Prof. dr Katarina Ambrozić (1922 – 2003) bila je diplomac prve generacije istoričara umetnosti posle Drugog svetskog rata (1948) kao i prvi doktor iz oblasti moderne umetnosti u Jugoslaviji. Doktorirala je 1955. u Ljubljani tezom o slikarki Nadeždi Petrović i počecima moderne umetnosti u Jugoslaviji. Radni vek je provela u Narodnom muzeju u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a život je posvetila istraživanjima o Nadeždi Petrović i Milanu Konjoviću, Risti Stijoviću kao i mnogim drugim značajnim umetnicima. Bavila se i likovnom kritikom, prevodilačkim radom, pisanjem scenarija o umetnicima, organizacijom naučnih skupova i značajnih izložbi jugoslovenske i strane umetnosti.

Napisala je osvrt na lik i delo Pavla Beljanskog povodom njegove odluke da svoju kolekciju pokloni "narodu Autonomne pokrajine Vojvodine" 1957. godine. Prva je Srpkinja koja je dobila Orden viteza prvog reda za književnost i umetnost Republike Francuske (1984), a odlikovana je i ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1986) i Španskim ordenom "Isabel la Catolica – Oficial" (1986). Dobitnica je nagrade "Mihailo Valtrović", koju joj je dodelila zajednica muzeja Srbije (1986) za izložbu posvećenu Nadeždi Petrović i, njoj najdražeg priznanja, Nagrade Kolarčeve zadužbine (1998) za predavanja koja je tamo dugi niz godina držala pred punom salom kao i mnogih drugih priznanja.