|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Jerko Denegri - Razgovarao Luka Salapura |
|
|
|
Strana 1 of 3  Predstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o savremenoj umetnosti itd.) predstavlja jedan ozbiljan i autoritativan opus koji govori sam po sebi o ličnosti ovog teoretičara i našeg sagovornika. Ono što je potrebno napomenuti na samom početku ovog razgovora jeste da je centralna tema, koja je bila povod i oko koje se vodio razgovor, "Ima li kritičar moć?"
Art magazin: Šta kao šef katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu mislite o situacijama u kojima se likovni kritičar ili istoričar umetnosti stavlja iznad umetničkog dela ili čak umetnosti? Ješa DENEGRI: Čak i da postoji neki kritičar ili istoričar umetnosti koji bi želeo da se, kako vi kažete, stavlja iznad umetničkog dela ili čak umetnosti, to bi bilo, naprosto, nemoguće i nezamislivo. Kritika i istorija umetnosti (zar nam sam pojam istorija ne govori dovoljno) uvek dolaze i jedino mogu da dođu posle nego što je neka umetnička pojava nastala. Drugo je pak pitanje to što kritika i istorija umetnosti svoja istraživanja i tumačenja umetničkih pojava mogu da obavljaju na mnoštvo različitih načina, postupaka, metoda i ciljeva.Ne treba, dakle, da bude sporno da i kritika i istorija umetnosti imaju sopstvene disciplinarne specifičnosti, svoje stručne instrumente delovanja (kao što to ima i svaka druga oblast iz sveta duhovnih i humanističkih disciplina). No, kritika i istorija umetnosti to uvek obavljaju ne iznad nego uvek i jedino na iskustvima umetničkih praksi, uz nužno proširenje svojih horizonata saznanjima iz drugih oblasti znanja (filozofije, sociologije, psihologije…) koja radu kritičara i istoričara umetnosti sasvim legitimno mogu da stoje na raspolaganju. Art magazin: Ipak, počev od prvog Jugoslovenskog likovnog bijenala mladih, održanog u Vršcu 1994. godine, jedna grupa likovnih kritičara i istoričara umetnosti protežira u Jugoslaviji tezu Heinricha Klotza, nemačkog istoričara umetnosti, o moderni posle postmoderne. Koliko je to realna situacija u svetu umetnosti? Ješa DENEGRI: Termin moderna posle postmoderne ima drugačije poreklo od onog koje pominjete. Nalazimo ga kod Tomaža Brejca još 1988. godine (Klotz je svoju knjigu napisao 1994, a njegov tome bliski termin glasi Druga moderna). Oba ova termina, a postoje i slični i srodni, govore o tome da su konkretne umetničke prakse (jer se oba kritičara pozivaju na konkretne primere, pominju konkretna imena) iznele na videlo izvesne karakteristične forme, postupke ili ideje moderne/modernizma za koje nalaze da su opet u opticaju u umetnosti kasnih osamdesetih i početka devedesetih godina. Tome srodne pojave - naravno, ispoljene na samosvojne načne – javile su se u isto vreme i na sadašnjoj jugoslovenskoj umetničkoj sceni. Dakle, sasvim određeni odgovor na vaše pitanje bio bi: simptomi i manifestacije koje se vode pod terminima moderna posle postmoderne ili druga moderna realne su (iako, naravno, ne i jedine) relevantne situacije u svetu današnje i ovdašnje (jugoslovenske, srpske, vojvođanske..) umetničke scene. Art magazin: Da li je moguće da iza pomenute teze H. Klotza stoji pokušaj da se kod nas protežira, u nedostatku originalnosti, kritičarsko-istoričarski projekat sličan projektu Achilla Bonita Olive, italijanskog kitičara umetnosti i bivšeg direktora venecijanskog Bijenala, koji u svojoj suštini ne donosi ništa novo, ali izacuje na vrh pojedine kritičare i istoričare umetnosti? Ješa DENEGRI: Na ponešto od ovog pitanja mislim da je odgovoreno povodom prethodnog. No, u svakom slučaju nalazim da je povoljno i korisno za našu umetnost da (i ako) za nju mogu da važe kritičke i teorijske postavke koje su svojstvene svetskoj umetnosti ili, pak, onoj iz značajnih umetničkih sredina iz kojih proizilaze Klotz i Bonito Oliva. To, naravno, nipošto ne predstavlja nedostatak originalnosti ni u praksama naših umetnika niti u idejama kritičara i istoričara umetnosti. Ne bi trebalo pothranjivati mišljenje da se navodna originalnost u umetnosti ili, pak, u kritici može postići ostajući po strani globalnih procesa koji mogu da važe za određeni duh epohe u mnogim