Dakle, iz nekolikogodišnje prakse da se razmišlja, a potom i slikaju varijeteti  f r o n t a   monitora, ekrana, ili ''plazmi'' i to ne samo u odnosima b x a, već i kroz nagoveštaje dijagonalnih osobenosti displeja (!), ustanovile su se bojene,   linearne i potisnuto značenjske vrednosti ovih u suštini apstraktnih slika.

Istovremeno i ozbiljno  i  ironično, ali uglavnom korektno-pribrano, Rudolf Bernacki konvencionalnim materijalima ( platno, preparatura, akril, pastel ), saopštava o moguće  z a u s t a v l j e n i m  digitalnim titrajima linearnih rastera, boje i površina.

S ontološke strane, poruke se u najvećoj meri svode na  b e s m i s l e n o s t  inače moćnih katodnih medija, kada su u disfunkciji, na ''vejtingu'', ili lišeni razumljivih poruka.

Nužno objedinjujući ekrani ( crno-beli randovi ) u proporcijama tog  n o v o g,  dijagonalnog, ''zlatnog preseka'', sprovedeni su kao strogokontrolišuće crne granice, unutar kojiih se praktično može odvijati sve, sem iskoračenja u spoljni, realni svet !

Voštane interpolacije ( punila ) unutar kartuša, s jedne strane govore o visokoj disciplini, ali i užitku,  f i l j i   umetnika da se pasteli nanose minunciozno i nikako drukčije ! Proističe da 'punila na bazi titraja, udvajanja i multiplikacija šrafa, dalje počinju da emituju smicanja i  m o a r e e,  po nekim kreativnim i slobodno interpretiranim optičkim zakonitostima.

Izvesnu nejasnoću i provokaciju čine pravougaoni ''pačvorci'', plasirani uz desne ivice ekrana-plazmi, za koje bi i pored toga što se očito radi o traženjima kompozicionih balansa, naveli da jesu ekskluzivni zahvati i jednostavno umetnički 'stisak Rudolfa Bernackog.

Na kraju, 'nazočnost i  o k r e n u t o s t  ovih slika, isključivo prema napred, govore i o inžinjeringu Rudolfovih razmišljanja, i potrebi da se snažnim frontom i optičkim uperenostima ka spolja, mogu postići moćne ''plenidbe'' i sugestivna umetnička dela.

Lazar Simonović