Šafhauzen  je za 55. OS predložio koncept radnog naziva "Stvari koje nestaju", objavio je Kulturni centar Beograda, a prenosi portal SEEcult, organizator najveće izložbe savremene umetnosti u Srbiji i jedne od najvećih u regionu.

Za razliku od 2013. godine, kada je kustoski kolektiv Red Min(e)d odabran na osnovu međunarodnog konkursa za predlog projekta 54. OS, Šafhauzena je pozvao Odbor Oktobarskog salona.

Umetnici zainteresovani za učešće na 55. OS, koji će biti održan od 20. septembra do 2. novembra na još neutvrđenoj lokaciji, kao i autori pratećeg programa, mogu poslati predloge KCB-u do 31. maja.

Koncept 55. OS, koji je predložio Šafhauzen, inspirisan je fenomenom društvenih mreža na internetu, posebno Snepčeta (Snapchat) – jedne od sve popularnijih aplikacija za komunikaciju, koja je specifična po tome ssto uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi.

- Sada kada internet pohranjuje sve što je ikada bilo na njemu objavljeno, destruktivni potencijal ove aplikacije za pametne telefone se čini neverovatno privlačnim. To je aplikacija koja živi sada i ovde, lišena bilo kakvog sećanja ili ideje o istoriji - naveo je Šafhauzen u opisu koncepta 55. OS koji će raditi sa kustoskinjom Vanesom Miler.

Izložba 55. OS baviće se pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti.

Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima kao i pitanjem krhkog statusa koji slika ima u fotografiji i filmu. Oni traže da se hitno pozabavimo pitanjima sadašnjeg trenutka, koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo, naveo je Šafhauzen u opisu koncepta 55. OS.

Postavljajući pitanje da li su internet i druga digitalna skladišta podataka idealni za odlaganje memorije čovečanstva zato što ništa ne zaboravljaju, Šafhauzen podseća da je samo 2013. godine stvoreno više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije.

- Posvuda se sve fotografiše, sve vreme i to ima značajan uticaj na našu predstavu o istoriji i vremenu. Međutim slike treba formatirati, obraditi, učitati i skinuti sa mreže kako bi se stvorio bilo kakav sadržaj koji seže dalje od fiksacije na "ovde" i "sada". Da se poslužimo izrazom Hito Štajer: milijarde slika i filmova koji nastaju svake godine, od pojave jeftinih i pristupačnih uređaja za snimanje, prerušenih u telefone su siromašne slike - kaže on.

- Popularne slike savremenosti su ‘zamke’ za vreme, za osećanja, stvaralačke snage i za subjektivnost. Paradoksalno, ali one više ne funkcionišu kao predstave. Što se stvari više predstavljaju – ljudi, događaji, drugim rečima sama istorija, manje ih ostaje u realnosti. Veza između znaka i onoga što se označava postaje nestabilna. Sve je više slika koje nemaju odgovarajućeg označitelja i, istovremeno, sve je više predstava koje nestaju iz našeg sećanja poput snepčet poruke -  naveli su Šafhauzen i Vanesa Miler u opisu koncepta 55. OS koji bi trebalo da baci pogled na "slike i praznine koje nastaju usled njihovog nestajanja".

Šafhauzen (Diseldorf, 1965) je završio studije istorije umetnosti na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu "Ludvig Maksimilijan" u Minhenu. Pre nego što je započeo karijeru kustosa, bio je umetnik. Tokom stipendijskog boravka 1991. u Künstlerhaus Bethanien u Berlinu, osnovao je galeriju "Lukas & Hoffmann" sa umetnikom Markusom Šnajderom (Schneider). Galerija se kasnije preselila u Keln. Šafhauzen je od 1995. do 1998. bio umetnički direktor Künstlerhaus u Štutgartu, a od 1999. do 2005. bio je direktor Frankfurter Kunstverein.

Izvor: Blic