CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2020
Videomedeja 22
Digital Art 09
Videomedeja 21
Videomedeja 23
Terra 23
Videomedeja 20

Sponzor rubrike
Maljevič ponovo šeta Evropom Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageU Evropi se u ovom momentu istovremeno održava nekoliko izložbi Kazimira Maljeviča (1878 - 1935), po vrednosti nemerljivog izdanka moderne ruske kulture. Jedna za drugom se u evropskim kulturnim prestonicama otvaraju izložbe posvećene bogatom likovnom nasleđu rodonačelnika suprematizma. Tako je sredinom juna iz Amsterdama u Bon preneta Maljevičeva retrospsketiva, sazdana na radovima iz bivših kolekcija Hardžejeva i Kostakija, kojom su obuhvaćeni svi periodi slikarevog stvaralaštva.Image

Image

Najpoptpunija izložba je ipak ona u Bazelu (Švajcarska) otvorena pod nazivom "Svet kao bespredmetnost" na kojoj su pokazani, prvi put nakon višegodišnje pauze, crteži koji se ovde čuvaju, a izašli ispod ruke glavnog svetskog suprematiste. Podsećamo da su crteži, izloženi pod nazivom "Svet kao bespredetnost" u galeriji u Bazelu, bili povezani sa Maljevičovom knjigom objavljenom 1927. u Nemačkoj gde je on doputovao u okviru svog velikog evropskog studijskog putovanja tokom kojeg je imao samostalne izložbe u Varšavi i Berlinu. Tom prilikom on je posetio i Bauhaus gde je izrazio želju da se za svagda nastani u Desau mada su sami domaćini na njegove ideje gledali, istina kao na zanimljive, ali ipak tuđe. Tu je, zahvaljujući naporima njegovih domaćina, izašla u prevodu na nemački njegova knjiga "Bespredmetni svet" za koju je predgovor napisao Lasllo-Moholj Nađ.

U Rusiji to delo, inače najvažniji izvor za teoriju suprematizma, objavljeno pod naslovom "Svet kao bespredmetnost".

Sada kvaliet tog starog prevoda na nemački izaziva izvesne sumnje pa je u katalogu za bazelsku izložbu, štampanom i na engelskom jeziku, Maljevičev teorijski rad o suprematizmu ponovo preveden što je i razumljivo jer je u pitanju nezamenljivo štivo za istraživanje ruske avagarde.

Dizjaneri novoprevedene knjige nadahnjivali su se koricama grafičkog rešenja prvog izdanja iz 1927.

Crteži koji se čuvaju u Švajcarskoj potiču iz donacije koju je svojevremeno darivala muzeju Margarita Arp-Hegenbah, udovica slikara Hansa Arpa. Ona je upotpunila zbirku u Njujorškoj galeriji od galerista Šalet fon Madlejn i Artura Lejva u zamenu za skulpturu svoga muža.

Sami, pak, galeristi crteže su dobili od udovice Mohoj-Nađa koja je prešla u Ameriku.

Godine 2012. zvničnici Bazela i Maljevičevi naslednici su sklopili sporazum na osnovu kojeg su Švajcarci dobili gvaš "Pejzaž s crevenim kućama", kupljen sredinom 1960-ih godina u jednoj londonskoj galeriji.

U svom vlasništvu bazelski muzej ima još jedan gvaš i sada izloženi crteži govore kakve vrednosti u bespredmetnom svetu mogu danas imati mnogi listovi hartije.

Na dan 5. jula 1927. Kazimir Maljevič iznenada, na brzu ruku, napušta Nemačku i vraća se u Lenjingrad. Očevici tog događaja su pričali različite verzije tog misterioznog poziva slikaru koji je stigao iz Sovjetskog Saveza, poput epizode da je on, pročitavši pismo, pobledeo u licu i iz istih stopa pojurio na železničku stanicu.

Šta je u tom pismu bilo napisano, još uvek spada u sferu nagađanja pošto njegov verodostajan sadržaj nikda nije obelodanjen. Prema nekim verzijama, slikar je opomenut da hitno napusti Nemačku u kojoj mu preti smrtna opasnost od agenata NKVD.

Čak i kad ova i slična verzija ne bi imale nikakvog pokrića u stvarnosti, ostaje nepobitna činjenica da Maljevič nije uspeo da ponese sa sobom iz Nemačke svoje slike kao ni crteže ni knjige koje je objavio Bauhaus gde su, uzgred budi rečeno, ostali ti crteži zajedno sa slikama vraćenim sa njegovih izložbi oranizovanih u to vreme širom Evrope.

Sasvim je sigurno da nijedan od svojih radova autor nije nikom poklonio niti je bilo koga ovlastio da ih proda.

Sudbina tih slika i crteža postala je dugogodišnji uzrok sukoba između Maljevičevih naslednika i muzeja gde su se ti materijali našli, a posebno su se aktivrali i zaoštrili u sferi finansijskih potraživanja posle raspada SSSR-a.

Maljevičeve kćerka i unuka još 1975, preko sovjetske ambasade u Amsterdamu, tražile obeštećenje od holandskih muzeja koji su raspolagali njegovim slikama.

Slični konflikti i zahtevi za materijlano obeštećenje postoje između Maljevičevih naslednika i drugih svetskih muzeja i galerija: Bazelskim muzej, Muzej savremene umetnosti u Njujorku, Muzej Harvardskog univerziteta (od kojeg su uspele da dobiju nekoliko radova) itd.

Branko Rakočević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada prestavlja od 26. novembra 2019. do 6. januara 2020. izložbu "Tragom niti"....
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
GORNJI MILANOVAC. Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija izložba malog formata svetskoj javnosti biće ...
NOVI SAD. Jedan od najistaknutijih vojvođanskih likovnih umetnika, slikar i grafičar Petar Ćurčić preminuo je u Novom Sadu u 84. godini. "On...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
Kada razmišljamo o konzervatorsko restauratorskim postupcima moramo biti svesni složenih ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
Knjige o umetnosti
Svetozar Obradović - Novosadski strip
Svetozar Obradović
Novosadski strip
 
Intervju
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, Novi Sad. Jun - jul 2007.
Svake godine, kao sastavni deo svog programa, INFANT ponudi umetnost performansa. Iako zbog svoje izvođačke prirode u tesnoj vezi s teatrom, performans...
Knjige i časopisi
Trotomna knjiga "Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek" zamišljena je kao razrađena  problemska, analitička, kritička, pregledna i komparativna zbirka studija o umetnostima dvadesetog veka u Srbiji, sa jasnim referencama ...
Intervju
Više od dvadeset godina vizuelni umetnik Goran Despotovski u svojim instalacijama preispituje glasove i manifestacije vremena i čoveka u njemu, njegovu egzistenciju i sudbinu. Istorijski gledano, kaže autor, čovek je uvek prožet...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom