U katalogu izložbe autorka teksta Džejn Kalir osvrće se, između ostalog, na Dimitrijev sukob s Hegedušićem.

"Dimitrije Bašičević bio je sklon jugoslovenskim naivcima. U centru ove grupe bio je školovani umetnik Krsto Hegedušić, čije su rane slike bile marksistička kritika eksploatacije seljaka i koji je 1930. osnovao umetničku školu u Hlebinama. Posle Drugog svetskog rata Hegedušić postaje veoma uticajan u komunističkom umetničkom establišmentu i nadgleda Dimitrijev rad, najpre na univerzitetu u Zagrebu, a potom u Arhivu Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti. Kako je Dimitrije napredovao profesionalno, radeći u Seljačkoj galeriji i potom, 1957. kao suosnivač Galerije primitivne umetnosti, dolazi u otvoreni sukob s Hegedušićem. Dimitrije je prigovorio Hegedušiću da isisava život iz naivne umetnosti, dovodeći je pod krilo Komunističke partije i pretvarajući seosko slikarstvo u zvaničnu robu za izvoz. Konflikt je inspirisao Mangelosa da napravi svoj prvi globus: zamračeno nebesko telo preko kojeg su ispisane reči ‘Paysage of Al Capone‘ - što je bio nadimak za Hegedušića", otkriva Džejn Kalir.

"Usred ove goruće kontroverze, 1957. Ilija neobjašnjivo počinje da slika. Strahujući da će umetnost njegovog oca biti nepravedno osuđena, Dimitrije savetuje oca da sakrije svoj identitet. Ilija odlazi da slika u daleko mesto na moru Bosiljna, gde je porodica imala vikendicu. Osvanuće s novim pseudonimom: Bosilj. Očev rad Dimitrije prvi put pokazuje u 1963. na Univerzitetu u Beogradu, ne usudivši se da ga izloži u Galeriji primitivne umetnosti u Zagrebu. Izazvavši senzaciju, rad je bio odmah uključen u dva važna prikaza naivne umetnosti u Amsterdamu i Parizu. Kada je Ilijin pravi identitet otkriven - neizbežno, s obzirom slavu koju je novootkriveni umetnik stekao - čitav komunistički establišment iz zasede napada porodicu Bašičević, a Ilija je pred komisijom mora da dokaže da je on autor slika, a ne njegov sin", navodi Džejn Kalir.

U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu u toku je izložba slika "Fantastični svet Ilije Bašičevića Bosilja" iz fonda Muzeja naivne umetnosti "Ilijanum" u Šidu. Naime, Bosilj je najveći broj svojih slika zaveštao svom rodnom Šidu.

Izvor: Blic