CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 28
Videomedeja 20
Videomedeja 16
Videomedeja 11
Dunavski dijalozi 06
Dunavski dijalozi 04
Dunavski dijalozi 02

Sponzor rubrike
Maljevič ponovo šeta Evropom Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageU Evropi se u ovom momentu istovremeno održava nekoliko izložbi Kazimira Maljeviča (1878 - 1935), po vrednosti nemerljivog izdanka moderne ruske kulture. Jedna za drugom se u evropskim kulturnim prestonicama otvaraju izložbe posvećene bogatom likovnom nasleđu rodonačelnika suprematizma. Tako je sredinom juna iz Amsterdama u Bon preneta Maljevičeva retrospsketiva, sazdana na radovima iz bivših kolekcija Hardžejeva i Kostakija, kojom su obuhvaćeni svi periodi slikarevog stvaralaštva.Image

Image

Najpoptpunija izložba je ipak ona u Bazelu (Švajcarska) otvorena pod nazivom "Svet kao bespredmetnost" na kojoj su pokazani, prvi put nakon višegodišnje pauze, crteži koji se ovde čuvaju, a izašli ispod ruke glavnog svetskog suprematiste. Podsećamo da su crteži, izloženi pod nazivom "Svet kao bespredetnost" u galeriji u Bazelu, bili povezani sa Maljevičovom knjigom objavljenom 1927. u Nemačkoj gde je on doputovao u okviru svog velikog evropskog studijskog putovanja tokom kojeg je imao samostalne izložbe u Varšavi i Berlinu. Tom prilikom on je posetio i Bauhaus gde je izrazio želju da se za svagda nastani u Desau mada su sami domaćini na njegove ideje gledali, istina kao na zanimljive, ali ipak tuđe. Tu je, zahvaljujući naporima njegovih domaćina, izašla u prevodu na nemački njegova knjiga "Bespredmetni svet" za koju je predgovor napisao Lasllo-Moholj Nađ.

U Rusiji to delo, inače najvažniji izvor za teoriju suprematizma, objavljeno pod naslovom "Svet kao bespredmetnost".

Sada kvaliet tog starog prevoda na nemački izaziva izvesne sumnje pa je u katalogu za bazelsku izložbu, štampanom i na engelskom jeziku, Maljevičev teorijski rad o suprematizmu ponovo preveden što je i razumljivo jer je u pitanju nezamenljivo štivo za istraživanje ruske avagarde.

Dizjaneri novoprevedene knjige nadahnjivali su se koricama grafičkog rešenja prvog izdanja iz 1927.

Crteži koji se čuvaju u Švajcarskoj potiču iz donacije koju je svojevremeno darivala muzeju Margarita Arp-Hegenbah, udovica slikara Hansa Arpa. Ona je upotpunila zbirku u Njujorškoj galeriji od galerista Šalet fon Madlejn i Artura Lejva u zamenu za skulpturu svoga muža.

Sami, pak, galeristi crteže su dobili od udovice Mohoj-Nađa koja je prešla u Ameriku.

Godine 2012. zvničnici Bazela i Maljevičevi naslednici su sklopili sporazum na osnovu kojeg su Švajcarci dobili gvaš "Pejzaž s crevenim kućama", kupljen sredinom 1960-ih godina u jednoj londonskoj galeriji.

U svom vlasništvu bazelski muzej ima još jedan gvaš i sada izloženi crteži govore kakve vrednosti u bespredmetnom svetu mogu danas imati mnogi listovi hartije.

Na dan 5. jula 1927. Kazimir Maljevič iznenada, na brzu ruku, napušta Nemačku i vraća se u Lenjingrad. Očevici tog događaja su pričali različite verzije tog misterioznog poziva slikaru koji je stigao iz Sovjetskog Saveza, poput epizode da je on, pročitavši pismo, pobledeo u licu i iz istih stopa pojurio na železničku stanicu.

Šta je u tom pismu bilo napisano, još uvek spada u sferu nagađanja pošto njegov verodostajan sadržaj nikda nije obelodanjen. Prema nekim verzijama, slikar je opomenut da hitno napusti Nemačku u kojoj mu preti smrtna opasnost od agenata NKVD.

Čak i kad ova i slična verzija ne bi imale nikakvog pokrića u stvarnosti, ostaje nepobitna činjenica da Maljevič nije uspeo da ponese sa sobom iz Nemačke svoje slike kao ni crteže ni knjige koje je objavio Bauhaus gde su, uzgred budi rečeno, ostali ti crteži zajedno sa slikama vraćenim sa njegovih izložbi oranizovanih u to vreme širom Evrope.

Sasvim je sigurno da nijedan od svojih radova autor nije nikom poklonio niti je bilo koga ovlastio da ih proda.

Sudbina tih slika i crteža postala je dugogodišnji uzrok sukoba između Maljevičevih naslednika i muzeja gde su se ti materijali našli, a posebno su se aktivrali i zaoštrili u sferi finansijskih potraživanja posle raspada SSSR-a.

Maljevičeve kćerka i unuka još 1975, preko sovjetske ambasade u Amsterdamu, tražile obeštećenje od holandskih muzeja koji su raspolagali njegovim slikama.

Slični konflikti i zahtevi za materijlano obeštećenje postoje između Maljevičevih naslednika i drugih svetskih muzeja i galerija: Bazelskim muzej, Muzej savremene umetnosti u Njujorku, Muzej Harvardskog univerziteta (od kojeg su uspele da dobiju nekoliko radova) itd.

Branko Rakočević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Izložba "Nevidljivo nasilje" biće otvorena 14. februara do 10. aprila 2015. u Kunstferajnu u Salcburgu. Izložba je rezultat saradnje...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 23. januara do 15. februara 2015. izložbu alternativnog stripa. Srbija, Hrvatska,...
BEOGRAD. Mladi umetnici Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić, Jelena Mijić i Ivan Šuletić odabrani su u finale prestižne...
NOVI SAD. Kolin Kio je multidisciplinarna i intermedijalna umetnica iz Ohaja, Sjedinjene Američke Države, koja u svom stvaralaštvu spaja...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstvlja od 14. novembra do 24. decembra 2014. izložbu "Slikar Vlaho Bukovac (1855 – 1922)" iz...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples ,crtež" organizovana je u mezeju Orsay u Parizu (traje do 25. februara 2018). Organizatori izložbe rukovodili su se pre svega inspiracijom koju daje…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjiževni časopisi su tourist guide kroz ulicu književnosti. Prođete svuda, štrpnete po malo u svakoj poslastičarnici ili kafani tekstova, zalepi vam se za srce virtuelni pejzaž kroz koji se drmusa tramvaj uzavrelih osećanja i želja... Izađite…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom