CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 26
Digatal Art 01
Digital Art 09
Terra 17
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2011

Jerko Denegri - Razgovarao Luka Salapura Štampaj E-pošta
(20 glasanja)
ImagePredstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o savremenoj umetnosti itd.) predstavlja jedan ozbiljan i autoritativan opus koji govori sam po sebi o ličnosti ovog teoretičara i našeg sagovornika. Ono što je potrebno napomenuti na samom početku ovog razgovora jeste da je centralna tema, koja je bila povod i oko koje se vodio razgovor, "Ima li kritičar moć?"

Image

Art magazin: Šta kao šef katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu mislite o situacijama u kojima se likovni kritičar ili istoričar umetnosti stavlja iznad umetničkog dela ili čak umetnosti?

Ješa DENEGRI: Čak i da postoji neki kritičar ili istoričar umetnosti koji bi želeo da se, kako vi kažete, stavlja iznad umetničkog dela ili čak umetnosti, to bi bilo, naprosto, nemoguće i nezamislivo. Kritika i istorija umetnosti (zar nam sam pojam istorija ne govori dovoljno) uvek dolaze i jedino mogu da dođu posle nego što je neka umetnička pojava nastala. Drugo je pak pitanje to što kritika i istorija umetnosti svoja istraživanja i tumačenja umetničkih pojava mogu da obavljaju na mnoštvo različitih načina, postupaka, metoda i ciljeva.

Ne treba, dakle, da bude sporno da i kritika i istorija umetnosti imaju sopstvene disciplinarne specifičnosti, svoje stručne instrumente delovanja (kao što to ima i svaka druga oblast iz sveta duhovnih i humanističkih disciplina). No, kritika i istorija umetnosti to uvek obavljaju ne iznad nego uvek i jedino na iskustvima umetničkih praksi, uz nužno proširenje svojih horizonata saznanjima iz drugih oblasti znanja (filozofije, sociologije, psihologije…) koja radu kritičara i istoričara umetnosti sasvim legitimno mogu da stoje na raspolaganju.

Art magazin: Ipak, počev od prvog Jugoslovenskog likovnog bijenala mladih, održanog u Vršcu 1994. godine, jedna grupa likovnih kritičara i istoričara umetnosti protežira u Jugoslaviji tezu Heinricha Klotza, nemačkog istoričara umetnosti, o moderni posle postmoderne. Koliko je to realna situacija u svetu umetnosti?

Ješa DENEGRI: Termin moderna posle postmoderne ima drugačije poreklo od onog koje pominjete. Nalazimo ga kod Tomaža Brejca još 1988. godine (Klotz je svoju knjigu napisao 1994, a njegov tome bliski termin glasi Druga moderna). Oba ova termina, a postoje i slični i srodni, govore o tome da su konkretne umetničke prakse (jer se oba kritičara pozivaju na konkretne primere, pominju konkretna imena) iznele na videlo izvesne karakteristične forme, postupke ili ideje moderne/modernizma za koje nalaze da su opet u opticaju u umetnosti kasnih osamdesetih i početka devedesetih godina. Tome srodne pojave - naravno, ispoljene na samosvojne načne – javile su se u isto vreme i na sadašnjoj jugoslovenskoj umetničkoj sceni. Dakle, sasvim određeni odgovor na vaše pitanje bio bi: simptomi i manifestacije koje se vode pod terminima moderna posle postmoderne ili druga moderna realne su (iako, naravno, ne i jedine) relevantne situacije u svetu današnje i ovdašnje (jugoslovenske, srpske, vojvođanske..) umetničke scene.

Art magazin: Da li je moguće da iza pomenute teze H. Klotza stoji pokušaj da se kod nas protežira, u nedostatku originalnosti, kritičarsko-istoričarski projekat sličan projektu Achilla Bonita Olive, italijanskog kitičara umetnosti i bivšeg direktora venecijanskog Bijenala, koji u svojoj suštini ne donosi ništa novo, ali izacuje na vrh pojedine kritičare i istoričare umetnosti?

