CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2012
Digital Art 03
Digital Art 09
Noć muzeja 2009
Digital Art 04
Terra 26
Terra 25

Sponzor rubrike
Jerko Denegri - Razgovarao Luka Salapura Štampaj E-pošta
(20 glasanja)

Art magazin: Činjenica je da mnogi mlađi umetnici koji su uključeni ili žele da budu uključeni u takve projekte napuštaju svoju ličnu prepoznatljivost zarad uspeha preko noći. Može li se, u takvom okruženju, očekivati bilo kakav ozbiljan i objektivan uspeh takvog projekta?

Ješa DENEGRI: Makar za one mlade umetnike koje poznajem i čiji rad pratim apsolutno nije tačno da, navodno, napuštaju svoju ličnu prepoznatljivost zarad uspeha preko noći. Uzmite samo primer Mirjane Đorđević i Ivana Ilića koji su posle završenih studija u Beogradu, po veoma skupu cenu sopstvenog izdržavanja, otišli na nastavak studija u Dizeldorf, kod najboljih profesora (Mirjana kod Rinkea, Ivan kod Kounellisa). Ima, naravno, još niz mladih umetnika koji maksimalno odgovorno pristupaju svom obrazovanju i svom poslu.

Ne sumnjam da, na žalost, postoje i oni koji se komercijalizuju, koji vrše razne kompromise, ali svako u životu - pa tako i mlad umetnik - bira neki svoj put, pravi neki svoj izbor. Biti danas umetnik u našoj sredini, a mislim da je tako posvuda u svetu, izuzetno je teško, nema tu uspeha preko noći. Uspeh se za svakog umetnika, pa tako i za mladog, sastoji u stalnom razvoju sopstvenog rada, a šanse da se taj uspeh vidi, ispolji i nađe pozitivne odjeke u javnosti uprkos svih teškoća postoje. Danas talentovan i mlad umetnik - ponavljam, u teškim prilikama naše sredine - ipak ima načine i mogućnosti da se, ne ulazeći u pojedinčane slučajeve, kontinuirano bavi životnim pozivom za koji se opredelio.

Art magazin: Moć pojedinih kritičara jeste velika, kroz medije i galerijsko poslovanje. Veliki uspeh ili popuni nestanak sa velike likovne scene jednog umetnika podosta je vezan za kritiku. Smatrate li da je svest o odgovornosti kod naših kritičara odgovarajuća?

Ješa DENEGRI: Kritika, barem ja tako shvatam, zahteva svakodnevni rad na neprekidnom sopstvenom obrazovanju, sve u cilju što temeljitijeg upoznavanja s mnogobrojnim fenomenima i poblemima savremene umetnosti. Pisanje o toj umetnosti težak je posao, organizovanje autorskih izložbi kritičara još teži. Kritičar ne treba da teži za tim da poseduje neku moć, uostalom područje umetnosti po prirodi je takvo da se tu moć ne postiže, tu nikaka moć ne pomaže. Kritičar može, kao i svako drugi u javnom žvotu, da za svoj rad stekne nekakav ugled, da za svoje poglede na umetnost pridobije poverenje umetnika i svojih kolega. Za niz mojih kolega, čiji rad pratim (a ako smem da to kažem i za sebe) tvrdim da se svojim poslom bave odgovorno, a od njihovog (našeg) posla kao kritičara presudno ne zavisi uspeh ili potpuni nestanak nekog umetnika sa likovne scene.

Art magazin: Kako tumačite to da je kritika već na samom početku devedesetih, dakle pre nego što su se ispoljile osobine umetnosti ove decenije, prejudicirala pa čak i nametala pravce kretanja te umetnosti?

Ješa DENEGRI: Tumačim možda time što su se simptomi izvesnih umetničkih raspoloženja koja će iti prepoznata kao karakteristična za devedesete javljaju pre ovog kalendarskog datuma: jer, još od sredine a sigurno krajem osamdesetih zapažaju se otkloni od ranih i tipičnih postmodernističkih postavki, u smeru kretanja ka obnovama pojedinih modernističkih i ispoljavanjima neomodernističkih pozicija. Ako pak mislite na izložbu Rane devedesete: jugoslovenska scena, ona je održana u Novom Sadu avgusta 1993, dakle u već dovoljno odmaklim devedesetim, kada su se sasvim jasno razabirale konture umetničkih pojava koje će ostati i do danas svojstvene za umetnost početka i sve do sredine tekuće decenije. To su obnova forme u novoj skulpturi, u apstraktnom slikarstvu (projekat Mondrian) i u tehno instalacijama, kao i obnova naracije u jednoj drastičnoj figuraciji (par Autonomisti) čije su se priče direktno ili indirektno odnosile na psihoze ovog kriznog vremena.

