CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 05
Digital Art 02
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2012
Digital Art 07
Digital Art 09

Sponzor rubrike
Jerko Denegri - Razgovarao Luka Salapura Štampaj E-pošta
(20 glasanja)

Art magazin: Ne čini li Vam se da zalaganje za obnovu postulata moderne, predstavljajući reakciju na prethodnu pojavu postmoderne i svodeći se samo na vraćanje formalnih principa, predstavlja zapravo jedan retrogradni proces?

Ješa DENEGRI: U naše prethodnom razgovoru u Dnevniku bio je pomenut tekst Tomaža Brejca Modernizam posle postmodernizma? iz 1988. Ako mi prostor dopusti podsetio bih čitaoce na poduži uvodni pasus iz tog uticajnog spisa: "Kako god da je na početku izgledalo da će postmodernizam iskaliti svoj gnev, da će se svetiti ili zabraniti određene segmente modernizma i njihovu primenu, nije ga mogao ukinuti. Načeo ga je na nekoliko ključnih tačaka: etičku poruku istorije umetnosti je pervertirao u potrošnu robu, a reduktivna, tautološka upotreba umetničkih medija je bila prenesena u pripovedne, hibridne načine izražavanja, u alegorijski diskurs.

Postmodernizam je iz modernizma dekonstruisao saopšteni idealitet forme, ali je nije mogao definitivno uništiti - pre upravo suprotno, izgleda da se uz istovremeno ispražnjenje energije slikarstva nove slike i kraja retrograizma stepenuju formalne pozornosti, ponovo vrednovanje jezičkih modela i nosećih kvaliteta moderističkog formalizma. Ta pozornost (koja nipošto ne znači vraćanje) počinje da pravi razliku između produkcije slika masovnih opštila i temeljnih ontoloških pitanja same umetnosti. A secište tog problema tada nije alegorijski dskurs nego problem forme, koji se kao hronipna i latentna bolest za neke, i kao neophodni lek za druge, vraća u život umetnosti svakih nekoliko godina. A u poslednje vreme u posebno obavezujućem obliku, jer ta pojava doživljava svoju praktičnu i teorijsku reviziju."

Zalaganje za obnovu nekih ideala modernizma proizilazi upravo iz jednog od simptoma na koji je ukazao Brejc: naime otuda da etička poruka istorije umetnosti ne bi pervertirala u potrošnu robu. U tome, naravno, ne bi bilo krivice teorijski zasnovanih postulata postmoderne, ali bilo bi onih njihovih sekundarnih izvođenja koja su uživajući u igrama simulacija možda i nesvesno doprinosile sveopštem relativisanju kriterijuma a time su i savremenog umetnika ponekad lišavale njegove potrebe za obavezom samorefleksije, oblikovnom temeljitošću, saznanjem o konsekvencama sopstvenih umetničkih izjašnjenja. Zbog svega toga mi se činilo da upravo u jednom tako teškom dobu kao što je bilo ono najmanje pet poslednjih godina unatrag trebalo bi ponovo podsetiti da j ideja moderne kod jednog od najlucidnijih tumača njene istorije bila poistovećivanje sa idejom projekta (otuda naziv časopisa koji odnedavno izlazi u Novom Sadu nije slučajan, kao što nije slučajno ni to da je u uvodnom tekstu u prvom broju tog časopisa bilo odato poštovanje ličnosti i shvatanjima Aragona). Pobrinuo sam se da se upravo u vreme najteže krize, 1991. prevede i objavi spis Moderni projekat umetnosti, kritička oporuka Aragonovog duhovnog srodnika Filiberta Menne (čija je knjiga Proticanje estetskog društva iz 1968. takođe bila podsticajna za istorijski trenutak u kome je nastala).

Sve to navodim zato jer želim da kažem da zalaganje za ideale moderne u ukupnoj atmosferi ranih devedesetih nipošto nije samo vraćanje formalnih principa, niti je naprosto reakcija na neku pojavu - otuda, naravno, nije ni retrogradni proces - nego je aktuelna i nasušna potreba da se u nedavnim kriznim prilikama savremenoj umetnosti i govoru/pisanju o umetnosti (a to znači teoriji i kritici) iznova prida odgovornost i ozbiljnost kakvu su sve te delatnosti imale u nekim prethodnim isto tako kriznim vremenima koja su uprokos tome urodila značajnim problemskim doprinosima u istoriji umetnosti XX veka.

Art magazin: Budući da živimo u medijskoj civilizaciji, da li učestalo prisustvo i uticaj u medijima može da dovede do zloupotrebe medija od strane kritike i kakva je uopšte uloga i moć kritike u medijskoj promociji savremene umetnosti?

Ješa DENEGRI: Slažem se, naravno, s Vama da živimo u medijskoj civilizaciji, a to - pored svega ostalog - mže da ima i zaista ima za posledicu da onaj ko je prisutan u medijima poseduje uticaj koji (zlo)upotrebom medija uspeva da ostvari. Kako je tao nešto moglo dai zgleda u području ovdašnje (uslovno rečeno) likovne kritike, brojni gledaoci TV medija imalu su prilike da vide u emisijama izbora najboljeg jugoslovenskog slikara pri kraju XX veka. Ako mislite i tvrdite da takva (ponavljam uslovno rečeno) kritika ima nezasluženu i neopravdanu moć nad umetnošću i umetnicima koje se usuđuje da rangira kao da su takmaci u nekom hipodromu od 1 do 15, onda se s Vama apsolutno slažem.

Ali nadam se da ćemo se složiti i u tome da je ovde posredi način ophođenja s umetnošću koja sa kritikom nije u srodstvu, nego je to baš ono što je Brejc u prethodno navedenom citatu nazvao pervertiranjem etičke poruke istorije umetnosti u potrošnu robu. Kritika kakvu ja nastojim da primenjujem kloni se svake masmedijske promotivnosti i namerno želi da ostane ograničena uglavnom na ekskluzivne stručne tribine kao što su donedavno časopis Moment i odnedavno Projekat, na kulturna glasila kao što je Košava ili kao što su izrazito malotiražni katalozi pojedinih izložbi. Naravno da i takva kritika sme da se nada da se i njen glas ponegde čuje, da dopire do javnosti koja na poverenju prema takvoj kritici ceni umetnost i umetnika o kojima takva govori, ali - ponavljam još jednom - taj glas nije glas moći nego je glas stručnog dijaloga i diskusije o pitanjima koja se odnose na bezbrojne pojave i prakse savremene umetnosti.

 

Comments 

 
+3 # Vesna 2011-08-22 06:41
Zbog ovakvih Sorosovih kriticara, srpska umetnost je sada u blatu...
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Vesna 2011-08-22 06:41
Ne objavljujete komentare koje vam ne odgovaraju?
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Artmagazin 2011-08-22 06:47
Objavljujemo svaki komentar koji zadovoljava osnovna pravila normalne komunikacije i kritike ali ne sedimo za računarom po ceo dan pa je vaš čekao da prođe vikend.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+2 # Draguna 2011-10-12 18:41
Neverovatno je da se zaboravlja da vi koji radite u ovim novinama i na ovom sajtu živite od čitalaca. Divno je ako imate komentare čitalaca. A vidim ovde imada samo jednu osobu i nju NE POŠTUJETE, zapravo kao poštujete, A ONDA U LISTU IZ KULTURE NE napišete pravilno zamenicu "vaš", TREBALO JE Vaš, znači veliko slovo. Naizgled sitnica ali nije, a i ceo ton odgovora koji se oseća, iako ste sve kao lepo odgovorili, ipak nekulturan, otud i ono MALO SLOVO, UMESTO velikog, kako je ispravno i kako bi trebalo da ima poštovanja čak i da pravopisno pravilo ne znate. Vi osobu ne poznajete prema tome, veliko slovo. SVAKO DOBRO i pozdrav od osobe koja je završila FLU u Beogradu, tako što je direktno, posle prijemnog, upisala fakultet na budžetu.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+3 # Luka Salapura 2012-06-15 20:59
Opcija "vas", "vaše" i slično piše se velikim slovima, a ne mora, samo u slučaju specijanog obraćanja u savremenom srpskom jeziku. Inače, ne pripada srpskom pravopisu. Prihvaćeno veliko slovo je iz anglosaksonskog sistema obraćanja. U suštini, a tako naznačeno, predstavlja udvoričko obraćanje.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+6 # Pero 2012-06-15 19:47
Po običaju, vrlo iskusno puštanje magle... Sa namerom, naravno, da se i dalje ostane glavni arbitar u definisnju modernog i postmodrnog. U suštini, sterilan i demagoški razgovor.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Iz kalendara art događaja
28.09.2018 - 06.01.2019 | 20.00
Percepcije: Žena po meri društva - Grupna izložba
11.10.2018 - 22.11.2018 | 19.00
Uroš Đurić - Slike, fotografije i video radovi
12.10.2018 - 24.12.2018 | 19.00
Ilija Šoškić - Retrospektiva
13.10.2018 - 24.12.2018 | 19.00
Ilija Šoškić - Retrospektiva
18.10.2018 - 18.11.2018 | 19.00
Ivica Kovačić Štifla i Predrag Kovačić - Slike

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstavlja od 16. novembra do 24. decembra 2017. izložbu...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 17. novembra 2017. do 18. februara 2018. ...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
U tokove savremene...
Mali salon Narodnog muzeja, Zrenjain. 7 - 17. novembar 2011.
U Malom salonu Narodnog...
Dragan Jankov, Tadija Jančić i Danijel Babić. Galerija SANU (Platoneum), Novi Sad. 17. novembar...
Savremena galerija, Zrenjanin. 30. jul - 8. avgust 2008.
Majstor crteža kakav...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Naslutivši, u jednom...
Galerija SANU, Novi Sad. 12 - 28. jun 2008, MP_art café galerija 12 - 25. jun...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar 2005.
Najmanje je važno da...
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageOkrugli sto Gradovi knjižare, Književni portret Dobroslava Smiljanića, dobitnika pesničke nagrade Branko Miljković za 2006. godinu i nova književnost u jesen čine sadržaj ove sveske koja nosi broj skromnog jubileja. Zanimljiva su dva akcenta u ovom…
Intervjui
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom