Čitamo

Koji je smisao čitanja? Koji je smisao pisanja? Ovo su obična pitanja na koja smo bezbroj puta odgovorili. Svaki put kada prilazimo tekstu, odgovaramo na ova pitanja na različite načine. I svaki put odgovaramo potvrdno: ima smisla. Pisanje i čitanje su dve strane istog ogledala. Bilo da ponavljamo nečije kreativne misaone procese, zabeležene u tekstu, bilo da sami beležimo svoja nadahnuća, mi smo na istom putu nade, odgonetanja smisla života i otkrivanja nepresušnih tajni sveta. Ovo je optimistička verzija savremenog prosvetiteljskog pogleda na svet. Čak i oni koji su na ivici pismenosti potvrdiće pedagoški značaj čitanja, ma koliko se u praksi ne držali tog puta. Važno je šta čitamo. Ne moramo uvek da čitamo "savršene" i najdublje tekstove. Duša ponekad ište da se zabavi, da se skloni iz mračne šume egzistencijalnih pretnji. Ponekad nam patnja "lirskog subjekta" ili junaka neke priče, otvara katarzične "ventile" i spasava nas vlastite patnje, ili joj bar nalazi utočište. Važno je šta čitamo. Čitavo more tekstova koje je proizvela civilizacija ne možemo da "preplivamo" staromodnim i još uvek jedinim načinom: zaveslaj po zaveslaj, red po red. Čovek još uvek nema direktni "usb" priključak preko kojeg bi se u trenutku sa "fleš memorije" prebacile biblioteke knjiga ili bar po neki tom. Pošto nam nije dato beskonačno vreme, važno je šta čitamo. Ponekad je važno neke vredne knjige i autore čitati više puta. Neke knjige nam dođu prerano, neke prekasno. Upoređivanjem različitih odraza nekog dela u nama, ne pokazujemo samo razvoj našeg čitalačkog iskustva, nego sameravamo tiho zrenje naše duše. Jubileji su zgodni da nas pokrenu na nova čitanja ranije pročitanih tekstova.

Da je živ, ove godine Branko Miljković bi napunio osamdeset godina. Eto prilike da se još jednom valjano opečemo na žestokoj vatri poezije ovog tragičnog pesnika. Još jedan razlog novog čitanja i predstavljanja Branka Miljkovića u našem časopisu, sažet je rečenicom Jovana Mladenovića, autora Miljkovićevog dokumentarnog portreta: "Važno je da Miljkovića predstavimo i mladim generacijama čitalaca." "Čitajte pjesme Branka Miljkovića" jednostavna je pesnička agitacija koju je osamdesete godine prošlog veka sproveo zagrebački pesnik i umetnik Vlado Martek u Zagrebu i Beogradu i koja nalazi svoj eho u ovom broju Gradine. Objavljujemo pesme Branka Miljkovića zajedno s prepevima na značajne svetske jezike, predstavljamo Miljkovića i kao kritičara i prevodioca, zatim fotografije, prepisku, posvete... Posebnu celinu u okviru ovog bloka čini predstavljanje Nagrade "Branko Miljković", koja se dodeljuje za najbolju pesničku knjigu, objavljenu na srpskom jeziku prethodne godine. O trajanju i značaju ove pesničke nagrade piše Aleksandar Kostadinović, književni kritičar, i od nedavno, član Uredništva Gradine. A veliki broj pesnika nagrađenih ovom prestižnom nagradom, odazvao se pozivu Uredništva i poslao nove rukopise za ovu specijalnu priliku. Tragom posvete Miljkovićevom jubileju krenulo je i nekoliko autora iz Niša. Objavljujemo integralnu verziju drame Vidosava Petrovića Prejaka reč. Kako je to izgovorio Dragan Žunić na javnome čitanju ove drame koje su, u organizaciji Pozorišne redakcije Niškog kulturnog centra (urednica Ljiljana Milanović), a u režiji Marka Đurića, izveli glumci Narodnogapozorišta u Nišu, 29. maja 2014. godine, na Filozofskome fakultetu Univerziteta u Nišu: "Drama je zasnovana na ličnome poznanstvu, iskustvu susedskoga života i izvesnoga drugovanja sa, ipak nešto starijim, školskim drugom, članom i predsednikom gimnazijske literarne družine, studentom, pesnikom, na poznavanju dokumenata, na svedočenjima zajedničkih prijatelja i poznanika, na izučavanju pesnikovoga dela..." Na kraju temata posvećenog osamdesetogodišnjici Miljkovićevog rođenja, stihovi velikog pesnika stripski su ilustrovani crtežom Bojana Milojevića.

Pripremajući se za obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata u kome je Srbija najneposrednije učestvovala i izgubila oko trideset procenata svog aktivnog stanovništva, doživela demografsku katastrofu od koje se nikada nije oporavila, prihvatili smo ponudu prof. dr Miroljuba Stojanovića da za Gradinu prevede deo romana Tuga Majls Franklin pod Kajmakčalanom, makedonskog autora Ivana Čapovskog [1] čiju smo poeziju i osvrte na nju, pod rukom istog prevodioca i esejiste, objavljivali na stranama ovog časopisa još tokom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošloga veka, po pojavljivanju njegove zbirke Lepa razdelina [2] U rubrici proze, ovoj temi posvećena je i priča pisca iz Niša Vladimira Vučkovića.

Iz ove sveske Gradine izdvojio bih još i temat posvećen savremenoj jermenskoj poeziji, koji je priredila i prevela Ljubica Miletić.

Časopisi se ne čitaju redom. Prvo nanišanimo tekstove koji su nam privukli pažnju jer su iz oblasti našeg čitalačkog iskustva. A zatim lovimo ono što je novo. Svejedno, Gradina vas štiti od nepreglednog uzburkanog mora tekstova i pruža ostrvo predaha. A sada, čitamo.

1 Ivan Čapovski, makedonski pesnik, romansijer i publicista. Vidi: "Beleške o autorima".
2 Vidi: Miroljub M. Stojanović: "Ponovo okrenut domovini", Gradina, br. 9; Niš, 1974 , str 142.


Zoran Pešić Sigma
glavni urednik

Pregled sadržine

Zoran Pešić Sigma Čitamo

Osamdeset godina od rođenja Branka Miljkovića

Dokumentarni portret
(Arhivalije, fotografije, dokumenti, pisma, prepevi, komentari, poetska agitacija...)

Branko Miljković Rođenje / Η ΓΕΝΝΗΣΗ, Uzalud je budim / ΜΑΤΑΙΑ ΤΗΝ ΞΥΠΝΑΩ (Prepev na grčki jezik Momčilo Radić), Orfej u podzemlju / ORPHEE AUX ENFERS (Prepev na francuski jezik Zorica Terzić), Pesma za moj 27. rođendan / GEDICHT ZU MEINEM 27. GEBURTSTAG (Prepev na nemački jezik Johan Lavundi), Jovan Mladenović Branko Miljković – dokumentarni portret (Prepiska, dokumenti, posvete, fotografije, poetska agitacija), Svijet treba izreći i ozvučiti (Osam pisama Branka Miljkovića - Zlatku Tomičiću, 1959), Hronologija, Selektivna bibliografija, Alen Boske DE POESIE / Pesnička, DE PEINTURE / Slikarska, DE SCULPTURE / Vajarska, DE MUSIQUE / Muzička, Branko Miljković Samo su prijatelji ostali isti (Razgovor), Branko Miljković Maldoror Iks (Iz rukopisne zaostavštine), Branko Miljković Osvaldo Ramu: Poezija (Kritika), Posvete u knjigama, Branko Miljković: Rukopis, Zlatko Tomičić Tužaljka za Brankom Miljkovićem, Vlado Martek Pesnička agitacija, Vlado Martek Ispovijest jednog uživaoca poezije

Tragom Miljkovića

Pesnici dobitnici Nagrada "Branko Miljković" i nagrađena dela, Žiri pesničke Nagrade "Branko Miljković", Aleksandar Kostadinović O trajanju i značaju pesničke Nagrade "Branko Miljković", Vladimir Jagličić Pred odmor, Petar Cvetković Brankov plamen, Otac i sin, Goran Stanković Dva Branka, Živorad Nedeljković Suton, Gojko Đogo Gorka pričest sluha, Suša, Tomislav Marinković Nije varka, Nenad Jovanović Patria, Marija Šimoković Olja Ivanjicki sa prozora ateljea, Milan Đorđević Pesme, Miodrag Raičević Sićevačka ikona, Nikola Vujčić Ruke, Enes Halilović Curin, Niške posvete: Vidosav Petrović Prejaka reč (drama), Stana Dinić Skočajić More kad već usnim, Radosav Stojanović Treba naći sigurno drvo, Bojan Milojević Branko Miljković – inspiracija

Čitamo prozu

Ivan Čapovski Tuga Majls Franklin pod Kajmakčalanom (S makedonskog preveo Miroljub M. Stojanović), Višnja Jovanović O mikropričama, ili o vrlo kratkim pričama, Enrike del Asebo Ibanjes Putovanja u mikro priče (Sa španskog prevela Višnja Jovanović), Zvonimir Kostić Palanski Učiteljeva stolica, Dragan Aleksić Ilma Rakusa u Ljubljani, Dok zbori Tito, Oliver Veljković Iznenadna smrt uglednog književnog kritičara, Vladimir Vučković Petar Koljanin, Đorđe Bajić Tajna bledoružičastog zmaja, Stefan Marković Protagonista

Čitamo poeziju

Savremena jermenska poezija
Priredila i prevela Ljubica Miletić

Ovanes Grigorjan, Nerses Atabekjan, Šant Mkrtčjan, Hasmik Simonjan, Gevort Tumanjan, Gohar Galstjan

Čitamo domaće

Dimitrije Milenković Spomen na Kavafija, Boško Tomašević Žudnja za varvarstvom, Zoran M. Mandić Bezlični kvadrat, Kaja Pančić-Milenković Čas novije istorije, Dobrivoje Stanojević To ti je život Živorade, Dejan Đorđević Zapisi pod krstom, Marijana Jovelić Hleb, Nenad Trajković Moja mačka, Goran Živković Gorki Poslednja noć u Poljskoj

Linkovi

Dragan Velikić Visoka carina (Govor na otvaranju Svetosavskog sajma knjiga u Nišu), Dejan Stojiljković Praznik nade (Govor na otvaranju jubilarnog Sajma knjiga u Nišu)

Čitamo kritiku

Dejan Ognjanović Medveđa usluga žanru (O knjizi Aleksandra B. Nedeljkovića Alternativne istorije 1950-1980), Dragan Ranković Rumi: u stanju fane, ili sloboda u neizrecivom (O knjizi Mevlana Dželaludina Rumija Plamena česma), Branislava Vasić Rakočević Umetnost, smrt, ljubav (O knjizi Karolin Lamarš Pisma iz hladne zemlje), Željko Milanović Kratka priča svih nas (O knjizi Angele Rihter Anđeo i crveni pas), Dobrivoje Stanojević Pevanje iskosa (O knjizi Todora Čalovskog Ovde sve mora da liči na mene), Ksenija Nikolić Video-igra za različite (O knjizi Slobodana Vladušića, Mi, izbrisani), Nena Milojković (R)evolucionarno meketanje (O knjizi Vladislave Vojnović Kozje uši), Ivan Stojiljković Fusnota kao put inteligentnog čitaoca do novih značenja (O knjizi Milisava Savića Fusnota), Miroljub Milanović O smislu postojanja i pevanja (O knjizi izabranih pesama Zorana M. Mandića Kafkina Fontana), Ivana Maksić Padanje u klasnu nesvest (opomena ili podsećanje) (O knjizi Predraga Milojevića Razgovori), Pavle Zelić Sasvim obični detektivi (O knjizi Đorđa Bajića Žuta kabancia), Miroslav Todorović Slobodan pad u jednosti pesničke trilogije (O knjizi Srbe Ignjatovića Slobodan pad), Boris Lazić Ubica je među nama (O strip-albumu Vekovnici VI: Čudovišta)

Beleške o autorima

Likovni prilozi u ovoj svesci: Slike: Vladimir Veličković, Strip ilustracije: Bojan Milojević, Fotografije: Narodni muzej Niš (Zbirka Branko Miljković), Muzej grada Rijeke, Stefan Bogdanović, Branko Jani Kukurin, Dušan Mitić Car

Objavljivanje ove sveske omogućili su: Grad Niš i Ministarstvo kulture Republike Srbije.