Nije se, dakle, radilo o tome da se na domaćoj umetničkoj sceni bilo šta prejudicira a pogovtovo nešto nametne, nego, naprotiv, da se pravovremeno konstatuju pojave na terenu konkretnih umetničkih praksi, naročito onih u tek tada stasaloj mladoj generaciji. Bilo je, naime, u tom trenutku svakako vrlo potrebno da se što pre uoče osobine i nosioci svežih i aktivnih umetničkih zbivanja, podsticajnih i pozitivnih u tom teškom i tragičnom dobu, pre svega zato jer je upravo umetnost (naravno samo za one koji su se njime bavili ili su je iz bliza pratili) tada možda više od ostalog mogla da ponudi snagu preživljavanja, energiju opstanka. Umetnost koja je nastajala u ranim devedesetim ostaće, verujem, zaslužna između ostalog po tome što se upravo usredsređenjem na umetnost kao takvu - na relativno širokom planu izažajnih jezika koje smo pominjali - (od)branila od zapadanja u različite izvanumetničke izazove koji su, nažalost, bili itekako zahvatili glavninu ovdašnje umetničke scene, a naročito se to ispoljilo u nizu izložbi u vodećim muzejskim institucijama na toj sceni. Otuda su pomenute umetničke pjave, ne kao neki pravci ili tendencije nego kao individualni činovi onih mladih ljudi koji su iznad svega verovali u svoj poziv umetnika zavredili ažurnu podršku kritike koja je opet sa svoje strane mogla da u toj umetnosti nađe uporište i ohrabrenje za sopstveno delovanje.

Art magazin: Kakve je posledice proizvelo sužavanje prostora naše umetničke scene, kako je bilo moguće u takvoj situaciji delovati i opstati, najzad kako će biti moguće tu situaciju prevazići?

Ješa DENEGRI: Sužavanje prostora umetničke scene, o čemu govorite, naravno nije slučajno: ono je činjenica koja proizilazi iz svima dobro poznatih političkih događaja početkom devedesetih. Činjenica je, naime, da od tih godina ovde počinje novo odbrojavanje poitičke istorije (treća Jugoslavija), a posledica toga je da – hteli ili ne – počinje i odbrojavanje jednog novog poglavlja ovdašnje istorije moderne umetnosti. Novonastala situacija je pored ostalog specifična po tome što su prilike na domaćoj umetničkoj sceni znatno izmenjene u odnosu na prethodni period (osamdesete). Sadašnja umetnička scena u Jugoslaviji/Srbiji/Vojvodini našla se, upravo od početka devedesetih, u izolaciji od okolnih (svetskih, evropskih, ranijih jugoslovenskih) zbivanja, taj za umetnike neželjeni prekid komunikacija i kontakata sa drugim sredinama uslovio je da već i ovako sužena umetnička scena bude prinuđena da se obnavlja iz ztečenih sopstvenih zliha znanja, potencijala, energija.

Ta nametnuta autarhija nekim je umetničkim krugovima (mladim kozmopolitski obrazovanim i usmerenim pojedincima) vrlo teško pala, nekim drugim krugovima je pak veoma pogodovala. Ali uprkos svemu svedoci smo da je upravo zahvaljujući prvom od ovih krugova ovdašnja umetnost vrlo uporo istrajavala, čak intenzivno se razvijala, otuda možda nije preterano reći da su i u ovom vremenu ostvarene vrednosti koje nisu ispod onih iz nekih prethodnih znatno povoljnijih prilika. Zato je kritika takve umetničke pojave trebala da podrži, da pomogne njihovom ispoljenju i da pokuša da protumači njihova značenja. Nadajmo se da već uskoro dolazi trenutak kada će ovdašnja umetnost izići iz te opasne autarhične situacije i opet se naći u komunikaciji i odmeravanju sa srodnim pojavama u drugim sredinama. No da bi se to desilo moraće da se prevaziđe ovo neželjeno sužavanje ako ne fizičkog onda duhovnog prostora sadašnje domaće umetničke scene. A za procese koji će uslediti trebalo bi pavovremeno obaviti organizacione pripreme, iznova osposobiti institucije koe bi integraciju savremene jugoslovenske umetnosti u šire kontekste mogle da obave na profesionalan i stručno kompetentan način.


