Konferencija je označila i početak rada Deska Kreativne Evrope u Srbiji, koji bi trebalo da pomogne aplikantima da uspešno konkurišu za sredstva "Kreativne Evrope", programa Evropske komisije koji je nasledio raniju "Kulturu", a do 2020. godine raspolaže budžetom od oko 1,5 milijardu evra. Srbija je prva zemlja van EU koja je pristupila "Kreativnoj Evropi", što su istakli i ministar kulture Ivan Tasovac i šef Delegacije EU u Beogradu ambasador Majkl Devenport, otvarajući konferenciju u Palati Srbija.

Već u prvom krugu konkursa programa "Kreativna Evropa", koji su raspisani krajem 2013. godine, apliciralo je 48 organizacija iz Srbije, istakao je Devenport i izrazio nadu da će Vlada Srbije što pre usvojiti i set medijskih zakona kako bi pristupila i potprogramu "Mediji" programa "Kreativna Evropa", namenjenog najvećim delom filmskoj industriji. Devenport je rekao i da složena procedura apliciranja ne bi trebalo da obeshrabri, već bi trebalo da podstakne upornost, a u tom kontekstu naveo je lični primer apliciranja za posao u EK pre 30 godina. "Kao što vidite, upornost se isplatila", zaključio je Devenport, koji je, kao i Tasovac, prisustvovao samo uvodnom delu konferencije "Program Kreativna Evropa 2014-2020: Srbija i perspektive evropske saradnje".

Šanse koje pruža "Kreativna Evropa" predstavio je menadžer potprograma za kulturu Rob van Iersel, koji je imao priliku da čuje u nastavku i konkretne primedbe i probleme učesnika projekata iz Srbije i drugih zemalja u regionu koji su realizovani u proteklom sestogodišnjem periodu. Van Iersel se osvrnuo i na glavne izazove na koje pokušava da odgovori "Kreativna Evropa", među kojima je naveo fragmentirano tržište umetnosti, rapidne promene koje donosi tehnološki razvoj menjajući i način proizvodnje, i distribucije, i konzumiranja kulture, te otežan pristup fondovima za finansiranje kulture.

Informacije o "Kreativnoj Evropi", konkursima, prioritetima, kao i savete za uspešno konkurisanje, pa čak i pomoć u pisanju aplikacija i drugu vrstu podrške, zainteresovani će moći da dobiju od Deska Kreativne Evrope, najavio je rukovodilac tog tela Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu kulture, koji je pozvao potencijalne aplikante da se informišu i preko upravo lansiranog sajta www.kreativnaevropa.rs.

Da ni slepo pridržavanje uputstava i pravila složene procedure ne garantuje, međutim, uspešnost apliciranja, kao ni realizacije podržanih projekata, pokazale su panel diskusije konferencije na kojima se moglo čuti i niz konkretnih i korisnih saveta, ali i upozorenja.

Ključna reč bila je "saradnja", kako geografski, tako i intersektorski.

"Transkulturna evropska saradnja" je i bila tema prvog dana konferencije, a obrađena je kroz panel diskusije o institucionalnom povezivanju na nivou Evrope, mogućnostima da "Kreativna Evropa" postane platforma za plodonosnu regionalnu saradnju, uz osvrte na stanje na Balkanu i pozitivan primer Skandinavije, te o ulogama pojedinaca, grupa i mreža kao aktera evropske saradnje.

Profesorka Milena Dragićević Šešić, koja je moderirala panel o institucionalnom povezivanju na nivou Evrope, istakla je da se danas saradnja prevashodno odvija na nivou konkretnih aktera u kulturi, zbog čega je naglasila važnost umrežavanja. "Danas bez umreženosti nije moguća bilo kakva saradnja", rekla je ona, navodeći da je Evropska komisija legitimisala oko 500 mreža, kojima treba dodati i različite platforme i tzv. saveze znanja. Zainteresovanima za sredstva "Kreativne Evrope" preporučila je da osmisle projekte koji ne podrazumevaju samo realizaciju umetničkog dela, već nude i evropsku dodatu vrednost koja "nas ne odvaja od naših nacionalnih bića, već naprotiv, ono što jesmo može da učini da zaživi i u Evropi".

Svaki projekat bi, prema njenim rečima, trebalo da odgovori na dva glavna zadatka: da obezbedi podizanje nivoa kapaciteta (edukacija, usavršavanje, trening) i transnacionalnu cirkulaciju umetničkih dela, kulturnih dobara, nematerijalnih produkta kulture... Prof. Šešić je posebno naglasila i važnost prilagođavanja izazovima tehnološkog razvoja (uvođenje digitalne paradigme) i omogućavanja profesionalnog razvoja koji danas gotovo da ne pruža ni jedna ustanova, izuzev biblioteka i muzeja.

Program "Kreativna Evropa", između ostalog, otvara i ogromne mogućnosti za istraživače u oblasti kulturne politike, što Srbiji, kako je ocenila, upravo nedostaje, jer nema odgovarajuće integracije kulture i humanističkih nauka.

O iskustvima transnacionalne i intersektorske saradnje – na primeru nordijskog regiona, govorila je Rita Heinama iz Finskog instituta u Estoniji, koji je osnovan pre više od 20 godina i najpre je delovao kao kulturni centar. Primoran da prilagođava način funkcionisanja promenama u oblasti kulture, koje su vremenom nastale, danas deluje više kao konektor u "mozaiku različitih aktera".

I Lorans Baron iz Relais Culture Europe u Parizu istakla je važnost sazrevanja svesti da nema datih modela, da Evropu ne treba svoditi na EU i da svet ne treba doživljavati evrocentrično, jer Evropa više nije centar.

O kulturi u širem kontekstu od EU govorila je i Kristina Kujundžić, rukovodilac zajedničkog programa Saveta Evrope (SE) i EK o kulturnim rutama, ocenjujući da danas ne postoji odgovarajući legislativni okvir za stvarnu, uspešnu i ravnopravnu transnacionalnu saradnju.

Kao jedan od značajnih programa SE, navela je i reviziju kulturnih politika, koja se sprovodi na zahtev vlada ili resornih ministarstava. Tako je i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije zatražilo nedavno tematsku reviziju kulturne politike (strateška orijentacija, modernizacija infrastrukture i podrška kulturnom i kreativnom sektoru), koju će od jeseni do proleća 2015. godine raditi grupa nacionalnih i međunarodnih stručnjaka, u saradnji sa Ministarstvom. Taj proces podrazumeva i javne debate u tri grada i finalnu konferenciju u Beogradu.

Poseban panel prvog dana konferencije bio je posvećen regionalnoj saradnji, uz ocene da za njen dalji napredak nedostaje institucionalna podrška i da za to praktično i nema političke volje.

Kako je istakla moderatorka Bojana Matić-Ostojić iz ArtAngle/Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC), predvodnici saradnje u regionu svih ovih godina bile su pre svega organizacije civilnog društva i umetnici, a i dalje ostaje otvoreno pitanje kako to njihovo iskustvo, platforme koje su nastale i modeli saradnje mogu da uđu u sistem kulturnih politika. U prilog tome govore i podaci koje je iznela Violeta Simjanovska iz Centra za izvođačke umetnosti Multimedia u Skoplјu, koja je predstavila nedavno završeni projekat Kulturlogue koji se bavio evaluacijom projekata podržanih od EU, programa i kulturnih politika usmerenih ka promociji kulturne raznolikosti i interkulturnog dijaloga u Jugoistočnoj Evropi.

Uz konstataciju da na nivou kulturnih politika u regionu ne postoji mehanizam za razvoj saradnje, učesnici panela osvrnuli su se i na aktivnosti Saveta ministara kulture Jugoistočne Evrope koji je proteklog vikenda održao u Ohridu godišnji sastanak, zaključen uručenjem zajedničke nominacije (Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije) srednjovekovnih nadgrobnih spomenika stećaka za Listu svetske baštine generalnoj direktorki Uneska Irini Bokovoj.

Bojana Matić podsetila je da je tu inicijativu zapravo iznedrio Ljubljanski proces i da je direktno podržana od SE i EU.

"Jako mi je drago zbog nominacije stećaka, ali zvuči gotovo neverovatno da smo za deset godina došli samo do toga", rekla je Emina Višnić iz Pogona - Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade, osnovanog 2008. kao javna neprofitna ustanova u kulturi u partnerstvu Saveza udruga Operacija Grad i Grada Zagreba. Jedan od glavnih izazova koji stoji pred regionalnom saradnjom, kako je dodala, tiče se uspostavljanja održivog okvira u kojem bi saradnja u regionu mogla da se razvija.

Prema njenom mišljenju, od vlada svih zemalja u regionu trebalo bi tražiti da na nacionalnim nivoima uspostave fondove koji će davati podršku regionalnoj saradnji, koristiti pritom sve postojeće mogućnosti i fondove za razvoj saradnje u regionu, te uspostaviti zaseban regionalni fond koji će podržavati projekte saradnje u kulturi u regionu. "Pitanje kulturne politike je u rukama naših ministarstava, pa time i pitanje regionalne saradnje, a ne u rukama EU", rekla je Emina Višnić.

Emina Višnić osvrnula se i na situaciju u samoj EU, kojoj je prošle godine pristupila i Hrvatska, ocenjujući da je na delu kriza demokratije, uz jačanje neoliberalnog diskursa i posledice ekonomske krize. I organizacije civilnog društva, pokušavajući da obezbede pristup javnim fondovima kojih je sve manje, okliznule su se u smislu prihvatanja ekonomskih i tržnišnig kategorija u pogledu svog delovanja, a to, kako je naglasila, uništava kulturu, kao i teza da treba sedeti u svom zatvorenom prostoru i biti praktično sam sebi dovoljan.

Zračak nade vidi u jačanju svesti da kultura ima ključnu ulogu u stvaranju društvene vrednosti.

Kao pozitivan primer podrške civilnom sektoru koji se bavi savremenom kulturnom produkcijom, navela je Zakladu Kultura nova u Zagrebu, u čijem je Upravnom odboru, a koja se finansira od prihoda od igara na sreću. Od početnih 350.000 evra – koliko je obezbeđeno za pilot projekat Kulture nove, budžet za podršku dostigao je više od 800.000 evra, pri čemu se ta sredstva raspodeljuju na osnovu konkursa ne samo za projekte i programe, već i kao razvojna podrška organizacijama, što je od izuzetne važnosti za njihov opstanak i jačanje kapaciteta. U toku je, inače, novi javni poziv Kulture nova za predlaganje projekata i programa, uključujući i za razvoj saradničkih platformi u Jugoistočnoj Evropi.

Prvi dan konferencije završen je panelom o diverzitetu aktera u oblasti kulture i oblicima njihovog delovanja u procesu transkulturnog evropskog povezivanja.

Izvor: SEEcult