kulturnim sredinama. Što se tiče osnovnih ideja Bonita Olive sa Bijenala 1993. godine - transnacionalnost, multikulturalnost, multimedijalnost - možda zaista nisu sasvim nove (jer su to, zapravo, temeljne ideje umetnosti i posebno istorijskih avangardi), ali to su, bez sumnje, ideje za koje se i danas uvek iznova redi zauzimati, jer su to naprosto osobine koje se nalaze u prirodi umetnosti. Predloživši takav okvir ideja za Bijenale 1993. godine Bonito Oliva nije uradio ništa drugo nego upravo ono što mu je bila uloga i kao direktora Bijenala i kao kritičara: učiniti sve što je u delokrugu tih funkcija u interesu promocije i afirmacije umetnosti. Ako ga je to izbacilo na vrh nema u tome ničeg lošeg, naprotiv, zašto da i u kritici ne važi pravilo javnog iznošenja, čak i borbe ideja, stavova i koncepcija. Elementarni stručni i profesionalni poziv i zadatak kritike je da koncipira i organizuje velike smotre, da bude ono što se legitimno naziva kritika u praksi i kritika na delu. Art magazin: U jednom intervju Ilije Šoškića, jugoslovenskog umetnika koji je odbio da bude transavangardista, moglo se saznati mnogo o tome kako je sve to nastajalo. Jedan od suštinskih dogovornih (ili ugovornih) zahteva bio je bespogovorna poslušnost kritičaru/istoričaru. Ne postaje li umetnik u takvim projektima tek potrošno sredstvo koje je u funkciji samo dok igra kako drugi sviraju? Ješa DENEGRI: Ilija Šoškić nije odbio nego naprosto nije mogao da bude transavangardista jer ne radi takvu vrstu umetnosti, ne pripada tom generacijskom krugu, jednom rečju nema nikakve duhovne, idejne i umetničke veze sa fenomenom transavangarde. Šoškić je značajan umetnik čiji je ugled zasluženo visok zahvaljujući, između ostalog, činjenici da je bio u krugu umetnika okupljenih oko vrlo prestižnih galerija kao što su L'Attico i Diacono, da je o njemu, između ostalih, pisao i podržavao ga Bonito Oliva itd. Šoškić je, dakle, bio vrlo dobro uključen u sistem umetnosti u Rimu kada je tamo delovao, a to znači da je funkcionisao u sistemu kojega čine, svako sa svojim nezamenljivim ulogama, umetnik - galerija - kritika - kolekcija (javna ili privatna). Mirno i izvan te mreže danas umetnik i umetnost naprosto ne mogu da funkcionišu (to bi bilo kao da se od nekog dobrog fudbalera traži da igra na poljančetu, a ne u što je moguće boljem klubu). U toj mreži kritika i kritičari imaju svoje mesto, ali treba jednom za svagda razbiti famu da kritika navodno izmišlja pravce i ustoličuje umetnike po nekoj svojoj volji. Temelj svega u ovoj sprezi, naravno, uvek su umetnici, osnova svega je umetnost. Što se, pak, tiče transavangarde, bio je to zaista veoma dobro usklađen odnos između izvrsnih umetnika, inteligentne i dalekovide kritike, kao i finansijski jakih galerija koje su te umetnike podržale. To jeste bila jedna sjajno vođena promotivna operacija, ali to je sasvim legitimno u svetu današnje umetnosti, pre svega u korist same umetnosti i u korist umetnika. Taman posla da se za umetnika poput jednog Cucchija ili Clementea može reći da su potrošno sedstvo ili neko ko je u funkciji da igra kako drugi sviraju. Ali ne samo oni, ni jedan dobar umetnik to nije niti se tako ponaša. |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Iz kalendara art događaja |
|---|
|
10.03.2020 - 31.05.2020 | 19.00
Otisak vremena - 70 godina Grafičkog kolektiva 27.04.2020 - 30.05.2020 | 19.00 Miroslav Živković - Slke 13.05.2020 - 30.05.2020 | 11.00 Jovana Đorđević - Izložba doktorskog umetničkog projekta 14.05.2020 - 04.06.2020 | 12.00 Dušan Marković - Slike i skulpture 18.05.2020 - 01.06.2020 | 08.00 Sanja Sremac - Skulpture |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| IK Prometej preporučuje | ||
|---|---|---|
|
||
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Andrej Tišma | ||
|---|---|---|
|
||
|
NOVI SAD. Treća Noć muzeja u Novom Sadu održaće se na 40 lokacija u gradu i na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će, za samo osam sati, biti predstavljeno više od 60 različitih sadržaja. Ovogodišnji program pripremile su…
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Poznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
|
Comments