 BEOGRAD. Grafički kolektiv predstavlja od 4. do 16. avgusta 2014. međunarodnu izložbu "Kritična masa" na kojoj će se predstaviti 40 umetnika. Projekat "Kritična masa" je naziv internacionalne izložbe koju čini 40 grafička listova 40 umetnika iz selekcije britanskog kritičara umetnosti Ričarda Nojsa. Nojs, istraživač medija grafike i njenih graničnih područja, ove autore predstavio je i u svoje dve knjige "Grafika na ivici" i "Kritična masa – Grafika preko ivice".
Jelena Sredanović
Inicijator grafičke mape "Kritična masa" je američki umetnik Nataniel Stern koji je animirao umetnike da kreiraju po jedan rad za putujuću izložbu. U ovoj grafičkoj mapi prepoznaje se velika raznolikost poetika, pristupa, kreativnih praksi umetnika kao i grafičkih tehnika – od drvoreza do najnovijih tehnoloških procesa štampe. Projekat "Kritična masa" predstavlja radove umetnika koji su priznati na međunarodnoj umetničkoj sceni, učestvuju na najznačajnim izložbama grafike i nosioci su prestižnih priznanja za svoj rad.
Učestvuju: Joan Hall, Christina Hallstrom, Anne Heyvaert, Helene Horalkova, Noaji Ishiyama, Brian Jones, Bodo Korsig, Dorothy Krause, Mirta Kupferminic, Leoni Lane, Michael Schneider, Richard Noyce, Michael Reed, Brian Reeves, Lina Rica, Xenofon Sachinis, Ruta Spelskyte, Jelena Sredanović, Amy Sterly, Patricia Villalobos, Michael Wegerer, Klavs Weiss, Pete Williams, Barbara Zeigler, Maria Parolin, John Hitchcock, Rebecca Beardmore, Adriane Herman, Marjan Eggermont, Liz Ingram, Lisa Bulawsky, Ardan Ozmenoglu, Jessica Meuninck-Ganger, Nathaniel Stern, Joscelyn Gardner, Phillip Garrett, Valgerdur Hauksdottir, Sandy Sykes, Ketutis Vasiliunas i Suzuki Michiko. |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2001.
Nekoliko puta sam spremajući ovaj broj časopisa saradnicima i sagovornicima umesto reči bibliografija Gradine upotrebio reči biobibliografija Gradine i biografija Gradine. Ovi lapsusi su me naveli na razmišljanje koliko život časopisa liči na život čoveka? Likovni…
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
