Veliki doprinos nastajanju modernog i savremenog izraza u skulptorskom stvaralaštvu dala je Olga Jevrić, vajarka i redovna članica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Gotovo šest decenija aktivnim prisutvom na likovnoj sceni, njen opus se izdvajao autentičnim modernizmom. Izložbu "Olga Jevrić, skulpture i fotografije" u Muzeju savremene umetnostsi Vojvodine čine eksponati preuzeti iz Legata Olge Jevrić (Kuća legata, Beograd), uz nekolicinu skulptorskih ostvarenja iz zbirke Galerije Terra u Kikindi i jedne skulpture iz kolekcije Galerije SANU Ogranak u Novom Sadu.

Pored skulptura, predstavljen je i izbor fotografija Olge Jevrić, nastalih u periodu od 1984. do 2003. godine, prvi put izlagane na njenoj samostalnoj izložbi u Galeriji Zlatno oko u Novom Sadu, 1993. Neposredan povod priređivanju ove izložbe jeste dodela Nagrade "Sava Šumanović", priznanja koje je Olgi Jevrić pripalo za ostvarene visoke stvaralačke domete kao i za ustanovljenje autentičnog modernističkog koncepta u srpskoj umetnosti XX veka.

"U našoj umetnosti, skulptorsko stvaralaštvo Olge Jevrić je, na odista veličanstven način, trajalo više od pet decenija. Na horizontu srpskog i jugoslovenskog likovnog stvaralaštva njena skulptura se javlja kao značajan i autoritativan primer niza adekvatnih reakcija na izazove sveta i impulse aktuelne umetnosti. U prelomnim pedesetim godinama prošlog veka, upravo je Olga Jevrić svojim „Prostornim konstrukcijama“ prezentovanim na prvoj samostalnoj izložbi u beogradskoj Galeriji ULUS-a (1956), a potom i na Bijenalu u Veneciji (1958), ostvarila najdrastičniji zaokret u našoj umetnosti ka modernizmu; ka onoj autonomiji umetnosti koja konstituiše  autentičnu plastičku misao - kakvu samo umetnost može da ponudi poput uglednog modela - društvu, drugim znanjima i drugim praksama." (Sava Stepanov)

"Ako se pogleda unazad na pređeni put umetničkog formiranja i stvaranja Olge Jevrić, ne može se zanemariti konzistentnost skulptorskog jezika i ideje koja nalazi obličje u svetu autonomnosti i umetnikove iskrenosti. Olga Jevrić ne spada u grupu umetnika koja svoju umetnost stavlja u službu samoafirmacije iz razloga samodopadanja i projektovanih marketinških planova. Ona nije umetnik projekat, ne koristi usud i volju za ciljeve izvan onih koji se ne zadržavaju na polju stvaranja, likovnosti i u njenom slučaju plasticiteta. Njena skulptura govori jezikom čiste likovnosti i estetske iskrenosti i u tom smislu je uslovno rečeno aristokratska i neuslovljena. Ideja njene umetnosti se može povezati sa impulsom koji se nikad nije želeo prilagoditi vladajućim strujanjima u umetničkoj praksi, već je postojala paralelno i u biti bila autonomna." (Dejan Vučetić)