrlo brzo počinje da se oseća kao kod kuće. Kao već poznati umetnik iz Skoplja, on otkriva svim čulima svedočanstva promenljivosti istorije nemačkog carstva i to postaje njegova glavna stvaralačka preokupacija.

Image

Image Image Image

Skice iz bliske prošlosti

Jedan mladi čovek, Jovan Balov, osamdesetih godina polazi iz jedne "nepoznate zemlje" na zapad, za Amsterdam i za Berlin. Ustvari, hteo je u Ameriku, gde ga je čekala stipendija, ali o tome neki drugi put.

Zemlja iz koje je krenuo je Makedonija. Kada je reč o ovoj zemlji, neko može da pomisli na južnu Ameriku, neko na Balkan ili Aziju, a malo njih na Aleksandra Makedonskog ili Jugoslaviju. A pri tome, ova se zemlja nalazi u središtu stare Evrope, izmedju Grčke, Bugarske, Srbije i Albanije. Njena istorija je povezana sa antičkom Grčkom, Rimom, Vizantijom, sa Ilirima i Trakijom, sa slovenskim narodima pod rimskom i osmanlijskom upravom. Glavni grad je Skoplje formiran još i pre Rimljana, a njegovi gradovi su posebna evropska mešavina. Makedonski Sloveni sa pravoslavnom većinom, Makedonci muslimani, ili su ateisti, Turci, Srbi, Albanci, Bugari, Romi, Vlasi, Jevreji... i sve druge evropske grupe nacionalnosti i kultura koje nudi Balkan. Na kraju ima i doseljenih Albanaca sa Kosova, nakon poslednjeg rata sa kraja 20. veka.

Imajući sve ovo na umu, istoriju i priče, povezane sa ličnim doživljajima, formira se osnova koju istražuje kreativni umetnički nagon Jovana Balova u njegovom umetničkom stvaranju, koje nije samo umetnost već prava kulturno umetnička aktivnost. Njegovi metodi su umetnička konfrontacija sa komunikativnim pamćenjem, njegovi predmeti su mitovi i simboli i njihova manifestacija u spomenicima i skulpturama u urbanom prostoru ili pejsažu. Njegove umetničke metode su slikarstvo, crtež, fotografija, video art i konceptualna umetnost i sve to zajedno dovodi do insceniranja njegovog dela.

Svakako da u temama i istraživanju ovog autora veliku ulogu igra činjenica da je u njegovom gradu sačuvano malo arhitektonskih tragova o istoriji postanka grada... Ostao je mali broj kuća iz prošlog veka, jer je grad, koji je već jednom u istoriji, 518. godine, do temelja porušen zemljotresom, ponovo razoren istom katastrofom 1963. godine. Ostala je ruševina stare železničke stanice, kao spomenik te katastrofe. Današnji centar Skoplja obnovljen je u betonskoj socijalističkoj arhitekturi Titove Jugoslavije. To je bilo vreme u kome je Skoplje ponovo postao grad u procvatu, sa muzejima, kulturnim institucijama i fakultetima.

Makedonija je bila u vreme Jugoslavije poljoprivredni centar. Nekoliko istorijskih herojskih spomenika partizanima, kao i nekoliko plastika i urbanih socijalistickih skuptura su jedino što se može videti u gradu. Od pre nekoliko godina, kada je Makedonija postala samostalna država, na jednom brdu pored grada podignut je jedan ogroman krst, koji je noću osvetljen zlatnom svetlošću. I pored toga što je zemlja bogata mitovima, spomenicima i istorijom, osim sakralnih gradjevina u slici grada Skoplja nisu vidljivi tradicionalni simboli istorijski povezane ikonografije.