 

Comments 

 
+3 # Vesna 2011-08-22 06:41
Zbog ovakvih Sorosovih kriticara, srpska umetnost je sada u blatu...
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Vesna 2011-08-22 06:41
Ne objavljujete komentare koje vam ne odgovaraju?
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Artmagazin 2011-08-22 06:47
Objavljujemo svaki komentar koji zadovoljava osnovna pravila normalne komunikacije i kritike ali ne sedimo za računarom po ceo dan pa je vaš čekao da prođe vikend.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+2 # Draguna 2011-10-12 18:41
Neverovatno je da se zaboravlja da vi koji radite u ovim novinama i na ovom sajtu živite od čitalaca. Divno je ako imate komentare čitalaca. A vidim ovde imada samo jednu osobu i nju NE POŠTUJETE, zapravo kao poštujete, A ONDA U LISTU IZ KULTURE NE napišete pravilno zamenicu "vaš", TREBALO JE Vaš, znači veliko slovo. Naizgled sitnica ali nije, a i ceo ton odgovora koji se oseća, iako ste sve kao lepo odgovorili, ipak nekulturan, otud i ono MALO SLOVO, UMESTO velikog, kako je ispravno i kako bi trebalo da ima poštovanja čak i da pravopisno pravilo ne znate. Vi osobu ne poznajete prema tome, veliko slovo. SVAKO DOBRO i pozdrav od osobe koja je završila FLU u Beogradu, tako što je direktno, posle prijemnog, upisala fakultet na budžetu.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+3 # Luka Salapura 2012-06-15 20:59
Opcija "vas", "vaše" i slično piše se velikim slovima, a ne mora, samo u slučaju specijanog obraćanja u savremenom srpskom jeziku. Inače, ne pripada srpskom pravopisu. Prihvaćeno veliko slovo je iz anglosaksonskog sistema obraćanja. U suštini, a tako naznačeno, predstavlja udvoričko obraćanje.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+6 # Pero 2012-06-15 19:47
Po običaju, vrlo iskusno puštanje magle... Sa namerom, naravno, da se i dalje ostane glavni arbitar u definisnju modernog i postmodrnog. U suštini, sterilan i demagoški razgovor.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Iz kalendara art događaja
03.09.2018 - 24.09.2018 | 19.00
Simonida Filipova Kitanovska - Akvareli
06.09.2018 - 24.09.2018 | 19.00
Milorad Panić - Pangea
06.09.2018 - 22.09.2018 | 19.00
Jelena Šimić Popović - Slike i crteži
06.09.2018 - 30.09.2018 | 20.00
Doplgenger - Kroz noć bez zvezda, tamnu i gustu kao mastilo
07.09.2018 - 28.09.2018 | 18.30
Miona Marta Marković - Slike

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
NOVI SAD. Međunarodni festival video umetnosti "Beng" organizuje se u Barseloni, ...
GORNJI MILANOVAC. Bijenale se održava od 21. aprila do 30. juna 2018. Na 14. Međunarodnom...
ČAČAK. Umetnička galerija "Nadežda Petrović" predstavlja od 13. februara do 16. marta...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. septembar 2010.
Imenovanjem svojih radova kao...
Narodni muzej, Zrenjanin. 23. jun - 23. jul 2009.
Martin Jonas (1924 - 1996) je jedan...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. 18. februar - 6. mart 2009.
Nevena Popović...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Januar - februar 2001.
Raspravljati o...
MP_art café galerija, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Izložbu sam koncipirao...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2004...
Mali likovni salon, Novi Sad. Decembar 2005.
Slučaj da tri autorke izlažu zajedno nije...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageLikovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sande i Gorana Vuletića, umetnika iz Niša. Korice časopisa i kolori na početku  rubrika proze i teorije i kritike ilustrovane su slikama Gorana Vuletića, a kolori rubrika…
Intervjui
  • ImageJedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava šest decenija postojanja, je i grafički dizajner Branislav Dobanovački, umetnik koji je, sa još nekoliko kolega, među onima koji su na Tvrđavu doneli "nove medije". U…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom