 BEOGRAD. 55. Oktobarski salon biće održan od 19. septembra do 2. novembra 2014. godine u novoj zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici 40b. Ovogodišnji Oktobarski salon predstaviće radove 32 umetnika iz zemlje i inostranstva. Po drugi put u istoriji međunarodnih Salona, domaći umetnici su birani putem javnog konkursa koji je ove godine trajao od 30. aprila do 1. juna 2014. Na konkurs se javilo preko 270 domaćih umetnika od kojih izabrano njih 18.
Nagrada 55. Oktobarskog salona dodeljena je umetnicima Dejanu Kaluđeroviću i Megi Rustamovoj, a specijalno priznanje za angažovanje u organizovanju te izložbe dodeljeno je dosadašnjoj direktorki Kulturnog centra Beograda Miji David i njenom timu.
|
Izlažu: Federiko Akal, Ana Adamović, Darko Aleksovski, Jelena Bokić, Igor Bošnjak, Edit Dekint, Sajmon Deni, Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran), Dušica Dražić, Dušan Đorđević, Sandra Đukić, Lijam Gilik, Jelena Marta Glišić, Ibro Hasanović, Neformalna kustosko-umetnička grupa (Sonja Vrkatić, Nikola Đorđević, Marko Đorđević), Leon Kane, Dejan Kaludjerović, Luka Knežević – Strika, Suzane Kriman, Boris Lukić, Marko Lulić, Nikola Marković, Milorad Mladenović, Andrea Palašti, Goran Petrović, Danilo Prnjat, Mileta Prodanović, David Pužado, Leonard Ćiljafi, Megi Rustamova, Pedrag Terzić, Dragana Žarevac.
O selekciji umetnika odlučivali su kustosi 55. Oktobarskog salona Nikolaus Šafhauzen, direktor Kunsthalle Wien u Beču i Vanesa Džoan Miler, šefica odeljenja za dramaturgiju u Kunsthalle Wien u Beču.
Koncept 55. Oktobarskog salona inspirisan je fenomenom društvenih mreža na internetu, posebno Snepčet aplikacije (Snapchat) – jedne od sve popularnijih aplikacija za komunikaciju, koja je specifična po tome što uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi. Samo prošle godine stvoreno je više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije. Posvuda se sve fotografiše, sve vreme i to ima značajan uticaj na našu predstavu o istoriji i vremenu.
Ovogodišnji 55. Oktobarski salon bavi se pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti. Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima kao i pitanjima sadašnjeg trenutka, koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo.
Mesto održavanja izložbe biće nova zgrada Muzeja grada Beograda (bivša Vojna akademija) u Resavskoj 40b. Zgrada je podignuta 1899. i napuštena posle nekoliko godina. Predstavljala je modernizovano lice ovog dela Beograda krajem 19. i početkom 20. veka. Na površini preko 3.600 m2 ova zgrada pruža idealne uslove za izložbu koja spaja sadašnjost i prošlost.
Rodžer Bundšu, arhitekta iz Berlina, baviće se arhitekturom postavke. Goran Petrović, kustos iz Brisela i derektor Kran film kolektiva (Brisel / Kopenhagen) uređivaće filmski program kao deo pratećeg programa 55. Oktobarskog salona.
Program u danima otvaranja - Petak, 19. septembar
12:00, Muzej grada Beograda - Press Preview
19:00, Muzej grada Beograda - Otvaranje
21:00, Pop-up prostor, Trg republike 5 - Žurka otvaranja
- Subota, 20. septembar, Muzej grada Beograda
13:00 – Vođenje kroz izložbu
- Nedelјa, 21. septembar, Muzej grada Beograda
13:00 – Vođenje kroz izložbu
- Utorak, 23. septembar, Muzej grada Beograda
18:00 – Na izložbi sa umetnicima
|
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti nalazi u hodnicima nedovoljno iščitanih…
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe…
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