Jovan Balov se još kasnih osamdesetih naselio u zapadni Berlin. Ovde je već rekonstruisao svoje lične drame. Njegov pradeda je tu dolazio da trguje, kao i mnogi njegovi pretci. On dolazi u grad u vreme prevrata – u vreme pada berlinskog zida, i svedok je te istorije - svuda nailazi na tragove nove nemačke istorije prisutne i sa istočne i sa zapadne strane. I pored toga što je glavni grad Nemačke u drugom svetskom ratu bio do temelja razrušen, nisu uništeni svi tragovi njegove istorije. Svojim šetnjama kroz Berlin, prilikom otkrivanja grada, nalazeći se između anonimnosti i izgradnji novih poznastava, vrlo brzo počinje da se oseća kao kod kuće. Kao već poznati umetnik iz Skoplja, on otkriva svim čulima svedočanstva promenljivosti istorije nemačkog carstva i to postaje njegova glavna stvaralačka preokupacija.

To su zgrade poput Rajhstaga, starih dvorcaca, muzeja, pozorišta, sakralnih spomenika, ili je to arhitektura javnih objekata, kao što su sudovi, škole, spomenici, fontane, skulpture, ali i stare urbane zgrade i gradske vile. Sva ta berlinska arhitektura je manje više raskošno ukrašena ornamentima i simbolima, koji se povezuju sa istorijom Nemačke, u poslednja 3 veka otkako je, nakon 1871. godine.  Berlin postao važan kao glavni grad Nemačke industrijalizacije i nemačkog carstva.

Od 18. veka Berlin je glavni pruski garnizonski grad. U 19. veku pretvorio se u industrijsku metropolu, pod vladavinom Prusa. Sa 20. vekom Berlin postaje evropska metropola povezana sa nacionalizmom, ratovima i genocidima, razaranjem i uništenjem. Posle toga dolazi vreme hladnog rata, Berlin se ponovo gradi i zidom deli na demokratski - zapadni i socijalistički - istočni.

Sve ovo se manifestuje kroz mitove i simbole ovaploćene u kamenu i bronzi, koji svedoče istoriju Nemačke i Berlina.

Mnoga od ovih istorijskih pitanja, Jovan Balov je temeljno analizirao, istražio i utkao u svoj stvaralački koncept. On temeljito istražuje kulturu i istoriju na relaciji Skoplje - Berlin. Spomenici, simboli, vremenska obeležja, mitovi, legende, forme, povezani su u prostoru ovih gradova i predmet su njegovog stvaralaštva. Pri tome, svaka pojedinačna ikonografija postaje pozadina hronološkog razvoja ove relacije.

Sintezu ove analize autor u poslednjih nekoliko godina, pretvara u koncept svoje umetničke aktivnosti u projektima: "Znaci i serafimi", 2004. - ciklus u kojem se koncentrše na prikaz anđela, ili u studijama o orlovima iz Berlina, portalima i sulpturama, reljefima krilatih gardista, faraona, ili u digitalnom ciklusu "Ja u Berlinu", u kojima snalažljivo postiže slojevitost, postavljajući naizmenično kulturne tradicije Berlina i svoje lično iskustvo jedno preko drugog, postojano gradeći poređenje sa svojim rodnim gradom Skopljem i sa gradom u kome sada živi, Berlinom. Svoje skulpturalne slike otkriva kroz šetnje gradom, koje su u njegovom likovnom izrazu pretočene u šetnje od neoklasicizma do postmodernizma.

Rolf Kuelz Mackenzi,
Maj 2006. Berlin
(Citat iz teksta "Nemačkom narodu, cijan - magenta - žuta")
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
ČAČAK. Umetnička galerija "Nadežda Petrović" predstavlja od 13. februara do 16. marta...

Главные...
NOVI SAD. 21. Godišnja izložba Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave "Likovni...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April 2007.
Ovo je Triaškova...
Mali likovni salon, Novi Sad. Septembar 2007.
Ovde nije reč o ontološkom...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 13 - 25. oktobar 2008.
Davne 1999. godine započela sam rad...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Februar - mart 2006.
Za potpuno...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 14. februar - 12. mart 2011.
Višnja Nikolić...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
U tokove savremene...
Galerija "Prometej", Novi Sad. April 2006.
Dragan Jašćur pripada...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja sedamdesetogodišnjice postojanja galerije i u čast osnivača Dine Vierny. Izložba traje od 25. januara do 25. marta 2017. godine.
Knjige i časopisi
  • ImageNajsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često…
Intervjui
  • ImageZgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a ukupna vrednost…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom