 ZEMUN. Ovogodišnji Salon pod nazivom "Mir je bolji" posvećen je stogodišnjici početka Prvog svetskog rata, a tema je bila antiratna karikatura. Radove je poslalo 108 karikaturista iz 71 države sa svih kontinenata. Poseban segment izložbe predstavlja 60 autentičnih karikatura iz vremena Prvog svetskog rata koje oslikavaju tadašnju ratnu propagandu na obe zaraćene strane.
Zola Zu, Tajvan
Od nastanka čovečanstva nije bilo godine bez ratnih sukoba, a što je čovek postajao civilizovaniji, ratovi su bili strašniji. U XX veku, koji je s jedne strane bio vek do tada neviđenog tehnološkog i tehničkog progresa, u dva navrata ceo svet je zaratio, svrstavajući se na jednu od dve protivničke strane.
Od početka prvog globalnog sukoba u istoriji čovečanstva navršio se čitav vek. Rat koji je počeo 28. jula 1914. godine okončan je posle više od četiri godine (1.586 dana) prekidom neprijateljstava 11. novembra 1918. godine. Rezultati rata bili su stravični. Od 65 miliona ljudi stavljenih pod oružje na obe strane, život ih je izgubilo 8,7 miliona, uz još milione ratnih invalida. Tu treba dodati i žrtve među civilnim stanovništvom, čiji je uzrok smrti bio u neposrednoj vezi sa ratnim operacijama, a koje se takođe mere milionima. Rat je progutao i ogromna materijalna dobra, a ratni troškovi iznosili su stotine milijardi francuskih franaka.
Svet se, međutim, nije opametio i samo dve decenije po okončanju Velikog rata izbio je novi globalni sukob, još strašniji i krvaviji. Po njegovom okončanju Veliki rat je dobio novo ime - Prvi svetski rat.
Ni danas, duboko u XX veku, oružje ne miruje. Ljudi ubijaju jedni druge na svim stranama sveta, a žrtve lokalnih ratova su milioni i milioni civila.
Uz sećanje na početak Velikog rata, kako je tada nazivan Prvi svetski rat, ovaj konkurs karikature ima za cilj da apeluje za mir u svetu. MIR JE BOLJI - poruka je koju karikaturisti iz 71 zemlje sa svih kontinenata upućuju svetu, u želji da konačno dođe vreme kada ljudi više neće ubijati jedni druge u besmislenim ratovima.
Njima se pridružuju i deca svojim crtežima, a nadamo se iskreno da će današnja deca, kada porastu, biti mudrija od svojih očeva i dedova i da će mir, posle milenijuma i milenijuma dominacije ratova, konačno prevladati.
Branko Najhold,
osnivač Salona
Nagrade za najbolje radove po mišljenjuu stručnog žirija osvojili su: prvu – Leks Drevinski (Lex Drewinski, Nemačka), drugu – Marilena Nardi (Italija) i treću – Predrag Koraksić Corax (Srbija). Specijalne nagrade su pripale Aleksandru Šmidu (Alexander Shmidt, Belorusija) i Luki Lagatoru (Crna Gora). Za najbolji dečji rad proglašena je karikatura Nine Prodanović.
Izložba se održava pod pokroviteljstvom ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.
|
Široko priznata kao jedna od najvažnijih zbirki moderne i savremene umetnosti i dizajna u svetu, zbirka Stedelijka obuhvata više od 90.000 radova iz perioda od 1870. do danas, a uključuje slikarstvo, vajarstvo, film i video, instalacije,…
Dok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. U snegu se najbolje vide tragovi. Lovci klimaju glavom. "Svaka divljač, obavljanjem svojih životnih aktivnosti, ostavlja dokaze svog postojanja. Te dokaze nazivamo tragovima divljači... Tragovi ostavljeni u šumi,…
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