Ješa DENEGRI: Na ponešto od ovog pitanja mislim da je odgovoreno povodom prethodnog. No, u svakom slučaju nalazim da je povoljno i korisno za našu umetnost da (i ako) za nju mogu da važe kritičke i teorijske postavke koje su svojstvene svetskoj umetnosti ili, pak, onoj iz značajnih umetničkih sredina iz kojih proizilaze Klotz i Bonito Oliva. To, naravno, nipošto ne predstavlja nedostatak originalnosti ni u praksama naših umetnika niti u idejama kritičara i istoričara umetnosti. Ne bi trebalo pothranjivati mišljenje da se navodna originalnost u umetnosti ili, pak, u kritici može postići ostajući po strani globalnih procesa koji mogu da važe za određeni duh epohe u mnogim kulturnim sredinama.

Što se tiče osnovnih ideja Bonita Olive sa Bijenala 1993. godine - transnacionalnost, multikulturalnost, multimedijalnost - možda zaista nisu sasvim nove (jer su to, zapravo, temeljne ideje umetnosti i posebno istorijskih avangardi), ali to su, bez sumnje, ideje za koje se i danas uvek iznova redi zauzimati, jer su to naprosto osobine koje se nalaze u prirodi umetnosti. Predloživši takav okvir ideja za Bijenale 1993. godine Bonito Oliva nije uradio ništa drugo nego upravo ono što mu je bila uloga i kao direktora Bijenala i kao kritičara: učiniti sve što je u delokrugu tih funkcija u interesu promocije i afirmacije umetnosti. Ako ga je to izbacilo na vrh nema u tome ničeg lošeg, naprotiv, zašto da i u kritici ne važi pravilo javnog iznošenja, čak i borbe ideja, stavova i koncepcija. Elementarni stručni i profesionalni poziv i zadatak kritike je da koncipira i organizuje velike smotre, da bude ono što se legitimno naziva kritika u praksi i kritika na delu.

Art magazin: U jednom intervju Ilije Šoškića, jugoslovenskog umetnika koji je odbio da bude transavangardista, moglo se saznati mnogo o tome kako je sve to nastajalo. Jedan od suštinskih dogovornih (ili ugovornih) zahteva bio je bespogovorna poslušnost kritičaru/istoričaru. Ne postaje li umetnik u takvim projektima tek potrošno sredstvo koje je u funkciji samo dok igra kako drugi sviraju?

Ješa DENEGRI: Ilija Šoškić nije odbio nego naprosto nije mogao da bude transavangardista jer ne radi takvu vrstu umetnosti, ne pripada tom generacijskom krugu, jednom rečju nema nikakve duhovne, idejne i umetničke veze sa fenomenom transavangarde. Šoškić je značajan umetnik čiji je ugled zasluženo visok zahvaljujući, između ostalog, činjenici da je bio u krugu umetnika okupljenih oko vrlo prestižnih galerija kao što su L'Attico i Diacono, da je o njemu, između ostalih, pisao i podržavao ga Bonito Oliva itd. Šoškić je, dakle, bio vrlo dobro uključen u sistem umetnosti u Rimu kada je tamo delovao, a to znači da je funkcionisao u sistemu kojega čine, svako sa svojim nezamenljivim ulogama, umetnik - galerija - kritika - kolekcija (javna ili privatna). Mirno i izvan te mreže danas umetnik i umetnost naprosto ne mogu da funkcionišu (to bi bilo kao da se od nekog dobrog fudbalera traži da igra na poljančetu, a ne u što je moguće boljem klubu).

U toj mreži kritika i kritičari imaju svoje mesto, ali treba jednom za svagda razbiti famu da kritika navodno izmišlja pravce i ustoličuje umetnike po nekoj svojoj volji. Temelj svega u ovoj sprezi, naravno, uvek su umetnici, osnova svega je umetnost. Što se, pak, tiče transavangarde, bio je to zaista veoma dobro usklađen odnos između izvrsnih umetnika, inteligentne i dalekovide kritike, kao i finansijski jakih galerija koje su te umetnike podržale. To jeste bila jedna sjajno vođena promotivna operacija, ali to je sasvim legitimno u svetu današnje umetnosti, pre svega u korist same umetnosti i u korist umetnika. Taman posla da se za umetnika poput jednog Cucchija ili Clementea može reći da su potrošno sedstvo ili neko ko je u funkciji da igra kako drugi sviraju. Ali ne samo oni, ni jedan dobar umetnik to nije niti se tako ponaša.


 

Comments 

 
+3 # Vesna 2011-08-22 06:41
Zbog ovakvih Sorosovih kriticara, srpska umetnost je sada u blatu...
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Vesna 2011-08-22 06:41
Ne objavljujete komentare koje vam ne odgovaraju?
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Artmagazin 2011-08-22 06:47
Objavljujemo svaki komentar koji zadovoljava osnovna pravila normalne komunikacije i kritike ali ne sedimo za računarom po ceo dan pa je vaš čekao da prođe vikend.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+2 # Draguna 2011-10-12 18:41
Neverovatno je da se zaboravlja da vi koji radite u ovim novinama i na ovom sajtu živite od čitalaca. Divno je ako imate komentare čitalaca. A vidim ovde imada samo jednu osobu i nju NE POŠTUJETE, zapravo kao poštujete, A ONDA U LISTU IZ KULTURE NE napišete pravilno zamenicu "vaš", TREBALO JE Vaš, znači veliko slovo. Naizgled sitnica ali nije, a i ceo ton odgovora koji se oseća, iako ste sve kao lepo odgovorili, ipak nekulturan, otud i ono MALO SLOVO, UMESTO velikog, kako je ispravno i kako bi trebalo da ima poštovanja čak i da pravopisno pravilo ne znate. Vi osobu ne poznajete prema tome, veliko slovo. SVAKO DOBRO i pozdrav od osobe koja je završila FLU u Beogradu, tako što je direktno, posle prijemnog, upisala fakultet na budžetu.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+3 # Luka Salapura 2012-06-15 20:59
Opcija "vas", "vaše" i slično piše se velikim slovima, a ne mora, samo u slučaju specijanog obraćanja u savremenom srpskom jeziku. Inače, ne pripada srpskom pravopisu. Prihvaćeno veliko slovo je iz anglosaksonskog sistema obraćanja. U suštini, a tako naznačeno, predstavlja udvoričko obraćanje.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+6 # Pero 2012-06-15 19:47
Po običaju, vrlo iskusno puštanje magle... Sa namerom, naravno, da se i dalje ostane glavni arbitar u definisnju modernog i postmodrnog. U suštini, sterilan i demagoški razgovor.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Iz kalendara art događaja
26.03.2017 - 01.11.2017 | 13.00
Olja Ivanjicki - Slike, skulpture, moda, arhitektura...
01.09.2017 - 23.10.2017 | 20.00
Selman Trtovac i Vladimir Frelih - Zajednička izložba
07.09.2017 - 20.10.2017 | 19.00
Grejson Peri - Tapiserije, printovi, dokumentari filmovi
07.09.2017 - 05.11.2017 | 20.00
Petar Lubarda - Slike
20.09.2017 - 20.10.2017 | 19.00
Sedam umetnika: paralele slikarstva i tapiserije

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 7. do 18. decembra 2016. slike Marine...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
SPLIT. Izložba "Apsolutno sada: smrt, konfuzija, rasprodaja" u Galeriji umetnina u ...
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 12. decembra 2016. do 19. januara 2017....
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Muzej železnice, Beograd. 20. maj - 5. jun 2013.
Ova izložba je stalna manifestacija na...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar 2005.
Najmanje je važno da...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Maj 2007.
Mandićevo shvatanje sveta odredjeno je...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageKako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom