CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 09
Noć muzeja 2014
Terra 18
Digital Art 02
Noć muzeja 2011
Digital Art 03
Terra 28

Sponzor rubrike
Jerko Denegri - Razgovarao Luka Salapura Štampaj E-pošta
(20 glasanja)

Art magazin: Ne čini li Vam se da zalaganje za obnovu postulata moderne, predstavljajući reakciju na prethodnu pojavu postmoderne i svodeći se samo na vraćanje formalnih principa, predstavlja zapravo jedan retrogradni proces?

Ješa DENEGRI: U naše prethodnom razgovoru u Dnevniku bio je pomenut tekst Tomaža Brejca Modernizam posle postmodernizma? iz 1988. Ako mi prostor dopusti podsetio bih čitaoce na poduži uvodni pasus iz tog uticajnog spisa: "Kako god da je na početku izgledalo da će postmodernizam iskaliti svoj gnev, da će se svetiti ili zabraniti određene segmente modernizma i njihovu primenu, nije ga mogao ukinuti. Načeo ga je na nekoliko ključnih tačaka: etičku poruku istorije umetnosti je pervertirao u potrošnu robu, a reduktivna, tautološka upotreba umetničkih medija je bila prenesena u pripovedne, hibridne načine izražavanja, u alegorijski diskurs.

Postmodernizam je iz modernizma dekonstruisao saopšteni idealitet forme, ali je nije mogao definitivno uništiti - pre upravo suprotno, izgleda da se uz istovremeno ispražnjenje energije slikarstva nove slike i kraja retrograizma stepenuju formalne pozornosti, ponovo vrednovanje jezičkih modela i nosećih kvaliteta moderističkog formalizma. Ta pozornost (koja nipošto ne znači vraćanje) počinje da pravi razliku između produkcije slika masovnih opštila i temeljnih ontoloških pitanja same umetnosti. A secište tog problema tada nije alegorijski dskurs nego problem forme, koji se kao hronipna i latentna bolest za neke, i kao neophodni lek za druge, vraća u život umetnosti svakih nekoliko godina. A u poslednje vreme u posebno obavezujućem obliku, jer ta pojava doživljava svoju praktičnu i teorijsku reviziju."

Zalaganje za obnovu nekih ideala modernizma proizilazi upravo iz jednog od simptoma na koji je ukazao Brejc: naime otuda da etička poruka istorije umetnosti ne bi pervertirala u potrošnu robu. U tome, naravno, ne bi bilo krivice teorijski zasnovanih postulata postmoderne, ali bilo bi onih njihovih sekundarnih izvođenja koja su uživajući u igrama simulacija možda i nesvesno doprinosile sveopštem relativisanju kriterijuma a time su i savremenog umetnika ponekad lišavale njegove potrebe za obavezom samorefleksije, oblikovnom temeljitošću, saznanjem o konsekvencama sopstvenih umetničkih izjašnjenja. Zbog svega toga mi se činilo da upravo u jednom tako teškom dobu kao što je bilo ono najmanje pet poslednjih godina unatrag trebalo bi ponovo podsetiti da j ideja moderne kod jednog od najlucidnijih tumača njene istorije bila poistovećivanje sa idejom projekta (otuda naziv časopisa koji odnedavno izlazi u Novom Sadu nije slučajan, kao što nije slučajno ni to da je u uvodnom tekstu u prvom broju tog časopisa bilo odato poštovanje ličnosti i shvatanjima Aragona). Pobrinuo sam se da se upravo u vreme najteže krize, 1991. prevede i objavi spis Moderni projekat umetnosti, kritička oporuka Aragonovog duhovnog srodnika Filiberta Menne (čija je knjiga Proticanje estetskog društva iz 1968. takođe bila podsticajna za istorijski trenutak u kome je nastala).

Sve to navodim zato jer želim da kažem da zalaganje za ideale moderne u ukupnoj atmosferi ranih devedesetih nipošto nije samo vraćanje formalnih principa, niti je naprosto reakcija na neku pojavu - otuda, naravno, nije ni retrogradni proces - nego je aktuelna i nasušna potreba da se u nedavnim kriznim prilikama savremenoj umetnosti i govoru/pisanju o umetnosti (a to znači teoriji i kritici) iznova prida odgovornost i ozbiljnost kakvu su sve te delatnosti imale u nekim prethodnim isto tako kriznim vremenima koja su uprokos tome urodila značajnim problemskim doprinosima u istoriji umetnosti XX veka.

Art magazin: Budući da živimo u medijskoj civilizaciji, da li učestalo prisustvo i uticaj u medijima može da dovede do zloupotrebe medija od strane kritike i kakva je uopšte uloga i moć kritike u medijskoj promociji savremene umetnosti?

Ješa DENEGRI: Slažem se, naravno, s Vama da živimo u medijskoj civilizaciji, a to - pored svega ostalog - mže da ima i zaista ima za posledicu da onaj ko je prisutan u medijima poseduje uticaj koji (zlo)upotrebom medija uspeva da ostvari. Kako je tao nešto moglo dai zgleda u području ovdašnje (uslovno rečeno) likovne kritike, brojni gledaoci TV medija imalu su prilike da vide u emisijama izbora najboljeg jugoslovenskog slikara pri kraju XX veka. Ako mislite i tvrdite da takva (ponavljam uslovno rečeno) kritika ima nezasluženu i neopravdanu moć nad umetnošću i umetnicima koje se usuđuje da rangira kao da su takmaci u nekom hipodromu od 1 do 15, onda se s Vama apsolutno slažem.

Ali nadam se da ćemo se složiti i u tome da je ovde posredi način ophođenja s umetnošću koja sa kritikom nije u srodstvu, nego je to baš ono što je Brejc u prethodno navedenom citatu nazvao pervertiranjem etičke poruke istorije umetnosti u potrošnu robu. Kritika kakvu ja nastojim da primenjujem kloni se svake masmedijske promotivnosti i namerno želi da ostane ograničena uglavnom na ekskluzivne stručne tribine kao što su donedavno časopis Moment i odnedavno Projekat, na kulturna glasila kao što je Košava ili kao što su izrazito malotiražni katalozi pojedinih izložbi. Naravno da i takva kritika sme da se nada da se i njen glas ponegde čuje, da dopire do javnosti koja na poverenju prema takvoj kritici ceni umetnost i umetnika o kojima takva govori, ali - ponavljam još jednom - taj glas nije glas moći nego je glas stručnog dijaloga i diskusije o pitanjima koja se odnose na bezbrojne pojave i prakse savremene umetnosti.

 

Comments 

 
+3 # Vesna 2011-08-22 06:41
Zbog ovakvih Sorosovih kriticara, srpska umetnost je sada u blatu...
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Vesna 2011-08-22 06:41
Ne objavljujete komentare koje vam ne odgovaraju?
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Artmagazin 2011-08-22 06:47
Objavljujemo svaki komentar koji zadovoljava osnovna pravila normalne komunikacije i kritike ali ne sedimo za računarom po ceo dan pa je vaš čekao da prođe vikend.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+2 # Draguna 2011-10-12 18:41
Neverovatno je da se zaboravlja da vi koji radite u ovim novinama i na ovom sajtu živite od čitalaca. Divno je ako imate komentare čitalaca. A vidim ovde imada samo jednu osobu i nju NE POŠTUJETE, zapravo kao poštujete, A ONDA U LISTU IZ KULTURE NE napišete pravilno zamenicu "vaš", TREBALO JE Vaš, znači veliko slovo. Naizgled sitnica ali nije, a i ceo ton odgovora koji se oseća, iako ste sve kao lepo odgovorili, ipak nekulturan, otud i ono MALO SLOVO, UMESTO velikog, kako je ispravno i kako bi trebalo da ima poštovanja čak i da pravopisno pravilo ne znate. Vi osobu ne poznajete prema tome, veliko slovo. SVAKO DOBRO i pozdrav od osobe koja je završila FLU u Beogradu, tako što je direktno, posle prijemnog, upisala fakultet na budžetu.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+3 # Luka Salapura 2012-06-15 20:59
Opcija "vas", "vaše" i slično piše se velikim slovima, a ne mora, samo u slučaju specijanog obraćanja u savremenom srpskom jeziku. Inače, ne pripada srpskom pravopisu. Prihvaćeno veliko slovo je iz anglosaksonskog sistema obraćanja. U suštini, a tako naznačeno, predstavlja udvoričko obraćanje.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+6 # Pero 2012-06-15 19:47
Po običaju, vrlo iskusno puštanje magle... Sa namerom, naravno, da se i dalje ostane glavni arbitar u definisnju modernog i postmodrnog. U suštini, sterilan i demagoški razgovor.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Iz kalendara art događaja
22.12.2017 - 31.12.2018 | 20.30
Galerija Matice srpske - Nova stalna postavka
21.04.2018 - 30.06.2018 | 13.00
14. Međunarodni bijenale umetnosti minijature
14.05.2018 - 06.07.2018 | 19.00
Obnova srpske umetnosti posle 1950. godine
17.05.2018 - 20.07.2018 | 19.00
Presecanje medija: muzika i vizuelnost - Grupna izložba
24.05.2018 - 24.06.2018 | 20.00
Stefan Mirosavić - Crteži

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi ...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Zmaj Jovina i Dunavska ulica, galerija "Zlatno oko", Novi Sad. 25. jun - 10. jul...
Mali likovni salon, Novi Sad. April 2006.
Vizuelno normiranje preovlađujućih...
Galerija "Art klinika", Novi Sad. April 2006.
Dakle u predvorju ART KLINIKE,...
Mali likovni salon, Novi Sad. Jul 2006.
Nakon niza godina bogatog grafičarskog i...
Savremena galerija, Zrenjanin. 16. februar - 6. mart 2009.
Ova izložba svojom...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko". Novi Sad. Januar 2005.
Smiljana...
Galerija Grafički kolektiv, Beograd. 14 - 26. septembar 2009. Savremena galerija Zrenjanin. 16...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageDragi i poštovani čitaoci, pred vama je sveska časopisa Gradina koja u "Novoj seriji" nosi broj 50-51. Ova jubilarna Gradina zbog tehničkih i finansijskih razloga neoprostivo kasni. Nadamo se da će obimom i kvalitetom sadržaja nadoknaditi…
Intervjui
  • ImageNa tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom